Pig je kombinacija drame i trilera koju potpisuje Majkl Sarnoski u svom rediteljskom debiju. Film je nastao u ko-produkciji nekoliko studija, dok je za distribuciju bila zadužena kompanija Neon. Pig je privukao dosta pažnje jer glavnu ulogu tumači Nikolas Kejdž, glumac koji je u poslednjih nekoliko godina postao sinonim za čudne ili uvrnute likove. Ovde nam pruža sirov, ali prigušen nastup čoveka koji se odrekao materijalnih stvari kako bi zadržao integritet.
Kejdž tumači Roba, čoveka koji već duže vreme živ sam u šumi, a jedino društvo mu pravi voljena svinja koja je obučena za pronalaženje tartufa. Zaplet nastaje kada tokom noći ostaje bez nje i biva prinuđen da se nakon dosta vremena vrati u Portland kako bi je potražio. Pomoć će imati u vidu Amira (Aleks Volf) kome prodaje pronađene tartufe, a ispostaviće se da ga i nakon toliko godina prati određena reputacija koja će mu pomoći u potrazi.
Posle nekoliko scena u kojima pratimo usamljenog, tihog i ozbiljnog protagonistu postaje nam jasno da je doživeo dosta boli koja mu definiše život i da mu boravak u šumi predstavlja beg od svih. O njemu se ne može mnogo znati, osim da mu svinja koja traži tartufe pravi dobro društvo. Rob brine o njoj i razgovara sa njom kako što ljudi razgovaraju sa psom ili mačkom. Očigledno je da mu je srce na pravom mestu, a puštanje kasete sa ženskim glasom samo dokazuje njegovu bolu i sposobnost da voli.
Film nas brzo uvuče u opušteno i misteriozno upoznavanje sa Robom, njegovim pustinjačkim načinom života i njegovom svinjom. Nakon što biva prinuđen da se vrati u grad, Rob postaje svestan da se ponovo vraća u ostatke prošlog života koji je mislio da je ostavio iza sebe. Sa ovakvom postavkom priča je mogla da se odvija na više načina i očekivao sam da Rob preuzme stvari u svoje ruke i da sprovede osvetu nad ljudima koji su ga razdvojili od svinje, ali scenario je njegovu situaciju shvatio mnogo ozbiljnije.
Upravo zbog toga je ovaj film bolji nego što sam očekivao jer priča razvija atmosferu neočekivane žalosti i empatije prema ovom liku. Svaki značajan lik u ovom čudnom, ali saosećajnom filmu je imao slično iskustvo, pa samim tim vremenom otkriva određenu neočekivanu dubinu čoveka koji pokušava da pobegne od razočaranja ili bola koji dolaze sa svakodnevnicom. Oni su smešteni u svet traganja za tartufima, jelom aristokrata, kao i u svet gde članovi osoblja u kuhinji učestvuju u svojevrsnom borilačkom klubu.
Jednostavan zaplet o nestaloj svinji i misiji njenog vlasnika da je vrati u sebi sadrži dosta toga, počevši od osećaja izgubljenosti u svetu u kome je vreme prolazno, a sreća nedostižna, preko otvaranja starih rana do zanemarenim strastima i snovima. Rob ima pesimistične misli, njega šira slika ne zanima i sitna zadovoljstva su najbolje čemu može da se nada – upravo zbog toga njegovi motivi ne moraju biti što mu je svinja prijatelj ili što mu omogućuje egzistenciju, već upravo ti momenti sitnog zadovoljstva koje ima u njenom društvu.
Pig nije osvetnička priča kao što sam očekivao, već fina odiseja gubitka i ljubavi koja se temelji na snažnom i sirovom nastupu Nikolasa Kejdža – nesumnjivo čudna, ali iznenađujuće dirljiva priča o slomljenom čoveku koji je izgubio svoju svinju, ali je možda pronašao svoj put.
moja konačna ocena: 7/10
