What is the goal of the life? It's to create yourself a soul. For me, movies are an art... more than an industry. And its the search of the human soul... as painting, as literature, as poetry. Movies are that for me. Alehandro Jodorovski (Alejandro Jodorowsky) je specifična osoba ne samo u svetu kinematografije, nego u celokupnoj svetskoj umetnosti uopšte. Pre svega poznat po svojim avangardnim kultnim filmovima (El Topo, The Holy Mountain, Santa Sangre), gospodin Jodorovski je i pisac, muzičar, pesnik, strip-umetnik, duhovni guru i ko zna šta sve još. Veoma cenjen i poštovan u svetu umetnosti ovaj čovek uvek izaziva kontroverze, pre svega svojom razmišljanjima i stavovima o umetnosti koja su bila, i dalje jesu, daleko ispred njegovog vremena. Ovaj dokumentarni film, koji potpisuje Frank Pavich se osim kratkog preseka o stvaralaštvu Jodorovskog bavi i njegovim pokušajima da sa izabranom ekipom ljudi, koji su priznati u svojim oblastima, tokom sedamdesetih ekranizuje roman naučne fantastike Franka Herberta po imenu Dune (Dina). Ovaj poduhvat, koji je sam po sebi bio veliki, je zahvaljujući perfekcionizmu Jodorovskog bio toliko sveobuhvatan i skup da je bukvalno oterao sve producentske kuće od sebe. Ovo je priča o propalom projektu koji mnogi smatraju najboljim filmom koji nikada nije snimljen. U ovom dokumentarcu Pavič intervjuiše Jodorovskog, ali i ekipu ljudi koja je imala učešće u izradi ekranizacije ovog romana. Nije potrebno da budete filmski stručnjak pročitaj više...Jodorowsky’s Dune (2013)
What is the goal of the life? It's to create yourself a soul. For me, movies are an art... more than an industry. And its the search of the human soul... as painting, as literature, as poetry. Movies are that for me. Alehandro Jodorovski (Alejandro Jodorowsky) je specifična osoba ne samo u svetu kinematografije, nego u celokupnoj svetskoj umetnosti uopšte. Pre svega poznat po svojim avangardnim kultnim filmovima (El Topo, The Holy Mountain, Santa Sangre), gospodin Jodorovski je i pisac, muzičar, pesnik, strip-umetnik, duhovni guru i ko zna šta sve još. Veoma cenjen i poštovan u svetu umetnosti ovaj čovek uvek izaziva kontroverze, pre svega svojom razmišljanjima i stavovima o umetnosti koja su bila, i dalje jesu, daleko ispred njegovog vremena. Ovaj dokumentarni film, koji potpisuje Frank Pavich se osim kratkog preseka o stvaralaštvu Jodorovskog bavi i njegovim pokušajima da sa izabranom ekipom ljudi, koji su priznati u svojim oblastima, tokom sedamdesetih ekranizuje roman naučne fantastike Franka Herberta po imenu Dune (Dina). Ovaj poduhvat, koji je sam po sebi bio veliki, je zahvaljujući perfekcionizmu Jodorovskog bio toliko sveobuhvatan i skup da je bukvalno oterao sve producentske kuće od sebe. Ovo je priča o propalom projektu koji mnogi smatraju najboljim filmom koji nikada nije snimljen. U ovom dokumentarcu Pavič intervjuiše Jodorovskog, ali i ekipu ljudi koja je imala učešće u izradi ekranizacije ovog romana. Nije potrebno da budete filmski stručnjak pročitaj više... 
By his own approximation, Bob assassinated Jesse James over 800 times. He suspected no one in history had ever so often or so publicly recapitulated an act of betrayal. Endrju Dominik (Andrew Dominik) je američki režiser i scenarista koji je pažnju privukao svojim debitanstkim filmom Chopper, biografskom krimi dramom sa Erikom Banom u glavnoj ulozi. U svojoj ne previše plodonosnoj karijeri (do sada je snimio tri filma) najveću pažnju je privukao ovim projektom čudnog imena, koji predstavlja ekranizaciju istoimene knjige Rona Hansena. Džesi Džejms (Brad Pitt) je odmetnik, pljačkaš i ubica, traženi čovek koji se često seli i živi pod pseudonima. Njega od rane mladosti idolizuje devetnaestogodišnji Robert Ford (Casey Affleck), koji je opčinjen slavom i Džesijevim poduhvatima. On na sve načine pokušava da se priključi njegovoj bandi i napokon mu uspeva da bude deo Džesijeve ekipe koja je opljačkala voz. Nakon te pljačke se intenzivirala potera za čitavom bandom, a Džesijeva glava je ucenjena na veliku cifru. Džesi je sve ono što Robert želi da bude - on je opasan, harizmatičan, pravi vođa i njegove odluke se ne dovode u pitanje. Ljudi spominju Džesijevo ime sa strahopoštovanjem, a on tolike godine uspeva da izmakne pravdi i da čini nova zlodela. Sama Džesijeva pojava sa sobom donosi tenziju, a kako se skuplja omča oko njega tako postaje sve više oprezniji, hvata ga paranoja i upada u depresiju. Sa druge strane, Robert je niko i ništa, predmet 
Ukoliko aktivno pratite stend-ap komičare ili ako gledate emisiju Saturday Night Live onda ćete lako prepoznati Pita Dejvidsona (Pete Davidson), koji je od 2014. godine stalan član ekipe. Tada je imao svega dvadeset godina i jedan je od najmlađih stalnih članova u 40-ogodišnjioj istoriji te emisije. Često se pojavljuje na MTV-u i Comedy Central-u, a do sada je izbacio dva TV specijala - SMD (2016) i Alive from New York (2020). Najbitniji razlog zbog čega je Pit Dejvidson toliko popularan je jer svoju komediju bazira na detaljima iz sopstvenog života, pa su njegovi skečevi kombinacija brutalne istine i vulgarnih ispovesti. Šali se o vrlo osetljivim temama, kao što su smrt njegovog oca tokom napada 11. septembra i mentalni poremećaji zbog kojih mu je prepisana medicinska marihuana. Po njegovim rečima, komedija mu omogućuje da se pozabavi sa osećajem nemoći zbog tragedije koju je doživeo kao sedmogodišnjak. The King of Staten Island je novi film Džada Apatoua (Judd Apatow), poznatog autora i producenta holivudskih komedija. Scenario je napisao u saradnji sa Dejvidsonom koji je priznao da je film nekih 75% autobiografski. U filmu tumači Skota (lik dobio ime po Pitovom ocu), 24-ogodišnjeg momka koga muče slični zdravstveni problemi, koji je rano ostao ostao bez oca i koji dane provodi bez plana i cilja, pušeći marihunanu i tetovirajući svoje prijatelje. Njegova ideja da otvori restoran u kome će gosti moći da se tetoviraju je daleko od realizacije. Kada 
Shirley je tip filma koji verovatno nikada ne bih primetio da u njemu ne glume Elisabeth Moss i Michael Stuhlbarg, dvoje karakternih glumaca koje veoma cenim - nju od serija Mad Men i The Handmaiden's Tale, njega od filma A Serious Man i onog monologa u Call Me By The Name. Reč je o nešto drugačijem biografskom radu o Širli Džekson, američkoj književnici koja je postala poznata po svojim delima u žanru horora i misterije. Radnja filma prati mladi bračni par Freda (Logan Lerman) i Rouz (Odessa Young) koji se doselio kod Širli (Mos) i njenog supruga Stenlija (Stulbarg), profesora na lokalnom univerzitetu i književnog kritičara. Razlog dolaska je Fredov posao, dok Rouz guši sopstvene ambicije kako bi bila ispomoć u njihovom domaćinstvu. Širli je podjednako poznata po svojoj horor fikciji i jezivoj prirodi, kao osobenjak koji mesecima ne izlazi iz kuće. Dolazak gostiju će pokrenuti njen kreativni proces, pa će početi da piše roman o nestaloj devojci koja je išla na fakultet na kome Fred i Stenli drže predavanja... Iako se priča bazira na istorijskoj ličnosti, može se reći da je glavna junakinja Rouz koja se trudi da izađe na kraj sa sopstvenim problemima i svojim nesvakidašnjim domaćinima sa nekoliko neuroza. Njen suprug Fred uglavnom provodi vreme na fakultetu, pa joj Širli ostaje kao jedino društvo. Rouzin odnos sa Širli u početku biva gotovo otvoreno neprijateljski, ali vremenom, zahvaljujući svojoj poverljivoj prirodi i znatiželji, postaje 
Spike Lee je sigurno jedan od poslednjih pravih filmskih autora čiji filmovi imaju dušu, koji se ne plaše kreativnog rizika i koji su tokom cele karijere ostali dosledni samome sebi i svome stilu. U svojim filmovima se direktno ili indirektno bavi rasnim pitanjima afro-amerikanaca u SAD, smenjuje teme međurasnih odnosa, diskriminacije, uticaja medija na svakodnevni život, siromaštva, urbanog kriminala i drugih društveno-političkih problema. On tokom cele karijere izaziva kontroverze zbog proste činjenice da nema dlake na jeziku i nema problem da kaže ono što misli. Mnogi se slažu da uveliko preteruje sa svojom procrnačkom propagandom i da potura rasizam pod maskom antirasizma. Činjenica je da je svojim filmskim uspesima dobio priliku da bude portparol svojih ljudi, a on je sa tom prilikom otišao u krajnost, pa danas u njegovim filmovima više gledamo iznošenje političkih stavova nego umetnost. Kao autor koji je većinu svojih filmova smestio u urbanu sredinu, iznenadio sam se kada sam čuo da se priča filma Da 5 Bloods odvija u prašumama Vijetnama. Iskreno, nisam očekivao klasičan ratni film već nešto u njegovom stilu, da povuče jasnu paralelu između dešavanja u današnjoj Americi i onoj iz sedamdesetih tokom rata u Vijetnamu. Premisa filma je veoma jednostavna - četvorica crnih vijetnamskih veterana Pol (Delroy Lindo), Otis (Clarke Peters), Edi (Norm Lewis) i Melvin (Isiah Whitlock Jr.) dolaze u Vijetnam kako bi u prašumi pronašli ostatke svog saborca 
Jim Carrey je jedan od heroja mog detinjstva, ni sam ne znam koliko puta sam pogledao filmove kao što Ace Ventura, Bruce Almighty ili Liar Liar. Njegove pojave u ozbiljnijim projektima su samo učvrstile moje poštovanje prema njemu, ali njegovi talenti i kvaliteti u poslednje vreme ne dobijaju dovoljno prilika da se pokažu. Sve do pre dve godine, kada su mu producent Dejv Holstein i TV mreža Showtime pružili glavnu ulogu u seriji Kidding, koja do sada ima dve sezone. Radnja serije prati Džefa Pikirila, koga deca znaju kao gospodina Piklsa, dugogodišnjeg voditelja dečje emisije Mr. Pickles' Puppet Time koja je postala multimilionsko carstvo i porodični biznis. Džef je velika dobričina, ljubazan, strpljiv i pun razumevanja, ali mu je privatan život u velikoj krizi zbog smrti jednog od sinova. Porodica mu se urušava, otac Seb (Frank Langella) mu nameće sve veći pritisak, dok sestra Dirdri (Catherine Keener) ima svojih problema u braku. Uskoro shvatamo da ispod njegove pozitivne spoljašnjosti čuči veliki bes koji svakog momenta može da eskalira... Džefovi pokušaji da sačuva razum i situacije u kojima se nalazi predstavljaju izvor veoma čudne tragikomedije kojom ova serija obiluje. Početak serije ga predstavlja kao mirnog porodičnog čoveka, a kako epizode odmiču postaje nestabilan, počinje da ga muči paranoja i povlači ishitrene postupke. Koliko god emocija da prikaže, nama je jasno da i dalje mnogo više zadržava u sebi. Smrt deteta pokušava da prebrodi 
Moram priznati da sam tek pre nekoliko dana čuo za projekat Biosfera 2, u kome su osam naučnika u periodu 1991-93 boravili u neprekidnom dvogodišnjem karantinu unutar ogromne replike zemljinog ekosistema. Spaceship Earth je dokumentarni film Meta Volfa koji je premijerno prikazan na festivalu Sundance i bavi se ovim eksperimentom koji su sami učesnici, zbog toga što su ulazili u nepoznato, smatrali ekspedicijom. Koristeći arhivske snimke koje su snimili članovi grupe i intervjue sa učesnicima u današnje vreme, film prati priču vizionara čiji je eksperiment bio svetski fenomen, a cilj tog projekta je utvrđivanje da li je moguće uspostaviti takav ekosistem ukoliko ljudi reše da napuste planetu Zemlju. Veći deo javnosti je shvatao ozbiljnost ovog poduhvata i njegov naučni potencijal, kao jedinstven način da naučimo neke stvari vezane za klimatske promene i druge bitne probleme. Biosfera 2 je trebala da bude zatvorena i samoodrživa, što znači da ništa spolja ne bi moglo da ima uticaja na okruženje u njoj. Da li bi ljudi na Marsu ili Mesecu mogli da žive duži niz godina samo sa resursima koji se stvaraju i održavaju u okviru objekta? Ako se dokaže da mogu, to bi mogao biti veliki korak napred prema kolonizaciji i cilj projekta je zaista bio vizionarski. Međutim, ispostaviće se da su plan i ideja bili dobri samo na papiru i da je projekat bio toliko veliki da je jednostavno bio osuđen na propast. Učesnici su se suočili sa brojnim problemima, dok su 
Kao neka ko obožava košarsku, bio sam prilično razočaran što je pandemija korona virusa prekinula košarkakaške lige širom sveta baš kada su one ulazile u najzanimljivije faze. Kako bi ljubitelji ovog sporta lakše dočekali eventualne nastavke sezona, producenti iz ESPN-a i Netflix-a su nam pružili desetodelnu dokumentarnu mini-seriju The Last Dance, koja se bavi najboljim košarkašem svih vremena Majklom Džordanom i franšizom koju je doveo do šest titula. Dokumentarac je sniman pre 23 godine, a premijera je bila devetnaestog aprila (19 + 4 = 23). U režiji Džejsona Hehira, koji je radio na serijalima UFC Primetime i 30 for 30, ovaj zaista detaljan i obiman dokumentarni projekat kao centralnu temu ima poslednju sezonu Čikago Bulsa u sezoni 1997-98, koju su obeležili sukobi između igrača i trenera Fila Džeksona sa generalnim menadžerom Džerijem Krausom. Kraus je pre početka sezone izjavio da se na kraju iste očekuju rastanci i da će za nosioce igre, kao i za trenera, ona biti poslednja. Zbog toga je ta sezona dobila naziv Poslednji ples, a filmska ekipa je dobila ekskluzivna prava da tu sezonu isprati iza zavese. Ukoliko očekujete da su ti snimci sve ono što ovaj dokumentarac ima da pruži grdno ćete se prevariti. On sadrži brojne intervjue sa ličnostima iz sveta sporta i medija, a posebno se izdvaja kvartet Majkl Džordan, Skoti Pipen, Denis Rodman i Fil Džekson. Gotovo svako ko vam padne na pamet da bi možda imao šta da kaže na ovu temu ili 