There's only one rule in the jungle: when the lion's hungry, he eats! Holivudska produkcija je u poslednjih desetak godina postala fabrika filmova koji celu radnju svode na nekoliko specijalnih efekata, bez ikakvih umetničkih vrednosti. Kao alternativa takvim filmovima su se nametnuli evropski filmovi, koji sa višestruko manjim sredstvima za snimanje imaju kvalitet i stiču kultni status. Jedan od prvih takvih filmova je ovo debitantsko ostvarenje kultnog britanskog režisera Gaja Ričija (Guy Ritchie) - ovo je bio početak jednog od prvih tekstova na sajtu iz 2013. godine, za film Lock, Stock and Two Smoking Barrels. Gaj Riči je jedan od mnogih filmaša koji su stekli poštovanje svojim autorskim filmovima, nakon kojih su dobili poziv Holivuda. Tamo su snimili nešto dobro i onda se učaurili u mulj proseka ili klišea, pa više ne bi ni da ostanu tamo, a ne mogu (ne žele) ni da se vrate svojim korenima. Da li znate koji je film pre ovog uradio čovek koji je snimio filmove Snatch ili RocknRolla? Ako ne znate, ja ću vam reći - u pitanju je Aladdin, igrani rimejk istoimenog animiranog filma. Da, dobro ste pročitali. Čovek koji je stekao reputaciju svojim filmovima u kojima se bavi uličnim filozofijama Londona je došao u situaciju da se bavi modernim Diznijevim adaptacijama kako bi spasao karijeru i pritom napunio džep. Ali nedavno mu je nešto kvrcnulo u glavi, rešio je da okupi veoma harizmatičnu ekipu glumaca i da snimi film koji će podsetiti na njegove rane pročitaj više...The Gentlemen (2019)
There's only one rule in the jungle: when the lion's hungry, he eats! Holivudska produkcija je u poslednjih desetak godina postala fabrika filmova koji celu radnju svode na nekoliko specijalnih efekata, bez ikakvih umetničkih vrednosti. Kao alternativa takvim filmovima su se nametnuli evropski filmovi, koji sa višestruko manjim sredstvima za snimanje imaju kvalitet i stiču kultni status. Jedan od prvih takvih filmova je ovo debitantsko ostvarenje kultnog britanskog režisera Gaja Ričija (Guy Ritchie) - ovo je bio početak jednog od prvih tekstova na sajtu iz 2013. godine, za film Lock, Stock and Two Smoking Barrels. Gaj Riči je jedan od mnogih filmaša koji su stekli poštovanje svojim autorskim filmovima, nakon kojih su dobili poziv Holivuda. Tamo su snimili nešto dobro i onda se učaurili u mulj proseka ili klišea, pa više ne bi ni da ostanu tamo, a ne mogu (ne žele) ni da se vrate svojim korenima. Da li znate koji je film pre ovog uradio čovek koji je snimio filmove Snatch ili RocknRolla? Ako ne znate, ja ću vam reći - u pitanju je Aladdin, igrani rimejk istoimenog animiranog filma. Da, dobro ste pročitali. Čovek koji je stekao reputaciju svojim filmovima u kojima se bavi uličnim filozofijama Londona je došao u situaciju da se bavi modernim Diznijevim adaptacijama kako bi spasao karijeru i pritom napunio džep. Ali nedavno mu je nešto kvrcnulo u glavi, rešio je da okupi veoma harizmatičnu ekipu glumaca i da snimi film koji će podsetiti na njegove rane pročitaj više... 
Just 'cause you pour syrup on something doesn't make it pancakes! Ernest Rosko Dikinson (Ernest R. Dickerson) je jedan od razloga zašto je Spajk Li toliko cenjen autor jer je bio zadužen za kinematografiju na njegovim ranim radovima Do The Right Thing, Jungle Fever i Malcolm X. Vremenom se posvetio režiranju i radio je, između ostalog, na serijama poput The Wire, Dexter ili The Walking Dead, a film Juice je bio njegov režiserski debi. Ovaj film je ostao upamćen i kao prvi glumački nastup pokojnog repera Tupaka Šakura (Tupac Shakur). Scenario prati četvoricu prijatelja iz Harlema kojima se dani sastoje od izbegavanja škole, gluvarenja po kraju, sitnih lopovluka i povremenih sukoba sa portorikanskom bandom. Jedini član grupe sa planovima za budućnost je Kju (Omar Epps), koji se trudi da se probije na lokalnoj DJ sceni i ima stariju devojku sa stanom i poslom. Zaplet nastaje kada Bišop (Tupak), gangster vonabi, odluči da kupi pištolj kako bi opljačkao lokalnu prodavnicu. Kju to veče ima takmičenje u lokalnom klubu, ali mora ispoštovati svoje prijatelje. Kao što i očekuje, pljačka se kreće u totalno pogrešnom pravcu... Juice u slengu označava ulično poštovanje i kredibilitet, ono što se mladi momci u getu nadaju da će postići jer nemaju druge alternative, a ispostavlja se da takve težnje obično ustupe mesto hladnoj stvarnosti. Tupak je bio prava atrakcija i dosta zasluga za popularnost ovog filma ide njemu, naročito jer je ubijen četiri godine 
Man, you look like Daffy Duck with his beak shot off. U seriji tekstova o hood filmovima evo još jednog koji se svrstava u podgrupu basketaških radova. Reč je o filmu Above The Rim Džefa Polaka, koji sugeriše da je košarka bolji izlaz iz geta od dobrih ocena, što ima savršenog smisla iz ugla našeg protagoniste. U njegovim krugovima dobar košarkaš izaziva više poštovanja od novca, a autori kvalitetno predstavljaju važnost košarke u njegovom životu i životima njegovih prijatelja. Priča prati Kajla Li Votsona (Duane Martin), talentovanog srednjoškolskog košarkaša, koji iščekuje sportsku stipendiju na univerzitetu Džordžtaun. U međuvremenu mora doneti odluku da li će slušati svog dobronamernog trenera i učestvovati na turniru u njegovoj ekipi ili će se prikloniti Birdiju (Tupac Shakur), lokalnom gangsteru. Pored toga, njegova majka Mejlika (Tonya Pinkins) izlazi sa radnikom obezbeđenja Šepom (Leon), koji je takođe bio veliki srednjoškolski talenat, ali je prestao da igra košarku zbog tragične smrti prijatelja... Kajl je samouveren, nadmen i sebičan, što se ne dopada njegovim saigračima i treneru. U iskušenju onoga što Birdi ima da ponudi, sve više sluša njega umesto svog trenera, pa dolazi do borbe ko će kontrolisati njegovu budućnost. Kao tema filma može da se smatra njegovo iskupljenje jer se pridružio pogrešnim ljudima, a zatim je tu Šep, koji pokušava da pronađe mir sam sa sobom - nije preboleo smrt svog najboljeg prijatelja, 
Any fool with a dick can make a baby, but only a real man can raise his children. John Singleton je pokojni američki filmski stvaralac koji je 1991. godine izbacio svoj debitantski film koji je hood projekte predstavio mejnstrimu. Tada je imao svega 24 godine i ostao je upisan kao najmlađi režiser i prvi afro-amerikanac nominovan za Oskara u ovoj kategoriji, a stigla je i nominacija za originalni scenario. Prikazan je i na festivalu u Kanu i generalno je dobio odlične kritike, pre svega zbog glume, scenarija i emocionalne težine. Nakon suspendovanja u školi 1984. godine, Tre Stajls dolazi da živi sa svojim ocem Fjuriosom (Laurence Fishburne) kako bi naučio da postane čovek. U novom komšiluku provodi vreme sa polubraćom Derenom i Rikijem Bejkerom i uskoro postaju najbolji prijatelji. Sedam godina kasnije, Tre (Cuba Gooding Jr.) je obrazovani tinejdžer koji se priprema za odlazak na koledž, Riki (Morris Chestnut) je odličan sportista koji ima potencijal za stipendiju, dok je Deren (Ice Cube) sitni kriminalac koji je nekoliko puta bio u zatvoru. Njih trojica žive u opasnom kvartu gde se snovi razbijaju mecima i suočavaju se sa nasiljem koje im može u trenu promeniti živote... Singlton je inspiraciju za pisanje scenarija crpeo iz svog života i iz života ljudi koje je poznavao. Ideju je prvobitno razvijao kao prijavu na upis u filmsku školu 1986. godine, a nakon diplomiranja je prodao scenario Columbia Pictures, pod uslovom da sedne u režisersku stolicu. Nakon 
-You may not realize, but we were trying to protect this country from people who wanna destroy everything we believe in. -You may not realize it, but we are trying to do the exact same thing. Scott Z. Burns je američki scenarista i producent kome je najpoznatiji film Side Effects koji je režirao Stiven Soderberg. Ovo je bilo prvi put da je sam seo u režisersku stolicu, a svoj scenario je delimično bazirao na novinskom članku Rorschach and Awe koji je bio objavljen u Vanity Fair. Priča se bavi istinitim događajima nakon napada 11. septembra, tačnije programom CIA vezanim za pritvor i ispitivanje osumnjičenih u borbi protiv terorizma. Radnja filma prati sposobnog i odlučnog službenika-idealistu Denijel Džounsa (Adam Driver) koji je zadužen od strane senatorke Dajane Fejnstejn (Annette Bening), članice obaveštajnog komiteta Senata, da povede istragu o programu CIA. Njegova neumoljiva potraga za istinom dovodi do šokantnih saznanja i neviđenih razmera u kojima su pojedinci uništavali dokaze, zaobilazili zakone i krili istinu od američke javnosti. Ispostaviće se da je program bio brutalan, nemoralan i neefikasan, pojedinci nisu želeli da izveštaj izađe u javnost, pa Denijel postaje žrtva političkih spletki... Izveštaj o CIA torturi obuhvata gotovo desetogodišnji rad koji je imao preko 6700 stranica. Tema ovog filma je dubok i težak materijal, ne samo zato što se bavi mučenjem ljudi labavo osumnjičenim zbog terorizma, već i zbog toga što samo istraživanje 
There's a bomb in Centennial Park. You have thirty minutes. Verujem da većina ljudi na Klinta Istvuda (Clint Eastwood) i dalje više gleda kao glumca koji se proslavio glumeći sumnjive tipove po špageti-vesternima nego kao na nesumnjivo jednog od boljih filmaša u ovome veku. Impresivnoj listi njegovih kvalitetno realizovanih filmova se može dodati i Richard Jewell, film zasnovan na istinitim događajima, koji priča o tome šta se dešava kada ono što se izveštava kao činjenica prekriva istinu. Ričard Džuel (Paul Walter Hauser) je radnik obezbeđenja iz Atlante koji se preko noći, dok su trajale Olimpijske igre, proslavio kao čovek koji otkrio bombu na javnom događaju. Brzom reakcijom je postao heroj koji je spasao brojne živote, ali policijski profil ga svrstava u kategoriju usamljenih bombaša, čime on postaje glavni osumnjičeni. Zlostavljan od strane policijskih službi, medija i javnosti, životi Ričarda i njegove majke Bobi (Kathy Bates) su postali haos. Na njegovu stranu staje nezavisni advokat Votson Brajant (Sam Rockwell), koji daje sve od sebe kako bi očistio ime svog klijenta, istovremeno zadržavajući Ričarda da ne veruje ljudima koji ga pokušavaju zatvoriti... Ričard Džuel je postao neka vrsta sinonima za krivicu, iako nije ni optužen, a kamoli osuđen za bilo koje krivično delo vezano sa bombaškim napadom na Olimpijskim igrama 1996. godine. Ovaj čovek je doživeo veliku nepravdu i sigurno nije zaslužio bilo kakav vid javne osude i nadzora. 
There's no upside in lyin' to a woman who's smarter than you, so, I told her the truth. Motherless Brooklyn je neo-noir snimljen na osnovu istoimenog romana Džonatana Letema i film koji je Edward Norton gotovo dvadeset godina pokušavao da realizuje. Prihvatio se režije i pisanja, a radnju svog scenarija je vratio u pedesete godine prošlog veka. S obzirom da je bio toliko strastven oko ovog projekta, sasvim je razumljivo što je Norton sebi namenio i glavnu ulogu. U sezoni franšiza i filmova planski pravljenih za filmske nagrade, neo-noir poput ovog dođe kao pravo osveženje. Radnja filma prati Lajonela (Norton), usamljenog privatnog detektiva koji ima Turetov sindrom, kome je na umu samo jedno - da reši ubistvo svog mentora i jedinog prijatelja Frenka Mine (Bruce Willis). Naoružan samo sa nekoliko tragova, sa starim Frenkovim pištoljem i sa svojim opsesivnim umom, Lajonel otkriva strogo čuvane tajne koje čuvaju sudbinu čitavog Njujorka. Rešavanje misterija ga vodi od harlemskih džez klubova preko sirotinjskih naselja Bruklina do kristalnih dvorana njujorških moćnika. Lajonel se bori sa lopovlukom, korupcijom i najopasnijim čovekom u gradu kako bi odao počast svom prijatelju i kako bi spasao ženu koja bi mogla da spasi njega... Lajonel se prepušta verbalnim i fizičkim tikovima jer bi mu u suprotnom, po njegovim rečima, mozak eksplodirao. To je intrigantna ranjivost i njegova borba sa neprilagodljivim fizičkim ispadima ga čini izolovanim u društvu, a 
-That's the Weeknd. -What the fuck is a weekend? O braći Safdi (Benny Safdie, Josh Safdie) sam prvi put pisao pre dve godine kada sam pogledao njihov film Good Time sa Robertom Petinsonom u glavnoj ulozi. Taj film mi je jako lepo legao i čak sam ga uvrstio u svoju listu deset najboljih filmova za tu godinu. U suštini, priča se svodi na konstantne komplikacije sa kojima se suočava protagonista u svojoj nameri da sakupi novac. On u svojim poduhvatima čini svašta i nikako ne predstavlja moralnu gromadu, šmekerski laže i mulja, a mi kao gledaoci nekako uvek imamo doze simpatije i opravdanja prema njemu. Njihov novi film se takođe vrti oko čoveka koji je u trci za novcem, koga vodi poriv za klađenjem, koji je je u konstantnoj potrazi za velikim dobitkom. Reč je o Hauardu Retneru (Adam Sandler), draguljaru iz Njujorka, kome za vrat dišu uterivači dugova, ima ljubavnicu i supruga je sa njime samo zbog dece. Hauard mora da balansira između posla, porodice i brojnih ljudi kojima duguje, a spas pronalazi u nebrušenim opalima koju mu stižu iz Afrike. Međutim, i tada pravi niz opklada sa visokim ulozima... Hauard Retner je rastrzan između puno stvari samo zbog jednog, sveobuhvatnog problema - ništa mu nije dovoljno dobro. Kao i svaki patološki kockar, Hauard je auto-destruktivan, dobitak je njegova jedina preokupacija i scenario ne pokušava da ga ulepša ili da ga shvati. On je uveren da je velika pobeda negde iza ugla i da će se loša sreća koja ga prati konačno 