Shirley je tip filma koji verovatno nikada ne bih primetio da u njemu ne glume Elisabeth Moss i Michael Stuhlbarg, dvoje karakternih glumaca koje veoma cenim - nju od serija Mad Men i The Handmaiden's Tale, njega od filma A Serious Man i onog monologa u Call Me By The Name. Reč je o nešto drugačijem biografskom radu o Širli Džekson, američkoj književnici koja je postala poznata po svojim delima u žanru horora i misterije. Radnja filma prati mladi bračni par Freda (Logan Lerman) i Rouz (Odessa Young) koji se doselio kod Širli (Mos) i njenog supruga Stenlija (Stulbarg), profesora na lokalnom univerzitetu i književnog kritičara. Razlog dolaska je Fredov posao, dok Rouz guši sopstvene ambicije kako bi bila ispomoć u njihovom domaćinstvu. Širli je podjednako poznata po svojoj horor fikciji i jezivoj prirodi, kao osobenjak koji mesecima ne izlazi iz kuće. Dolazak gostiju će pokrenuti njen kreativni proces, pa će početi da piše roman o nestaloj devojci koja je išla na fakultet na kome Fred i Stenli drže predavanja... Iako se priča bazira na istorijskoj ličnosti, može se reći da je glavna junakinja Rouz koja se trudi da izađe na kraj sa sopstvenim problemima i svojim nesvakidašnjim domaćinima sa nekoliko neuroza. Njen suprug Fred uglavnom provodi vreme na fakultetu, pa joj Širli ostaje kao jedino društvo. Rouzin odnos sa Širli u početku biva gotovo otvoreno neprijateljski, ali vremenom, zahvaljujući svojoj poverljivoj prirodi i znatiželji, postaje pročitaj više...Shirley (2020)
Shirley je tip filma koji verovatno nikada ne bih primetio da u njemu ne glume Elisabeth Moss i Michael Stuhlbarg, dvoje karakternih glumaca koje veoma cenim - nju od serija Mad Men i The Handmaiden's Tale, njega od filma A Serious Man i onog monologa u Call Me By The Name. Reč je o nešto drugačijem biografskom radu o Širli Džekson, američkoj književnici koja je postala poznata po svojim delima u žanru horora i misterije. Radnja filma prati mladi bračni par Freda (Logan Lerman) i Rouz (Odessa Young) koji se doselio kod Širli (Mos) i njenog supruga Stenlija (Stulbarg), profesora na lokalnom univerzitetu i književnog kritičara. Razlog dolaska je Fredov posao, dok Rouz guši sopstvene ambicije kako bi bila ispomoć u njihovom domaćinstvu. Širli je podjednako poznata po svojoj horor fikciji i jezivoj prirodi, kao osobenjak koji mesecima ne izlazi iz kuće. Dolazak gostiju će pokrenuti njen kreativni proces, pa će početi da piše roman o nestaloj devojci koja je išla na fakultet na kome Fred i Stenli drže predavanja... Iako se priča bazira na istorijskoj ličnosti, može se reći da je glavna junakinja Rouz koja se trudi da izađe na kraj sa sopstvenim problemima i svojim nesvakidašnjim domaćinima sa nekoliko neuroza. Njen suprug Fred uglavnom provodi vreme na fakultetu, pa joj Širli ostaje kao jedino društvo. Rouzin odnos sa Širli u početku biva gotovo otvoreno neprijateljski, ali vremenom, zahvaljujući svojoj poverljivoj prirodi i znatiželji, postaje pročitaj više... 
Sidni Lumet je još 1957. godine filmom 12 Angry Men pokazao da je za sjajan film sasvim dovoljna jedna prostorija i fantastičan scenario, dok je Žan-Lik Godar jednom izjavio da je za to potrebno samo jedan pištolj i lepa devojka. Gustav Möller u svom trileru koji je bio danski kandidat za Oskara demonstrira da nije potrebno ništa više od kvalitetnog glumca srednjih godina i jednog telefona sa handsfree slušalicama. Kako saznajemo, policajac Asger Holm (Jakob Cedergren) je premešten na kancelarijski rad kao dispečer na pozivima za hitne slučajeve. Ono što obećava veoma dosadnu smenu postaje napeta trka kada se javi na uspaničeni telefonski poziv otete žene. S obzirom da se nalazi u kancalariji i može da koristi samo računar i telefon, primoran je da koristi druge ljude kao svoje oči i uši, a težina zločina polako postaje sve jasnija. Asger koristi svoju intuiciju i veštine, ali njegovi lični demoni polako počinju da rade protiv njega... Pre gledanja ovog filma nisam znao ništa o njemu, osim da se radi o danskom trileru što je bilo dovoljno da mu posvetim sat i dvadeset minuta koliko traje. Ispostaviće se da je ovaj intenzivan, niskobudžetni triler sa elementima misterije smešten praktično u dve prostorije, priča se odvija u realnom vremenu i doživljavamo je iz perspektive operatera koji pokušava da pomogne otetoj ženi. To što je smešten u dve prostorije nije ograničenje več snaga samog filma jer naše shvatanje dijaloga potiče od naše veštine 
There are no such things as bad plants or bad men. There are only bad cultivators. Les Misérables je francuska drama koja je bila kandidat te države na prošloj dodeli Oskara, iako se mnogi slažu da je izbor trebao da bude Portrait of a Lady on Fire. Film potpisuje Ladj Ly sa još dvojicom scenarista, a zasnovan je na njegovom istoimenom kratkometražnom filmu iz 2017. godine. Radnja ovih filmova predstavlja ekranizaciju događaja od 14. oktobra 2008. godine, koje je Ly tada gledao i snimao sa svojim prijateljima. Na početku filma pratimo Ruiza (Damien Bonnard), policajca koji je došao iz unutrašnjosti i pridružuje se brigadi za borbu protiv kriminala u veoma osetljivom delu predgrađa Pariza. U ekipi sa Krisom (Alexis Manenti) i Gvadom (Djebril Zonga), čije metode uveliko prevazilaze priručnik za rad, ubrzo otkriva tenzije i korupciju između različitih grupa u komšiluku. Hapšenje lokalnog maloletnog lopova Ise im je izmaklo kontroli, a problem im predstavlja činjenica što je dron snimio svaki njihov potez... Ly je potomak ljudi iz Malija i odrastao je u predgrađu Pariza po imenu Montfermeil koje je poznato iz dva razloga. Prvi razlog je što je tu Viktor Igo napisao svoje kapitalno delo Jadnici, a i radnja romana se delimično odvija na tom mestu. Glavni junak tog romana Žan Valžan je proveo devetnaest godina u zatvoru zbog krađe hleba, a ceo život mu je za petama bio preterano odlučni policijski inspektor. Drugi razlog su veoma česti sukobi sa policijom, 
On those high levels you can eat anything you want, but you don't have anything to wait for. Your mind runs wild. U ekonomiji, sociologiji, antropologiji i drugim naukama se koristi izraz tragedija zajednice (tragedy of the commons) za situaciju kada se u sistemu deljenih resursa pojedinci ponašaju prema sopstvenom interesu, suprotno opštem dobru svih korisnika. Na taj način oni te resurse kvare ili iscrpljuju, a ono što se u ranijim teorijama vezivalo za pristup rekama, putevima ili ribnjacima, u modernim verzijama se odnosi na svakodnevne stvari poput kancelarije. Trio španskih autora nam donosi horor-triler El Hoyo čiji se scenario oslanja na gorepomenuti koncept, tj. predstavlja njegovu metaforu. Protagonista Goreng (Ivan Massagué) se budi u vertikalnom zatvoru sa jednom ćelijom i dvoje ljudi na svakom nivou, a tačan broj nivoa je nepoznat. Zatvor deluje kao beskrajna noćna mora sa nehumanom borbom za opstanak jer se platforma sa hranom spušta kroz rupu u centru ćelije na svega dva minuta. Problem je što platforma kreće od prvog nivoa, sva hrana se razgrabi već negde oko pedesetog, pa ostali zatvorenici moraju da se snalaze kako znaju i umeju... Kao da to nije dovoljna začkoljica, zatvorenici se na kraju svakog meseca raspoređuju na novi nivo - oni što su bili na pri vrhu i uživali u razvrsnoj ponudi hrane mogu sledećeg meseca biti negde pri dnu, kada platforma sa hranom bude potpuno prazna. Zatvorenici na najvišem nivou jedu koliko mogu i uopšte nemaju 
Depends on whether they're smart pretending to be idiots or idiots pretending to be smart. Možda ste čuli za film koji je trebao da se prikaže još u septembru prošle godine, ali je otkazan zbog dva slučaja masovne pucnjave u SAD. Ili za film koji je Donald Tramp javno osudio, rekavši da će izazvati bes njegovih pristalica. Reč je o filmu The Hunt, iza kog stoje Universal i producentska kuća Blumhouse. Kada su se producenti napokon osokolili da ga puste u bioskop, stigao je korona virus, film je posle samo nedelju dana otišao na striming servise, a onda brže-bolje i na naše torente. Radnja filma prati dvanaest stranaca koji su se misteriozno probudili na čistini područja nazvanog Menor Haus. Ne znaju gde su ili kako su tu stigli, ali ubrzo postaje jasno da su izabrani za lov u igri koju je osmislila grupa bogataša i da je popularna teorija zavere na internetu ipak istinita. Ispostaviće se da ti ljudi nisu odabrani nasumično, već na osnovu svojih konzervativinih stavova koje su izneli onlajn. Zaplet nastaje kada jedna od njih, Kristal (Betty Gilpin), uzvrati udarac, sa ciljem da stigne do misteriozne Atine (Hilary Swank) koja je u središtu svega... Svi smo već gledali ili barem čuli za The Purge, franšizu koja satiriše duboki politički raskorak između američke desnice i levice na prilično radikalan način. Iza gotovo neprekidnih scena nasilja se pružaju političke poruke i verujem da su tu autori pronašli inspiraciju za svoj film, ali ispostaviće 
He said that wherever I went, he would find me, walk right up to me, and I wouldn't be able to see him. Nakon uspeha Marvel/DC univerzuma, mnoge producentske kuće su rešile da pokrenu neke sopstvene. Jedna od njih je Universal, koja ima prava na nekoliko čuvenih klasičnih čudovišta horor filmova poput Drakule, Mumije, Frankenštajna ili Nevidjivog Čoveka. Filmovi Dracula Untold (2014) i The Mummy (2017) sa Tomom Kruzom nisu prošli ni približno dobro kao što su producenti očekivali, pa su odustali od te ideje i rešili da svoje likove smeštaju u solo projekte. Nakon dva neuspeha, producenti nisu bili spremni da opet ulože velike pare u rizičan projekat, pa su u ovu modernu ekranizaciju istoimenog romana H.G. Velsa sa kraja pretprošlog veka uložili jedva desetak miliona dolara. Kao što uvek bude, ukoliko ideja stigne do ljudi koji su sposobni da je pretoče u kvalitet ili nešto novo, što je jedna od karakteristika Blumhouse produkcije, pozitivan rezultat ne može da izostane. Takav je slučaj i sa ovim filmom, koji je ostvario lepu zaradu iako su bioskopi desetkovani pandemijom korona virusa. U ovoj modernoj verziji klasične priiče pratimo Sesiliju Kes (fantastična Elisabeth Moss), koja na samom početku filma beži od svog dečka, genijalnog naučnika Edriana (Oliver Jackson-Cohen), koji ju je u svakom smislu kontrolisao dugi niz godina. Ta kontrola je ostavila i psihičke i fizičke posledice, pa Sesilija oseća strah od njega čak i kada joj jave da je 
Just 'cause you pour syrup on something doesn't make it pancakes! Ernest Rosko Dikinson (Ernest R. Dickerson) je jedan od razloga zašto je Spajk Li toliko cenjen autor jer je bio zadužen za kinematografiju na njegovim ranim radovima Do The Right Thing, Jungle Fever i Malcolm X. Vremenom se posvetio režiranju i radio je, između ostalog, na serijama poput The Wire, Dexter ili The Walking Dead, a film Juice je bio njegov režiserski debi. Ovaj film je ostao upamćen i kao prvi glumački nastup pokojnog repera Tupaka Šakura (Tupac Shakur). Scenario prati četvoricu prijatelja iz Harlema kojima se dani sastoje od izbegavanja škole, gluvarenja po kraju, sitnih lopovluka i povremenih sukoba sa portorikanskom bandom. Jedini član grupe sa planovima za budućnost je Kju (Omar Epps), koji se trudi da se probije na lokalnoj DJ sceni i ima stariju devojku sa stanom i poslom. Zaplet nastaje kada Bišop (Tupak), gangster vonabi, odluči da kupi pištolj kako bi opljačkao lokalnu prodavnicu. Kju to veče ima takmičenje u lokalnom klubu, ali mora ispoštovati svoje prijatelje. Kao što i očekuje, pljačka se kreće u totalno pogrešnom pravcu... Juice u slengu označava ulično poštovanje i kredibilitet, ono što se mladi momci u getu nadaju da će postići jer nemaju druge alternative, a ispostavlja se da takve težnje obično ustupe mesto hladnoj stvarnosti. Tupak je bio prava atrakcija i dosta zasluga za popularnost ovog filma ide njemu, naročito jer je ubijen četiri godine 
-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in. -You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing. Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma. Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki... Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje 