You know what kind of plan that never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned.
Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji.
Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut - Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu...
Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix pročitaj više...Gisaengchung/ Parasite (2019)
You know what kind of plan that never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned.
Ovogodišnji glavni program filmskog festivala u Kanu je imao žestoku konkurenciju, jer su među kandidatima za Zlatnu Palmu bili filmaši poput Tarantina, Džarmuša, Almodovara, Malika i braće Darden. Međutim, jednoglasna odluka žirija je nagradu odnela u ruke Jun Ho Bongu (Joon Ho Bong) za njegov film Parasite. Ovaj južnokorejski autor iza sebe filmove kao što su Memories of Murder i Snowpiercer i doneo je prvu Zlatnu Palmu svojoj zemlji.
Film prati četvoročlanu porodicu Kim, marginalce koji se svakodnevno snalaze i žicare za egzistenciju. Porodicu čine optimistični otac Ki-taek (Kang-ho Song), pomalo ratoborna majka Čung-suk (Hye-jin Jang), snalažljivi momak Ki-vu (Woo-sik Choi) i stručnjak za falsifikovanje Ki-jung (So-dam Park). Iako žive skromno, oni su veoma povezani i drže se zajedno. Ki-vu dobija priliku da zaradi lepe pare kao privatni predavač engleskog jezika razmaženoj bogatašici. Porodica Park ima ličnog vozača i kućnu pomoćnicu, a njihov sin ima talenat za slikanje, pa mu je potreban privatni tutor i umetnički terapeut - Ki-vu uskoro shvata da je to idealna prilika i za čitavu njegovu porodicu...
Ne može se reći da je Bong bio persona non grata na Kanskom festivalu kao što je Lars von Trir, ali je ova pobeda totalno suprotna reakcijama na festivalu 2017. godine. Tada je predstavio svoj film Okja koji je producirao Netflix pročitaj više... 
Sentimental value? Ah. I heard of that.
David Cronenberg je imao tu čast da prvi tekst na ovom sajtu bude za njegov film Dead Ringers. Ovaj cenjeni filmaš je stekao reputaciju svojim bodi-horor radovima sa ekscentričnim vizijama grafičkog nasilja kao što je The Fly. Sredinom prošle decenije je napravio mali zaokret prema realističnijim filmovima, da se tako izrazim, u domenu nezavisnog mejnstrima. Nakon vrlo dobrog History of Violence, usledila je ova sjajna kombinacija trilera i drame pod imenom Eastern Promises.
Film prati Nikolaja Lužina (Viggo Mortensen), poreklom iz Rusije, koji radi kao vozač za jednu od najpoznatijih kriminalnih porodica istočnoevropskog porekla u Londonu. Porodica je deo bratstva Vori V Zakone, a na njenom čelu se nalazi Semjon (Armin Mueller-Stahl), koji svoje prave poslove maskira činjenicom da je uglađeni vlasnik uspešnog restorana. Semjonov nestabilni i nasilni sin Kiril (Vincent Cassel) je mnogo više vezan za Nikolaja nego za svog oca. Sa druge strane se nalazi medicinska sestra Ana (Naomi Watts), koju potresa smrt tinejdžerke koja je umrla dok se porađala. Anina istraga je dovodi do gorepomenute porodice, a pomoć će dobiti upravo u Nikolaju...
Nikolaj shvata da je njegova lojalnost podeljena, da više ne zna kome može i treba da veruje i da porodica sve više steže obruč oko njega. Nekoliko života, uključujući i njegov, vise o koncu, dok se lanac ubistava i odmazde širi podzemljem Londona. Anini motivi su dobronamerni, 
An Uzi? I'm not from South Central Los fucking Angeles. I didn't come here to shoot twenty black ten year olds in a drive-by. I want a normal gun for a normal person.
In Bruges je, kao što i samo ime kaže, smešten i snimljen u Brižu, belgijskom srednjevekovnom gradu romantike i savršenih fotografija. Ova bajkovita destinacija koja se nalazi na listi svetske baštine Uneska je lokacija za odličnu priču, mešavinu trilera i crne komedije, koju potpisuje režiser i scenarista Martin McDonagh. Ovaj Irac ima reputaciju sjajnog dramaturga, dobitnik je Oskara za kratkometražni film Six Shooter, a ovo mu je bio prvi dugometražni projekat.
Radnja filma prati plaćene ubice Kena (Brendan Gleeson) i Reja (Colin Farrell), koje je njihov nervozni šef Hari Voters (Ralph Fiennes) poslao u Briž na hlađenje nakon loše odrađenog posla. Dok Ken uživa u gotičkog arhitekturi, brojnim kanalima i kaldrmisanim ulicama, Rej se dosađuje i nedostaje mu dom. Ispostaviće se da će im boravak u Brižu i čekanje Harijevog poziva biti čudno iskustvo, jer će imati susrete sa turistima, lokalnim stanovnicima, glumcima koji snimaju film, holandskim prostitukama i misterioznom Kloi (Clémence Poésy), koja ima svoje mračne tajne. Kada Harijev poziv napokon stigne, njihov boravak postaje borba između života i smrti, sa komičnim razmerama i iznenađujućim emocionalnim posledicama...
Može se reći da je glavni antijunak filma Rej, koji besciljno luta ulicama grada, bez interesovanja za 
Scottish? Ha! Ha! Why didn't you say so?... Great soldiers. Very brave. And good people. Completely. Let me tell you, if I could be anything instead of a Ugandan, I would be a Scot. Except for the red hair, which I'm sure is attractive to your women, but which we Africans, we find is quite disgusting.
The Last King of Scotland je istorijska drama snimljena po istoimenom romanu Žila Fodena. U centar zbivanja je smešten pokojni diktator Ugande Idi Amin, koji nije bio zadovoljan jednostavnom titulom predsednik. Favorizovao je fantastične naslove poput Osvajač britanskog carstva, a jedan od tih naslova, Poslednji kralj Škotske, je poslužio i kao naziv romana i filma baziranih na istinitim činjenicama.
Početkom sedamdesetih, mladi škotski lekar Nikolas Gerigen (James McAvoy), dolazi u Ugandu kako bi pomagao u jednoj seoskoj bolnici. Sticajem okolnosti se susreće sa predsednikom Aminom (Forest Whitaker), koji obećava zlatno doba Ugande. Njihov odnos napreduje toliko da Nikolas dobija visoku poziciju u ministarstvu zdravlja i postaje jedan od Aminovih najbližih saradnika. Međutim, kako vreme prolazi, Nikolas primećuje da Aminovo diktatorstvo vodi Ugandu u krvavu propast. On shvata svoju tešku situaciju i mora doneti neke presudne odluke koje mu mogu doneti smrt...
Režiju potpisuje Kevin Macdonald, Oskarom nagrađeni autor dokumentaraca o napadu na Olimpijskim igrama u Minhenu, dok je glavni scenarista Peter Morgan, koji je radio filmove The Queen, Rush i Front/Nixon i 
-Shit's gonna kill you, man!
-What the fuck are you? A drug counsellor... or a drug dealer? If you don't deal your own product, what kind of businessman are you?
Harvi Kajtl (Harvey Keitel) je cenjeni karakterni glumac koji iza sebe ima brojne filmske nagrade i saradnju sa režiserima kao što su Martin Skorseze (Mean Streets, Taxi Driver), Kventin Tarantino (Reservoir Dogs, Pulp Fiction) i Ves Anderson (The Grand Budapest Hotel, Isle of Dogs). Njegovom fimskom ličnom kartom smatram u ulogu u ovom niskobudžetnom filmu Abela Ferera (Abel Ferrara), koji je vremenom dostigao gotovo kultni status.
Kajtel tumači korumpiranog poručnika njujorške poliicije, koji je zavisnik od droge, voli da se kladi na bejzbol mečeve i provodi vreme sa ženama lakog morala. Svoja ovlašćenja koristi za sklapanje poslova sa dilerima kako bi nabavio drogu i prljav novac, a zbog klađenja duguje novac opasnim ljudima. On se bavi svojim svakodnevnim detektivskim zadacima, ali mnogo više pažnje posvećuje svojim porocima. Prilikom istrage slučaja silovanja monahinje, iako deluje kao čovek koga niša ne može poremetiti, poručnik biva pogođen njenim jakim religijskim principima...
Protagonista ovog filma, čije ime ne saznajemo, je loš poručnik u svakom smislu - korumpiran je, neodgovaran, sklon agresiji i skoro uvek pod uticajem opijata ili akohola. Primećujemo da je pripadnik srednjeg staleža i da ima porodicu sa troje dece (koja se prilagodila njegovom ponašanju), ali ga to ne sprečava 
U vremenu kada bioskopskim repertoarima dominiraju uglavnom generički blokbasteri, pravo je osveženje videti mali, kreativni film. Reč je radu I Am Mother, debitantskog režisera i ko-scenariste Granta Spjutora. Ovo je ujedno i debitantski film producentske kuće The Penguin Empire, a iza svega stoji Netflix, naravno.
Početak filma nas smešta u neodređenu budućnost, gde je okolina zagađena, a čovečanstvo na pragu iščezavanja. Unutar podzemnog bunkera se nalazi na hiljade ljudskih embriona, a sa njima je Majka, robot stvoren kako bi ponovo naselio Zemlju nakon izumiranja čovečanstva. Robot uzima jedan od embriona i uskoro nam stiže Ćerka (Clara Rugaard). Majka podiže devojčicu, brine se o njoj, svakodnevno je uči nečemu i proverava njeno znanje. Međutim, jedinstvena veza između njih je ugrožena kada se pojavi neočekivani uljez (Hilary Swank)...
Kako je rasla, Ćerka je sticala sve više znanja, a samim tim je rasla i njena znatiželja šta se dešava van objekta. Njoj je teško da zamisli život sa drugim ljudima, jer nikada nije videla drugu osobu, ali njen genetski sklop ima potrebu da pripada nekome ili da bude deo nečega. Majka njenu znatiželju seče u korenu, pravdajući se da je napolju previše toksično da bi se upuštala u avanturu. I onda jednog dana dolazi do kucanja na spoljnim vratima, a samim tim se Ćerkin život okreće naglavačke.
Sasvim očekivano, dolazi do napetosti između pridošlice i Majke, s obzirom da govore vrlo različite 
Remember always, here at the Taj, guest is God.
26. novembra 2008. godine došlo je do terorističkih napada u Mumbaju, kada su napadači u dvanaest koordinisanih akcija zauzeli luksuzne hotele i popularne restorane u tom gradu. Hotel Mumbai predstavlja ekranizaciju tih događaja, a film potpisuju režiser i scenarista Anthony Maras i ko-scenarista John Collee.
Film govori o zapanjujućoj istinitoj priči o žrtvama i preživelima Bitke za Mumbaj. Centar zbivanja je Tadž Hotel, koji je zauzelo nekoliko terorista, sa namerom da ubiju svakoga na koga naiđu. Posvećeno hotelsko osoblje, među kojima su šef kuhinje Oberoi (Anupam Kher) i konobar Arjun (izvrsni Dev Patel), odlučuje da rizikuju svoje živote kako bi zaštitili goste hotela. Među gostima se nalazi i mladi par Dejvid (Armie Hammer) i Zehra (Nazanin Boniadi), koji se žrtvuju kako bi došli do svog deteta koje je ostalo sa bebisiterkom u hotelskoj sobi...
Hotel Mumbai nije prvi film koji pokriva ovu tematiku, pre njega smo imali bolivudski Attacks of 26/11, francuski Taj Mahal i One Less God iz Australije. Daleko od toga da sam protiv toga da se radovi sa ovakvom tematikom snimaju, jer su mi filmovi sa oznakama biografski ili istorijski obavezno na spisku za gledanje. Međutim, očekujem onda da budu nešto više od nečega što služi da zaradi pare na račun otvaranja starih rana.
Dramatizacija u ovom filmu je odlična, tu nema šta da se zameri, naprotiv, i autorski duo ima kontrolu nad raznim segmentima 
-You're scaring the kids.
-Too late.
Džordan Pil (Jordan Peele) je svestrani stvaralac koji iza sebe ima mnoštvo ostvarenja kao glumac i scenarista, uglavnom u komedijama. Pre par godina je napravio pometnju autorskim hororom Get Out, koji je pokupio mnoštvo nagrada i ostvario lepu zaradu. Njegov novi autorski film, koji je imao težak zadatak da bude u rangu prethodnika, je ostao u žanru horora, a reč je o radu pod imenom Us.
Radnja prati četvoročlanu porodicu Vilson koja odlazi na odmor u Santa Kruz. U kratkom prologu iz 1986. godine vidimo da je Adelejd (Lupita Nyong'o) kao devojčica imala loše iskustvo na toj plaži, pa nije baš oduševljena njihovim dolaskom. Tokom dana primećuje niz zloslutnih koincidencija, a njen sin Džejson nestaje na nekoliko minuta. Te večeri, njihov mir remete siluete misteriozne četvoročlane porodice ispred njihove kuće...
Od samog početka vidimo da je Adelejd progonjena neobjašnjivom i nerazjašnjenom traumom iz svoje prošlosti, koja uskoro dostiže nivo paranoje. Ona postaje sve sigurnija da će nešto loše zadesiti njenu porodicu, jer svedoči previše slučajnosti da bi to bila slučajnost i diže uzbunu.
Kroz viševekovnu mitologiju i u umetničkim delima se smatra da je susret sa osobom koja neverovatno liči na vas, a nije vam rod (doplgenger), loš znak. Negde se posmatra kao paranormalni fenomen, neki ga jednače sa zlim blizancem. Naša protagonistkinja odrasta sa osećanjem da je njena zla bliznakinja prati, čekajući 