Friends are the family you choose. Zek Gotsagen je glumac za koga nisu čuli ni najzagriženiji ljubitelji filma. On je momak sa daunovim sindromom, koji nije zaustavio njegove snove da postane glumac. U filmskom kampu za osobe sa invaliditetom filmaši Tyler Nilson i Michael Schwartz su primetili njegovu istrajnost i upornost i odlučili da snime dugometražni film sa njim u glavnoj ulozi. Nakon više godina prikupljanja sredstava stigao je The Peanut Butter Falcon, koji je postao sleeper hit, zaradivši do sada preko dvadeset miliona dolara. Radnja filma prati Zeka (Gotsagen), mladića sa daunovim sindromom o kome nema ko da se brine, pa on boravi u domu za negu starih lica. Njegova životna želja je da poseti Solt Voter Redneka (Thomas Haden Church) i njegovu školu kako bi postao profesionalni rvač. Jedne večeri beži iz objekta i završava u čamcu kod Tajlera (Shia LaBeouf), čoveka koji ima svoje probleme - muče ga tuga i kajanje, ostaje bez posla i zamera se lokalnim hvatačima kraba, pa odlučuje da pobegne na Floridu. Zek će mu se pridružiti na tom putovanju, njih dvojica se neočekivano zbližavaju, dok za Zekom traga socijalna radnica Eleonor (Dakota Johnson)... The Peanut Butter Falcon je tip filma koji deluje i kao bajka, ali i savršeno autentično. Sama radnja je kao iz bajke, jer je priča u kojoj neusklađeni likovi kreću na road-trip kroz močvare američkog juga prilično nesvakidašnja. Sa druge strane, autentičnost dolazi iz činjenice što su pročitaj više...The Peanut Butter Falcon (2019)
Friends are the family you choose. Zek Gotsagen je glumac za koga nisu čuli ni najzagriženiji ljubitelji filma. On je momak sa daunovim sindromom, koji nije zaustavio njegove snove da postane glumac. U filmskom kampu za osobe sa invaliditetom filmaši Tyler Nilson i Michael Schwartz su primetili njegovu istrajnost i upornost i odlučili da snime dugometražni film sa njim u glavnoj ulozi. Nakon više godina prikupljanja sredstava stigao je The Peanut Butter Falcon, koji je postao sleeper hit, zaradivši do sada preko dvadeset miliona dolara. Radnja filma prati Zeka (Gotsagen), mladića sa daunovim sindromom o kome nema ko da se brine, pa on boravi u domu za negu starih lica. Njegova životna želja je da poseti Solt Voter Redneka (Thomas Haden Church) i njegovu školu kako bi postao profesionalni rvač. Jedne večeri beži iz objekta i završava u čamcu kod Tajlera (Shia LaBeouf), čoveka koji ima svoje probleme - muče ga tuga i kajanje, ostaje bez posla i zamera se lokalnim hvatačima kraba, pa odlučuje da pobegne na Floridu. Zek će mu se pridružiti na tom putovanju, njih dvojica se neočekivano zbližavaju, dok za Zekom traga socijalna radnica Eleonor (Dakota Johnson)... The Peanut Butter Falcon je tip filma koji deluje i kao bajka, ali i savršeno autentično. Sama radnja je kao iz bajke, jer je priča u kojoj neusklađeni likovi kreću na road-trip kroz močvare američkog juga prilično nesvakidašnja. Sa druge strane, autentičnost dolazi iz činjenice što su pročitaj više... 
Tema čoveka zaglavljenog usred ničega, koji se mora boriti protiv prirode kako bi preživeo, je obrađena bezbroj puta. Kao što i sam naslov kaže, protagonista ovog filma se, sticajem okolnosti, zadesio u beskrajnim, nepristupačnim snežnim poljima polarnog severa. Tematika kao takva mi nije previše intrigantna, ali s obzirom da protagonistu tumači Mads Mikkelsen, brzo sam zaključio da ovaj film ne može biti loš. Priče ovakvog tipa pružaju brojne teškoće za našeg protagonistu ili više njih, sa nadom da će biti sposobni da urade mnogo više nego što se od njih očekuje ili za šta su sposobni, kako bi preživeli. Takav je slučaj i ovde, gde Mikelsen tumači Overgarda, čoveka koji se nakon avionske nesreće zadesio u bespućima Arktika. On se nalazi u relativnoj sigurnosti svog improvizovanog kampa, ali odlučuje da krene u šetnju u nepoznato, sa namerom da pronađe spas... Mi ne znamo koliko dugo se Overgard nalazi u polarnom bespuću, osim što vidimo crtice koje obeležava na mapi. Njegovi dani su ispunjeni sitnim ritualima koji mu donekle ubrzavaju vreme, a ujedno mu i održavaju nadu. Vidimo da je snalažljiv i sposoban da sebi obezbedi stalnu zalihu hrane. Međutim, mi ne znamo ništa konkretno o njemu, kao ni razlog zbog koga je došao u situaciju da preživljava. Režiseru Džou Penji je ovo prvi dugometražni film, a karijeru je počeo 2006. godine, postavljajući kratke filmove na youtube kanal MysteryGuitarMan. U saradnji sa scenaristom Rajanom 
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu. Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro). Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji 
Član čuvenih Pajtonovaca Teri Gilijam (Terry Gilliam) iza sebe ima filmove poput Brazil, Twelve Monkeys i Fear and Loathing in Las Vegas, a na red je napokon došla i njegova ekranizacija knjige o Don Kihotu, koja je zbog nadaleko poznatog 25-ogodišnjeg produkcijskog pakla i čak osam propalih pokušaja napokon kompletirana. Film prati Tobija (Adam Driver), ciničnog i nadmenog režisera, koji se proslavio debitantskim umetničkim filmom snimljenim u ruralnoj Španiji. Nekoliko godina nakon tog filma, on snima reklamni spot nedaleko od lokacije gde je snimao svoj debi. Odlučuje da poseti to selo i shvata da je njegov boravak ostavio traga na nekoliko stanovnika. Pre svega se to odnosi na Havijera Sančeza (Jonathan Pryce), starog obućara, koji je u zabludi da je on Don Kihot lično, dok je za njega Tobi, u stvari, njegov verni pratilac Sančo Pansa... Njihovim ponovnim susretom počinje serija komičnih i nadrealnih avantura, tokom kojih je Tobi prisiljen da se suoči sa time što je promenio nade i snove stanovnika malog španskog sela. Na tom putu neće moći da razlikuje fantaziju, snove i stvarnost, ali će naučiti da povrati svoju humanost. Radnja filma se centrira oko Don Kihota, pratimo i čoveka koji ga je ubio, ali se sve može posmatrati i kao priča o Don Kihotu u nama samima, koji se svakodnevno bori sa nekim našim, ličnim vetrenjačama. Ovaj projekat Terija Gilijama mnogi smatraju prokletim i mogu samo da zamislim koliko je bilo potrebno istrajnosti da 
Kada se radi o stripovskim junacima ovjekovečenim na velikom ekranu, poslednju deceniju Marvel je postavio visoke standarde i ostvario veliki uspeh u svakom smislu, posebno onom finansijskom. Otvorena su vrata ekranizaciji i drugih junaka iz drugih univerzuma. Naravno, kada pričamo o Marvelu, neizostavan je i drugi strip gigant DC. DC je pre zlatnog Marvelovog doba, kada je reč o filmovima, držao glavnu reč, prvenstveno sa Betman franšizom, posebno onoj u Nolanovoj interpretaciji. Međutim, poslednju deceniju DC je imao problema u takmičenju sa Marvelom. Začetak novog DC Cinematic univerzuma je bio sve samo ne lak. Problemi su se rađali sa Superman i Batman filmovima, a teško je prošao i najjači adut Justice League. Iako možda više naginjem DC strani, a ni pomenuti filmovi mi nisu loši kako je zagraktala široka svetska masa, moram priznati da je Marvel imao nešto što DC nije, a šta tačno ne znam. Onda se pojavio odličan Wonder Woman, kao nagoveštaj svetlije budućnosti. Sada nam je kao prvi iz te svetlije budućnosti došao spektakularni Aquaman. Aquaman je jedan od članova Justice League i u istoimenom filmu nam ga je predstavio harizmatični Jason Momoa. Sada je dobio sopstveni film, a njegova radnja se dešava nakon Justice League. Artur aka Aquaman je sin kraljice Atlane (Nicole Kidman), koja nam dolazi iz podvodnog sveta Atlantide. Dobila ga je iz veze sa običnim čovekom, svetioničarem u koga se zaljubila bežeći od dogovorenog braka. Međutim, 
Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine). Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti. Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje. Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future. Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja. Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja... Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator. The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu. Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator. Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 