A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana pročitaj više...True Detective (2019)
A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana pročitaj više... 
Naravno da će filmovi uvek privlačiti više publike, kada se radi o bioskopskim hitovima. Međutim, u današnje doba kada je internet skoro svima dostupan, a brzina istog svakoga dana samo raste, serije svakim danom imaju sve više poklonika. Dostupne su na raznim TV programima, a samo nekoliko sati po rođenju epizode su dostupne i na internetu. TV kuće ulažu sve više novca u produkciju serija, boreći se za svakog gledaoca i rast gledanosti. Priče su sve zanimljivije, kvalitetnije, produkcija ravna filmskoj, a u poslednje vreme sve više glumaca sa A liste igra u njima.
Pre je udarni period za serije bio jesen/zima, sa po nekim prolećnim hitovima i možda jednim ili dva letnja hita. Tada su serije išle, uglavnom, u formatu od 24 epizode po sezoni, pa se razvuku pola jesen, mala pauza, pa druga polovina zimi. A onda se od pre nekoliko godina sve promenilo. Prvo se smanjio format na 10-13 epizoda po sezoni, a dobilo se na kvalitetu. Pojavile su se neke nove serije i svakim danom su privlačile sve više fanova.
Hiper-produkcija kvalitetnih serija je dovela do toga da, ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Pored giganta u svetu serijskog programa poput HBO, svedoci smo ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, poput Netflix-a ili Hulu-a. U oštroj konkurenciji su svi učesnici kreativni i produktivni, a najveću korist od toga imaju sami konzumenti, odnosno mi gledaoci.
Ovoga 
Berlin. Najrobi. Denver. Helsinki. Tokio. Moskva. Rio. Oslo. Ako ste mislili da nabrajam omiljene svetske gradove ili glavne gradove nekih država, prevarili ste se. Nabrajam omiljene likove serije koju ću vam u narednim recenzentskim crtama predstaviti, nadam se u što primaljivijem tonu. Nazivi ovih gradova su najbitniji segmenti ove serije, a vi ih poređajte kako god želite nakon što se odlučite na gledanje.
Priča serije prati neobičnu grupu od osam kriminalaca i sitnih lopova, na čijem je čelu deveti i možda najbitniji među njima, tzv. Profesor (Álvaro Morte) koji odlučuje da opljačkaju štampariju novca u Madridu. Štamparija je ujedno (jednim delom) i muzej i to veoma posećen, bilo radnim danima, bilo preko vikenda. Nakon što već spomenuta ekipa pljačkaša upadne u muzej u po bela dana i nađu se zaključani unutra sa taocima, tek onda sledi prava drama koja se ne misli tako brzo raspetljati.
Kada sam skrolujući podatke na IMDB-u o ekipi iza kamere došla do imena kreatora serije, postalo mi je jasno što sam se zaljubila u nju. Glavni i odgovorni je čovek po imenu Álex Pina, većini poznat po megapopularnoj seriji Los Serranos. Meni je njegovo ime zvučno i po jednoj od najboljih španskih serija ikada - Los Hombers de Paco (Pakovi ljudi), strašno dobra krimi komedija, koju sam svojevremeno kao luda pratila. Taj neobičan spoj u režiji, da isporuči nespojivo na jako dopadljiv način, je glavna odlika ovog Španca koji je potpisao ugovor sa Netflixom 
I’m responsible for my own happiness? I can’t even be responsible for my own breakfast!
BoJack Horseman je adult animirana serija producentske kuće Netflix, koja je od početne neprimećenosti, nakon pet sezona, došla do statusa jedne od najboljih animiranih serija svih vremena. Pored humora, koji se bazira na satiričnom viđenju šou biznisa, dnevnh događaja i politike, za uspeh serije je zaslužan i realističan prikaz brojnih ljudskih stanja i osećanja. Kreator serije je Raphael Bob-Waksberg, a pre dva meseca je za jesen 2019. godine najavljena šesta sezona.
Glavni junak serije je Bodžek Horsmen, glumac koji se proslavio sitkomom Horsin Around, emitovanim tokom devedesetih godina prošlog veka, u kome je tumačio samohranog oca. Danas, Bodžek živi u Holivudu, nezgodan je za saradnju, ne snima ništa novo, sve mu smeta i na sve se žali. Nadmen i egocentričan, Bodžek je sam kriv što je sve oterao od sebe. Dolazi na ideju da objavi autobiografiju, koju će napisati Dajan Nuen, ali ga ta knjiga uopšte ne predstavlja onako kako je on zamislio.
Serija je smeštena u Holivuu (slovo D je ukradeno), u alternativnom svetu gde ljudi i životinje sa razvijenim antropomorfizmom žive zajedno. Pored njih dvoje, bitniji likovi su Princeza Kerolin, Bodžekova agentkinja i bivša devojka, Tod Čavez, momak koji mu je sticajem okolnosti već duže vreme cimer, i Mister Pinatbater, rival koji je nasledio njegov sitkom, ali ujedno i osoba koja mu je iskreni prijatelj.
Kao 
Life is simple as hell until you bring on a partner.
Keri Fukunaga (Cary Joji Fukunaga) je svestrani autor koji je proslavio serijom True Detective i filmom Beasts of No Nation, a odabran je kao režiser 25. filma o tajnom agentu Džejmsu Bondu. U saradnji sa Patrikom Somervilom potpisuje novu mini-seriju, koja je mešavina žanrova i ima dvoje superstara u glavnim ulogama. Priča serije se labavo bazira na norveškoj seriji istog naziva iz 2014. godine.
Smeštena u svet sličan našem u neodređenom vremenskom periodu, serija prati Eni Landsberg (Emma Stone) i Ovena Milgrima (Jonah Hill), dvoje stranaca koji se nalaze u odmaklim fazama testiranja misterioznog farmaceutskog tretmana. Eni je hronično nezadovoljna, život joj je besmislen i opterećuje se lošim odnosima sa majkom i sestrom. Sa druge strane, Oven je najmlađi sin njujorških industrijalaca, kome je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija. Njihove životne situacije dovode do toga da se prijave na eksperimentalni tretman.
Doktor Džejms Mantlrej (Justin Theroux) tvrdi da uz pomoć određenih tableta i računara sa veštačkom inteligencijom može popraviti bilo šta unutar uma, bilo da je reč o mentalnoj bolesti ili emocionalnom oštećenju, bez komplikacija ili neželjenih efekata. Saznajemo da je niz testova do sada omanuo, ali da će sada napokon sve biti u redu i da će se novi radikalni tretman pokazati revolucionarnim. Ekipa od dvanaest ljudi pristaje na trodnevni eksperiment, ali se stvari ne odvijaju 
Everything was usual. That was depression: being stuck, clinging to an out-of-date version of oneself.
Edvard St. Obin je engleski književnik i novinar, koji je najpoznatiji po seriji romana o Patriku Melrozu. Reč je o pet delimično autobiografskih knjiga (Never Mind, Bad News, Some Hope, Mother's Milk i At Last) u kojima pratimo život junaka iz naslova. Producentske kuće Showtime i Sky Atlantic su stale iza ekranizacije ovih knjiga sa ukupno pet epizoda, a naslovna uloga je dodeljena Benediktu Kamberbaču (Benedict Cumberbatch).
Kroz pet epizoda ove mini-serije pratimo Patrika Melrouza, čoveka iz visokog staleža koji je odrastao u veoma disfunkcionalnoj porodici. U svakoj epizodi pratimo određeni segment iz njegovog života, sa brojnim flešbekovima i preplitanjem radnje i vremena. Na samom početku otkrivamo da je Patrik zavisnik od brojnih psiho-aktivnih supstanci, a ubrzo shvatamo da su za njegovo loše psihičko stanje zaslužni njegovi roditelji Dejvid (Hugo Weaving) i Eleonor (Jennifer Jason Leigh). U pet epizoda pratimo našeg junaka kroz zavisnost, zlostavljanje, oporavak i probleme koje muče svakog čoveka...
St. Obin knjige bazira na svom životu i to je glavni razlog što imamo fantastičan uvid i u svet dekadentne britanske aristokratije, ali i u svet zapostavljenog i zlostavljanog dečaka, koji je izrastao u disfunkcionalnog čoveka. Zbog toga pratimo svet beskorisnih i nadmenih ljudi sa nasleđenim bogatstvom, ali i čoveka čije očajno emocionalno 
U trenutnom filmskom trenutku, kojim dominiraju serijski sadržaji, teško je odlučiti se kome tačno posvetiti svoje vreme. Teško, jer ti sadržaji su sve kvalitetniji, žanrovski različiti, a skoro svaki nosi nekog sa A liste holivudskih glumačkih superstara. Međutim, kada imate priču koja se, ispod svih slojeva, bavi čovekom, njegovim najgorim strahovima i demonima što dušu razdiru, izbor je lak. Tako je za mene bilo lako se odlučiti za Oštre predmete (Sharp Objects), koji seku telo, ali još više dušu.
Sharp Objects je nova mini-serija velikog HBO-a sa Ejmi Adams (Amy Adams) u naslovnoj ulozi. Osam pedesetominutnih epizoda zasnovano je na istoimenoj noveli koju je napisala Džilijan Flin. Inače, Gilian je napisala tri novele: Sharp Objects, Dark Places i Gone Girl. Sve tri su doživele ogroman uspeh, a takođe sve tri su doživele svoje adaptacije: dva filma i mini-serija.
Kreatorka serije je Marti Nokson, poznata producentkinja i pisac, sa više uspešnih naslova iza sebe. Režiju potpisuje još jedan znalac svog posla, Jean-Marc Vallée, poznat po filmovima Dallas Byers Club, Wild, Demolition i seriji Big Little Lies. Kada se okupi ovolika količina kreativnog potencijala, zaista je teško da konačan proizvod izneveri. I zaista nije izneverio. Čak šta više je pun pogodak u svakom smislu i to se jednostavno oseća u svakom kadru serije.
Kamila Priker (Adams) je novinarka u Sent Luisu. Ophrvana je velikim problemima i tegobama, posebno onim duševnim 
Wake up, Trombley. You're missing the invasion.
Producentski duo Dejvid Sajmon i Ed Barns je svetsku slavu stekao serijom The Wire koju mnogi smatraju najboljom serijom svih vremena. Jedan od njihovih manje poznatijih projekata je ova mini-serija iz 2008. godine, koja se bavi timom marinaca za specijalne namene koji se nalazi na služenju roka u Iraku. Kao veliki ljubitelj ratnih projekata sam rešio da odvojim vreme i da pogledam sedam jednočasovnih epizoda.
Scenario ove serije je usko vezan uz knjigu Evana Rajta, hrabrog novinara magazina The Rolling Stone, koji je proveo dva meseca u Iraku tokom prvog talasa intervencije američke vojske u toj zemlji 2003. godine. On je izabrao izviđački odred koji se susreće sa najvećim strahotama rata - kreće prvi u akciju kako bi se sukobio sa protivnikom koji je nedovoljno istražen, na terenu koju im je poznat samo preko snimaka iz satelita. Iako većina gledalaca sa ovih prostora, među kojima sam i ja, nisu preveliki fanovi projekata koji se bave milosrdnim intervencijama američke vojske u tuđim zemljama, uverljivost i kvalitet izrade ove serije će učiniti da zaboravite na to.
Za razliku od većine igranih filmova koji se bave ratnim situacijama Generation Kill se razlikuje po tome što u potpunosti ogoljava klasičan američki mit kako su njihovi vojnici terminatori koji se nikoga ne boje i nemaju osećanja, osim za svoju porodicu i svoju zemlju. Vojnici su ovde predstavljeni onakvi kakvi jesu, sa ličnim problemima, motivima 