It was true that the enemy rarely won a battle in the traditional military sense that they drove the Americans from the field. But it was also true that no American victory seemed to matter.
The Vietnam War je desetodelna dokumentarna serija producentske kuće PBS koju potpisuje cenjeni autor Geoffrey C. Ward. Kao što i sam naslov kaže, reč je o iscrpnom i detaljnom pogledu na jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji SAD, koji je stvorio unutrašnje podele i ostavio pakao u Jugoistočnoj Aziji. Za režiju su bili zaduženi Ken Burns i Lynn Novick, a za naraciju glumac Peter Coyote sa svojim prepoznatljivim glasom.
S obzirom da volim filmove sa ratnom tematikom, pogledao sam dosta njih koji se bave ratom u Vijetnamu, ali nikada do sada nisam imao neku jasniju sliku o konkretnim dešavanjima u tom delu sveta. Poznavao sam samo osnovu u kojoj su Amerikanci došli u pomoć Južnom Vijetnamu, koji su se suočavali sa komunistima iz Severnog Vijetnama i nihovom namerom da naprave zajedničku državu. Takođe, ljubitelj sam istorije, pa je ova dokumentarna serija bila pravi način da spojim dve oblasti i saznam nešto više.
Ispostaviće se da nisam saznao nešto više, već sam se bacio u gledanje epskog programa koji traje 990 minuta i koji poseduje neverovatan broj podataka i insajderskih informacija. Pored toga što priča o jednom od najznačajnijih i najkontroverznijih događaja u američkoj istoriji, mi imamo uvid i u modernu istoriju Indokine i vijetnamskog naroda, pročitaj više...The Vietnam War (2017)
It was true that the enemy rarely won a battle in the traditional military sense that they drove the Americans from the field. But it was also true that no American victory seemed to matter.
The Vietnam War je desetodelna dokumentarna serija producentske kuće PBS koju potpisuje cenjeni autor Geoffrey C. Ward. Kao što i sam naslov kaže, reč je o iscrpnom i detaljnom pogledu na jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji SAD, koji je stvorio unutrašnje podele i ostavio pakao u Jugoistočnoj Aziji. Za režiju su bili zaduženi Ken Burns i Lynn Novick, a za naraciju glumac Peter Coyote sa svojim prepoznatljivim glasom.
S obzirom da volim filmove sa ratnom tematikom, pogledao sam dosta njih koji se bave ratom u Vijetnamu, ali nikada do sada nisam imao neku jasniju sliku o konkretnim dešavanjima u tom delu sveta. Poznavao sam samo osnovu u kojoj su Amerikanci došli u pomoć Južnom Vijetnamu, koji su se suočavali sa komunistima iz Severnog Vijetnama i nihovom namerom da naprave zajedničku državu. Takođe, ljubitelj sam istorije, pa je ova dokumentarna serija bila pravi način da spojim dve oblasti i saznam nešto više.
Ispostaviće se da nisam saznao nešto više, već sam se bacio u gledanje epskog programa koji traje 990 minuta i koji poseduje neverovatan broj podataka i insajderskih informacija. Pored toga što priča o jednom od najznačajnijih i najkontroverznijih događaja u američkoj istoriji, mi imamo uvid i u modernu istoriju Indokine i vijetnamskog naroda, pročitaj više... 
Let me see if I've got this straight: in order to be grounded, I've got to be crazy and I must be crazy to keep flying. But if I ask to be grounded, that means I'm not crazy any more and I have to keep flying.
Catch-22 je šestodelna mini-serija producentske kuće Hulu, koja je zasnovana na istoimenom čuvenom romanu Džozefa Helera iz 1961. godine. Kao autori su potpisani scenaristi Luke Davies i David Michôd. Naziv potiče od paradoksalne birokratske začkoljice u kojoj je podnošenje zahteva za otpust iz vojske znak zdravog razuma, što dalje znači da je ta osoba savršeno normalna, a samim tim i sposobna za izvršenje misija, pa se zahtev automatski - odbija.
U centar zbivanja je smešten Josarijan zvani Jojo (Christopher Abbott), bombarder američkih snaga u Drugom svetskom ratu, koji je besan jer ga hiljade ljudi koje nikada nije sreo pokušavaju ubiti. Međutim, pravi problem mu nisu ratni protivnici već njegova vojska, koja stalno povećava broj misija koje vojnici moraju obaviti kako bi regulisali svoje dužnosti prema državi. Jojo pokušava da eskivira misije, ali nailazi na Catch-22, što ga čini neprihvatljivim za razrešenje dužnosti...
Roman prati reputacija remek-dela koje je svojevremeno bilo kontroverzno, jer se bavilo satirom tada nedodirljivih državnih službi. Mete satire su bile nekompetentnost snaga bezbednosti i vojnih komandanata, sistematski rasizam, patriotizam, heroizam, koncept pravde i drugo. Od serije sam očekivao jaku satiru, ali nje nije 
Now you look like the minister of coal.
HBO je bio i ostao etalon kvaliteta - njihove serije nikako ne mogu da omanu i jedino ostaje na vama da odlučite da li vam tematika ili žanr odgovaraju. Ovih dana svaki ljubitelj serija priča o samo jednoj i to sasvim zasluženo - reč je o petodelnoj istorijskoj drami Chernobyl, nastaloj u ko-produkciji HBO i Sky UK.
Radnja predstavlja dramatizaciju istinite priče o jednoj od najgorih nesreća koje je izazvao čovek - eksplozije reaktora u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja se desila 26. aprila 1986. godine. Pratimo hrabre ljude koji su se žrtvovali kako bi sprečili nezamislivu katastrofu, političku pozadinu, zataškavanje Sovjeta, načine prikrivanja posledica, akcije čišćenja i istragu naučnika kako i zašto se to desilo.
Od samog početka prve epizode se nalazimo u situaciji kao i svi ljudi u nuklearnoj elektrani, ali i oko nje. Nema prologa o načinu funkcionisanja elektrane ili uvodne epizode koja prikazuje svakodnevnicu rada u njoj, već odmah BUM. Desila se nesreća tehničke prirode, vide se i požari, ali ništa ne ostavlja utisak da to može uticati na čitavu Evropu. Kako se klupko priče odmotava, tako i mi postajemo svesni onoga što gledamo, a sa svakom novom scenom i novom informacijom mi smo sve više uvučeni u dešavanja.
Stanovnici Pripjata i okolnih mesta uglavnom ne znaju sa čime imaju posla, jer sve izgledalo relativno normalno, gotovo kao i svaki drugi dan, a onda je stigla direktiva da napuste 
To this day, no one knows what caused the crash. Or who. Until now.
Black Monday je serija producentske kuće Showtime, koja na komičan način prati dešavanja uoči jednog od najgorih krahova svetskih berzi, kada je tržište deonica palo za više od 500 bodova. Vol Strit je tokom osamdesetih bio divlje i haotično mesto, a ova serija je osmišljena vas podseti na te godine i na drsku ekipu ljudi koji tamo rade, ali i da vam uz silne psovke isporuči malo misterije.
Seriju otvara 19.10.1987. godine i samoubistvo čoveka, koji je sa visoke zgrade sleteo na lambordžini. Odbrojavanje počinje godinu dana pre nesreće, a u centru zbivanja se nalazi brokerska firma na čelu sa Moom Monroom (Don Cheadle). On je krenuo ni od čega, a danas je prepun love i strah je i trepet na Vol Stritu. Glavna saradnica mu je Doun Darsi (Regina Hall), sa kojom je nekada bio u romantičnoj vezi, a glavni poslovni plan mu je preuzimanje većinskog dela akcija kompanije Džordžina.
Sa druge strane je Bler Faf (Andrew Rannells), nova faca u svetu berze, koga prati dobra reputacija zbog algoritma koji je osmislio. Dolazi na Vol Strit gde ga čekaju brojne ponude za posao, ali slučajno naleće na Moa i njegovu vrećicu sa kokainom. Iznerviran, Mo preti da će svako ko zaposli Blera imati posla sa njime, što automatski znači da ponude za posao propadaju. Međutim, Mo se sažali na njega i Bler postaje njegov štićenik.
Događaji u ovoj seriji su potpuno izmišljeni, iako je istina da se ni 
The Kominsky Method je humoristička serija koja nam stiže iz Netflix-a i koju potpisuje producent Čak Lori, čovek koji je kreirao Two and a Half Men i The Big Bang Theory. Verovatno ne bih ni primetio ovu seriju da nije bilo dodele Zlatnih Globusa, gde je odnela dve pobede - za glavnog glumca (Michael Douglas) i za najbolju seriju u kategoriji mjuzikla ili komedije. Nakon uspešne prve sezone sa osam polučasovnih epizoda, koja je predstavljena u novembru prošle godine, nedavno je potvrđena i druga sezona.
Majkl Daglas tumači Sendija Kominskog, glumca koji se davno proslavio i sada u svom studiju podučava nove glumačke nade. Njegov agent i najbolji prijatelj je Norman Njulender (Alan Arkin), pomalo smrknuti gospodin bez dlake na jeziku. Normanu je supruga preminula od raka, a u prilog mu ne ide ni činjenica da mu je ćerka na konstantnim tretmanima za odvikavanje. Njih dvojica se zajednički probijaju kroz egzistencijalnu krizu, dok preisituju svoje odluke, svoje misli i svoj dugogodišnji odnos...
Sendi ima reputaciju ženskaroša i propale brakove iza sebe, a na svojim predavanjima upoznaje ženu koja ga privlači. Međutim, nedostaju mu veštine kako bi njihovu vezu podigao na viši nivo. Frustriran je što svoje glumačko umeće prenosi ljudima koji žive u svetu društvenih mreža, gde su vrednosti poremećene, a ne pomaže mu što ima problema sa prostatom i porezom. Svestan je da je grešio u prošlosti i trudi se da bude najbolji što može, ali se i dalje 
A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana 
Naravno da će filmovi uvek privlačiti više publike, kada se radi o bioskopskim hitovima. Međutim, u današnje doba kada je internet skoro svima dostupan, a brzina istog svakoga dana samo raste, serije svakim danom imaju sve više poklonika. Dostupne su na raznim TV programima, a samo nekoliko sati po rođenju epizode su dostupne i na internetu. TV kuće ulažu sve više novca u produkciju serija, boreći se za svakog gledaoca i rast gledanosti. Priče su sve zanimljivije, kvalitetnije, produkcija ravna filmskoj, a u poslednje vreme sve više glumaca sa A liste igra u njima.
Pre je udarni period za serije bio jesen/zima, sa po nekim prolećnim hitovima i možda jednim ili dva letnja hita. Tada su serije išle, uglavnom, u formatu od 24 epizode po sezoni, pa se razvuku pola jesen, mala pauza, pa druga polovina zimi. A onda se od pre nekoliko godina sve promenilo. Prvo se smanjio format na 10-13 epizoda po sezoni, a dobilo se na kvalitetu. Pojavile su se neke nove serije i svakim danom su privlačile sve više fanova.
Hiper-produkcija kvalitetnih serija je dovela do toga da, ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Pored giganta u svetu serijskog programa poput HBO, svedoci smo ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, poput Netflix-a ili Hulu-a. U oštroj konkurenciji su svi učesnici kreativni i produktivni, a najveću korist od toga imaju sami konzumenti, odnosno mi gledaoci.
Ovoga 
Berlin. Najrobi. Denver. Helsinki. Tokio. Moskva. Rio. Oslo. Ako ste mislili da nabrajam omiljene svetske gradove ili glavne gradove nekih država, prevarili ste se. Nabrajam omiljene likove serije koju ću vam u narednim recenzentskim crtama predstaviti, nadam se u što primaljivijem tonu. Nazivi ovih gradova su najbitniji segmenti ove serije, a vi ih poređajte kako god želite nakon što se odlučite na gledanje.
Priča serije prati neobičnu grupu od osam kriminalaca i sitnih lopova, na čijem je čelu deveti i možda najbitniji među njima, tzv. Profesor (Álvaro Morte) koji odlučuje da opljačkaju štampariju novca u Madridu. Štamparija je ujedno (jednim delom) i muzej i to veoma posećen, bilo radnim danima, bilo preko vikenda. Nakon što već spomenuta ekipa pljačkaša upadne u muzej u po bela dana i nađu se zaključani unutra sa taocima, tek onda sledi prava drama koja se ne misli tako brzo raspetljati.
Kada sam skrolujući podatke na IMDB-u o ekipi iza kamere došla do imena kreatora serije, postalo mi je jasno što sam se zaljubila u nju. Glavni i odgovorni je čovek po imenu Álex Pina, većini poznat po megapopularnoj seriji Los Serranos. Meni je njegovo ime zvučno i po jednoj od najboljih španskih serija ikada - Los Hombers de Paco (Pakovi ljudi), strašno dobra krimi komedija, koju sam svojevremeno kao luda pratila. Taj neobičan spoj u režiji, da isporuči nespojivo na jako dopadljiv način, je glavna odlika ovog Španca koji je potpisao ugovor sa Netflixom 