We speak of Time and Mind, whic do not easily yield to categories.
We separate past and future and find that Time is an amalgam of both.
We separate good and evil and find that Mind is amalgam of both.
To understand, we must grasp the whole. (Isak Asimov)
Kao veliki ljubitelj sci-fia, a u nedostatku kvalitetnog filma tog žanra u zadnje vreme, okrenuo sam se animiranom filmu. Nakon što sam odgledao desetak naslova, većinom azijskog porekla, kao i onih iz Marvel/DC sveta, krenuo sam malo u istraživanje evropskog sci-fi animiranog filma. Tako sam i došao do Gandahar-a o kome danas pišem.
Gandahar je francuski animirani film iz 1988. godine. Režirao ga je i scenario napisao, Rene Lalu (René Laloux), a prema književnom predlošku Žan-Pjera Andrevona Les Hommes-machines contre Gandahar (The Machine-Men versus Gandahar). Rene je pre ovog filma snimio još dva, veoma hvaljena, Fantastic Planet i Time Masters (uskoro osvrti za oba).
Kompanija Veinstein, tj. braća Harvi i Bob (režiser/producent) su uradili i englesku verziju. Za razliku od ove, njihova je na engleskom jeziku, ima određenih cenzura zbog golotinje, a adaptaciju teksta je uradio legenda sci-fia, Isak Asimov.
Gandahar je naizgled svet harmonije i blaženstva. Napredno društvo, gde je tehnologija kombinovana sa prirodom i gde Ljudi žive u skladu sa prirodom, slobodno i bezbrižno. Prestonica Gandahara je Jasper, a u njoj vlada kraljica Gandahara, Ambisekstra, zajedno sa većem žena. Iznenada misteriozni neprijatelj napada vanjske delove kraljevstva i ljudi tih sela bivaju pretvoreni u kamen i oteti. Kraljica šalje najboljeg agenta Silvijana da ispita šta se dešava i da sazna što više o neprijatelju. Silvijan kreće na zadatak, koji će se pretvoriti u neverovatnu i opasnu avanturu. Na tom putu, otkriće mnoge zastrašujuće tajne, ljubav, a nama pružiti veliko zadovoljstvo u otkrivanju jednog od najlepših, bizarnijih i veličanstvenih svetova koje smo imali prilike da gledamo na ekranu.
Iako snimljen pre skoro trideset godina, i ograničenim mogućnostima animacije, film izgleda fantastično. Možda animacija nije sofisticirana kao što ste navikli da je danas, ali fotografija to nadoknađuje potpuno. Prelepi, fantastični pejzaži i prikazi sveta su jedinstveni u svojoj lepoti. Sam svet je predivan, topao, rajski, a u isto vreme opasan, bizaran, mračan. Bića koja ga naseljavaju su krajnje neobična i potpuno pripadajuća svetu iz koga dolaze, tj. zadivljujuća i zastrašujuća u isto vreme. Ovakav osećaj kompletnosti jednog originalnog sci-fi sveta sam zadnji put imao gledajući Kameronov Avatar.
Iako smeštena u fantastičam, imaginaran svet, a i sama fantazija, priča u sebi krije mnoge poruke, pitanja i probleme našeg sveta u kome živimo, a kroz sve to daje nam i mogući izgled naše budućnosti. Iako je od tada prošlo skoro tri decenije, ti isti problemi i pitanja, nisu ostali u tom vremenu. Naprotiv, danas, još više pripadaju današnjici, nego što su možda tada pripadali, a budućnost, u nekom sličnom obliku, izvesnija, nego što je bila tada.
Veoma umešno, Rene govori o napredku tehnologije, nauke, genetike, kompjutera i veštačkog uma. Nedvosmisleno se može shvatiti njegov stav o tom razvoju, kao i o štetnim posledicama koje nosi, uprkos napretku koji donosi. Tehnologija nam može uveliko pomoći, da na koncu dođemo do sveta koji će nam izgledati rajski. Međutim, pitanje je, šta smo u tom procesu izgubili, žrtvovali? Koja smo čudovišta stvorili i od sebe napravili, pa iste sakrili, jer ih se stidimo, kao i sami sebe, zbog toga. Da li smo sami sebi napravili apokalipsu, tj. nešto što će nas jednog dana uništiti, dok prividno, a u vremenskom toku beznačajno kratko, uživamo u sopstvenom raju.
Rene nam govori još o mnogim stvarima i opasnostima koje donosi budućnost, a sami smo ih stvorili. Idealizovanje lepote i neprihvatanje ničega što odudara od tog ideala i standarda. Neprihvatanje različitosti, u bilo kom smislu, ako odudara od ustrojenih društvenih normi. Opasnost od jednoumlja, slepog verovanja vođama, vladama, snagama, koje nas u isto vreme iskorišćavaju i upravljaju nama kao robotima, zbog sopstvenih agendi i ciljeva. Upozorava nas da ne možemo živeti sami u svom izgrađenom svetu, sa sopstvenim idealima i standardima, a potpuno, zanemariti, ignoristi, druge svetove koji žive sa nama, jer kada se pojavi opasnost tako velika da nas sve zajedno smrtno ugrožava, jedini način da se preživi je da budemo svi zajedno i složni protiv nje. Sve ove stvari su u službi filma, a opet sve su, upućene, jasne poruke.
Za kraj, preporuka da odgledate ovaj fantastičan film i uživate u fantastičnom svetu, koji će oduševiti sve ljubitelje naučne fantastike.
9/10