Summer of Soul je muzički dokumentarac koji potpisuje Amir Tompson i koji se bavi muzičkim događajima vezanim za crnačku muziku i kulturu u Njujorku 1969. godine koji nose zajednički naziv Harlem Cultural Festival. Film je debitovao na festivalu Sandens gde je pokupio veliku nagradu žirija i nagradu publike, a nakon kratke bioskopske distribucije je stigao na servere striming platforme Hulu pre nedelju dana.
U ovom dokumentarnom projektu imamo priliku da vidimo do sada neviđene i restaurirane snimke festivala koji je trajao šest nedelja i koji mnogi zovu crnim Vudstokom. Uprkos velikoj posećenosti i impresivnom spisku muzičkih izvođača među kojima su bili Stivi Vonder, Nina Simon, BB King i Gledis Najt, ovaj događaj se nezasluženo nalazio u zapećku muzičke istorije. Autor se serijom intervjua osvrće na uticaj koji je ovaj festival imao na učesnike, posetioce, ali i na rasteću borbu za ljudska prava.
Tokom leta 1969. godine se odvijao muzički festival Vudstok koji mnogi smatraju jednim od najvećih događaja u istoriji popularne muzike, a mnogi ne znaju da su nekoliko stotina kilometara dalje afro-amerikanci imali svoj festival, veoma značajan u njihovoj istoriji. Delimično ga je zasenio Vudstok, svet je sa pažnjom pratio i sletanje Apola na Mesec, ali jednostavno ne mogu da verujem da je ovakav događaj praktično postao rupa u kolektivnom sećanju.
Kuriozitet je da je ovaj festival ispraćen od strane lokalne televizije, ali da su snimci ostali gotovo netaknuti u podrumu skoro pedeset godina. Snimci su se tokom trajanja festivala emitovali na televiziji, ali nakon toga izgleda kao da niko ili nije znao ili nije bio zainteresovan da se angažuje oko tolikih snimaka. Čak i ljudi koji su bili izvođači na festivalu gledaju na ove snimke sa nevericom i strahopoštovanjem – znaju da se to desilo, ali kada dokazi o tako kulturno-istorijskom, a ujedno i ličnom događaju nestanu bez traga, čovek počne da sumnja i u svoja sećanja.
Pre svega, ovaj dokumentarac slikovito predstavlja koliko je istorija značajna za duhovno blagostanje i svedoči o isceliteljskoj snazi muzike tokom društvenih nemira. Autor nam predstavlja značajne muzičare koji nastupaju ne samo sa uobičajenim ushićenjem, već i sa dodatnom težinom prihvatanja značaja događaja u kome učestvuju. Tompson dopušta da se pojedini značajni događaji festivala odvijaju neprekidno i bez komentara, dok pojedini razgovori idu preko pesama koje se čuju u pozadini. Koristio je i veoma dobru tehniku kada posmatramo posmatrača ovih snimaka i njihove iskrene reakcije.
Summer of Soul predstavlja film prepun kolektivne radosti i to iz više razloga. Ljudi su pre svega bili veseli zbog prilike da na okupu vide popularne izvođače, zatim zbog atmosfere masovnog okupljanja, ali i jer su bili svesni da prisustvuju nečemu što je veće od njih samih. Film je čin sećanja, analize i, pre svega, ljubavi prema vremenu, kulturi i muzici, ali i istražuje važnost prihvatanja istine i istorije kako bi se krenulo napred. U vremenu kada su muzički događaji otkazani zbog pandemije, podseća nas da je radost muzičke zajednice jedan od većih ljudskih iskustava.
Meni je ovaj dokumentarac posebno zanimljiv jer mi se često u plejlisti nalaze soul i fank, a i zbog toga što volim muzičku istoriju. Tokom intervjua muzičara dobijamo informacije i o njihovoj karijeri do tog trenutka, kako se njihov stil uklapa ili razlikuje od drugih izvođača tog vremena i kako se muzika i uspeh svakog od njih uklapa u širi obim muzike i kulture. Recimo, Stiviju Vonderu je ovaj festival bio prekretnica da postane politički aktivniji. Upravo zbog toga, u drugom delu dokumentarac nudi suštinski kontekst dešavanja u Harlemu u vremenu prepunom previranja, od lilčnih do političkih.
Summer of Soul je odličan dokumentarni projekat i svojevrstan istorijski dokument prepun ideja i života koji veoma spretno povezuje turbulentnu istoriju, kulturnu evoluciju/revoluciju i sjajnu muziku.
moja konačna ocena: 10/10
