Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin. Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, pročitaj više...Goodbye Christopher Robin (2017)
Filmovi koji govore o nastajanju nečega što volimo, knjige, crtaća, stripa i sl. su oduvek bile u odeljku omiljeno. Saznati kako je nastalo nešto što ste uzimali zdravo za gotovo, nešto sa čim ste se rodili, nešto što vam je deo života, zaista je posebno iskustvo. Mnogobrojne priče koje smo od kolevke slušali, napisali su ljudi koristeći svoj poseban talenat, ali i posebno životno iskustvo koje je potaklo stvaranje tih svevremenskih i fantastičnih priča. Neretko iza svake priče, krije se opet druga, neobična i čudesna priča, koja je inspirisala nastanak ove prve. Ta druga je nekad tužna, nekada sretna za stvaraoce ove prve, ali svaki put je ona, koja je njihovo ime učinila besmrtnim. Takva jedna je zaista i Goodbye Christopher Robin. Alan Miln (Domhnall Gleeson) se nakon učešća u Velikom ratu vraća kući u Englesku. Miln, koga svi zovu Blu, je pisac i pripada eliti londonskog društva. Pokušava da uhvati korak sa svakodnevnicom, ali niko ne razume njegove stvarne traume, sem kolege Ernesta (Stephen Campbell Moore), takođe borca Velikog rata. Ne razume ga ni supruga Dafne (Margot Robbie), koja pokušava da pokrene njegovo pisanje vodeći ga po zabavama Londona, pa čak i odlučujući da mu podari dete. Nakon par godina tih pokušaja Miln ne može više i donosi odluku da se presele na selo. Sa suprugom i sinom, Kristoferom Robinom (Will Tilston), koga zovu Bili i dadiljom Oliv (Kelly Macdonald), Miln pokušava da pohvata konce svog života. Međutim, pročitaj više... 
Growing up is not the problem, forgetting is. Francuska animacija je više puta do sada pokazala da u skoro svakom pogledu može da se poredi sa velikim studijima iz SAD-a. Specifični stil, koji kombinuje nešto ozbiljnije teme (retko koji rad je namenjen prvenstveno deci), tamnije nijanse, senke, muzičke deonice i tehnička rešenja nalik na andergraund stripadžije, je stekao dosta poštovaoca širom sveta, a najnoviji proizvod Francuza je The Little Prince, baziran na istoimenoj knjizi Antoana de Sent Egziperija. Ova mešavina avanture, fantazije i porodične drame prati devojčicu koju ambiciozna majka obimno priprema za školu i svet odraslih - bukvalno joj je svaki minut do detalja isplaniran, ali ona ispunjava sve obaveze na vreme. Promena u njenom životu nastaje kada upozna tajanstvenog komšiju, starinu koja pokušava da opravi i pokrene avion koji poseduje u dvorištu. Dobroćudni čovek odbija da mentalno odraste i iskreno veruje u magične svetove koji obitavaju u zvezdama, a zaplet nastaje kada je upozna sa čudesnim svetom Malog Princa, čiji smeh nekada čuje među zvezdama. Retko ko nije čitao, a još ređi su oni koji nisu čuli o Malom Princu sa asteroida b612, njegovoj ruži, crtanju ovce, baobabima i zaključcima kako su odrasli veoma čudni. Poznato je da se knjiga sa svakim novim čitanjem drugačije doživi - jedva čekamo svet odraslih, a kasnije, u velikoj većini slučajeva, želimo da se vratimo u detinjstvo. Pisac i Mali Princ poručuju da svako 
Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000. Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede. Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)... Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade 
Čak je i čudovištima potreban odmor, premisa je prvog dugometražnog animiranog filma na kojem je utisnut rediteljski pečat Gendija Tartakovskog (Genndy Tartakovsky). Vredan filmski radnik, po rođenju Moskovljanin, godinama je pekao zanat i sticao iskustvo radeći animirane serije na kanalu Cartoon Network. To nije promaklo oštrom producentskom oku, pa mu je konačno data prilika u visokobužetnom filmu. Renomirani Columbia Pictures, uz tehničku podršku Sony Pictures Animation, uložio je u čitav projekat oko $85,000,000. Reč je ekspresivnoj animaciji koja se na duhovit način pozabavila popularnim anti-herojima, poznatim negativcima i mrskim čudovištima iz klasika horor-žanra. Kevin Hejgeman je napisao inovativnu priču 'Hotel Transilvanija' od koje je scenaristički tim pod vođstvom Pitera Bejnhama sklopio zanimljiv filmski mozaik. Odnos između oca i odrasle kćeri poslužio je kao lajtmotiv oko koga se razvija narativ. Ono što će malo koga ostaviti ravnodušnim jeste postavka priče iz ugla monstruma, što znači da su ljudi predstavljeni u nimalo afirmativnom kontekstu. Ljudski faktor ozbiljno ugrožava opstanak najopakijih izdanaka 'mračnih sila', bez namere da pokaže barem minimum tolerancije. Grof Drakula (glas Adam Sendler) je od ruiniranog zdanja iz 1898. godine napravio velelepno utočište za sebe i svoju voljenu ćerku Mejvis (glas Selena Gomez). Mejvis je tinejdžerka i uskoro treba da proslavi 118. rođendan, pa njen ponosni otac odlučuje da 
Britanski filmadžija Džo Rajt (Joe Wright) (Anna Karenina, 2012.) potpisuje najnoviju ekranizaciju popularnog klasika o avanturama dečaka koji ne želi da odraste. Petar Pan je već niz decenija istinska inspiracija filmskim radnicima. Mnogi autori su uložili silan trud da naprave upečatljivo filmsko štivo, vredno dužeg pamćenja i verno originalnom sadržaju poteklom iz pera Džejmsa Metjua Berija. Opšte poznato je da producentske kompanije akcenat stavljaju na komercijalni efekat, tražeći zgodnu priliku da zgrnu ogromnu lovu. Renomirani Warner Bros. uložio je u projekat oko $150,000,000 što na prvi pogled deluje fascinantno, ako imamo u vidu da je film namenjen prevashodno mlađem naraštaju. Za adaptaciju klasika pobrinuo se Džejson Fuks. Pažnju publike usmerio je na početak, znači na vreme smešteno tokom Drugog svetskog rata, kada je Petar bio običan dvanaestogodišnji dečak, nestašne prirode. Tokom jedne neverovatne noći, na zvezdanom nebu iznad Londona pojavljuje se leteći brod sa piratima koji Petra (Levi Miller) odvodi u čudesnu zemlju. U Nedođiju, gde Petar otkriva jedan drugačiji svet. Svet u kome obitavaju pirati, drevno domorodačko pleme ratnika i vile. U takvom magičnom okruženju, Petar kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Sudbina mu utire put ispunjen uzbudljivim avanturama, na kome odvažni dečak shvata da poseduje poseban dar. Uz pomoć novih prijatelja, Petar će svima dokazati da je sposoban za hrabra dela i da je u stanju 
Kanadski filmadžija Šon Levi (Shawn Levy), nakon Night at the Museum i Night at the Museum: Battle of the Smithsonian, zaokružuje trilogiju o pustolovinama noćnog čuvara iz Američkog prirodnjačkog muzeja u Njujorku. Velika pažnja usmerena je na izradi scenarija. David Gion i njegov kolega Majkl Hendelman osvežili su serijal time što su uneli par novina. Prvo su ubacili neke nove, zanimljive aktere, a potom su produbili pojedine segmente priče. Pre svega podigli su odnos oca i sina na viši nivo, jer Leri (Ben Stiller) sada, kao i svaki roditelj, želi svom detetu samo najbolje. Tu dolazi do konflikta, jer poput većine svojih vršnjaka i Nik Deli (Skyler Gisondo), traži sebe, još uvek nesiguran šta zapravo hoće - krenuti putem daljeg obrazovanja ili se otisnuti u avanturu na egzotičnoj turističkoj destinaciji, gde bi u svojstvu DJ-a imao ful provod 24 časa na dan. Ono što dovodi do zapleta je neuspešno izveden šou koji je organizovao Leri sa brojnim stanarima muzeja. Ceh mora da plati njegov šef MekFi (Ricky Gervais). Međutim, Leri je siguran da nešto nije u redu i pokušava da nađe valjan odgovor. Uzrok svih nevolja krije se u magičnoj tabli davno iskopanoj iz grobnice faraona u Egiptu. Ahkmenrah (Rami Malek) je siguran da rešenje problema postoji, jer njegov otac faraon Merenkahre (Ben Kingsley) poznaje sve tajne ove magične table. Da bi došli do njega, Leri okuplja družinu i kreće na put preko Atlantika, do Britanskog muzeja u Londonu... Posle 
Frenk Baum objavio je istoimeni predložak na samom startu XX veka, dok je za filmsku interpretaciju bilo potrebno gotovo četiri decenije. Baum potiče iz jedne vrlo bogate porodice koja je uspela da izgubi svoje bogatstvo. Njegova tašta je bila ta koja mu je preporučila da zapiše priče kojima je uspavljivao svoja četiri sina. Po svojoj vizuelnoj specifičnosti, nije bilo nimalo jednostavno traćiti materijal na nerazvijenu i mladu filmsku umetnost. Zapravo, nije postojala velika zainteresovanost za projekat ni pri samom startu. Na našu sreću i sreću čovečanstva, film je ugledao svetlost dana uoči Drugog svetskog rata, onda kada je budućnost počela da se drastično menja. Kao tada moderna verzija čuvenog dela Luisa Kerola Alisa u zemlju čuda, ova priča govori o devojčici koja luta u svojoj zemlji čuda, svetu koji je opasan koliko i realan svet, sa bitnom razlikom što je Doroti glavni arhitekta svog sveta i glavna uloga u njemu. Njen svet je Doroti-centričan, sve se vrti oko nje i njenih potreba. U odnosu na Baumovu viziju, film je doživeo bitnu alternaciju u kojoj su srebrne magične cipelice zamenjene crvenim, i to pod uticajem producenata koji su želeli da iskoriste punu mogućnost koloritnih aspekata. Ova izmena nije nimalo bezazlena i postoji pozadina priče koja se prožima između teorije zavere i slučajnosti. U rediteljskoj stolici smenilo se više reditelja, sve dok producenti nisu pronašli onog pravog, Viktora Fleminga, koji je uspeo da se u 
Hugo? Igo? Hjugo? Možda Ugo, kao Čavez? Za koju god transkripciju da se odlučimo, nećemo pogrešiti, i to je, verovali ili ne, najveći problem koji ovaj film ima. Bajkovito, čarobno i neviđeno, to su reči kojima bih mogao opisati ovaj film. Ako želite malo precizniji opis, moglo bi se reći da je to pariska dikensijada koju su ortački napisali Nil Gejmen i Čarli Čaplin. Oprostite, ali ne mogu da okolišam - ovaj film ima sve. O priči neću mnogo trošiti reči, moraćete sami da je izgustirate do kraja, filmom ili romanom Brajana Selznika, koji je poslužio kao osnova za Skorsezeovo (Martin Scorsese) čedo. Mali Hugo Kabre (u ovom slučaju je, pretpostavljam, transkripcija Igo primerenija, ali mi se ne sviđa, te ću nastaviti ovako, divljački prkoseći pravilima) živi u velikom satu na železničkoj stanici u Parizu i brine se o njegovom mehanizmu. Njegov otac, i sam stručnjak za svakojake sprave i mašinerije, poginuo je u požaru pre izvesnog vremena, ostavivši ga sa jednim pokvarenim kvazirobotom i sveščicom koja sadrži crteže njegovih delova. Hugo je primoran da krade da bi preživeo, pa ga jedan takav nestašluk (ako se borba za opstanak uopšte može nazvati tim imenom) dovodi do poznanstva sa Žoržom Melijezom (Ben Kingsley), ali i njegovom kumicom, mladom Izabelom, sa kojom će razviti toplo prijateljstvo. Šta predstavlja robot kog je Hugov otac otkupio od muzeja? Ko je, zapravo, gospodin Melijez, i zašto on misli da prošlost treba da ostane 