Bo Burnem je američki umetnik koji je karijeru započeo kao šesnaestogodišnjak na jutjubu i zahvaljujući svojim nastupima u kojima je uspešno kombinovao komediju i mjuzikl je relativno brzo stekao popularnost, pa je sa osamnaest godina već nastupao na kanalu Comedy Central. Nakon debitantskog albuma je odradio tri stend-ap ture, od kojih su prve dve distribuirane i kao muzički albumi, dok su poslednje dve bili snimljeni kao TV specijali what. (2013) i Make Happy (2016).
Promena u njegovoj karijeri nastaje 2016. godine kada je nakon serija napada panike na bini rešio da se povuče sa javnih nastupa. Napisao je i režirao odličan indi film Eight Grade i gledali smo ga pored Keri Maligen u Promising Young Woman. Taman kada je osetio da mu je psihičko zdravlje znatno bolje i da je spreman da se ponovo pojavi pred publikom, stigla je pandemija korona virusa, pa su kao alternativa javnim nastupima stigli izolacija i prinudno zaključavanje, a samim tim i novi izazovi za psihičko zdravlje.
Svako od nas je izolaciju i slobodno vreme unutar četiri zida iskoristio na drugačiji način, uglavnom neproduktivno. Za razliku od većine nas, Bo je odlučio da ovaj period upotrebi za komponovanje, pisanje, aranžiranje i snimanje, a pored toga je iskoristio priliku da duboko razmisli o stanju sveta i o sebi. Njegovi režiserski radovi su pokazali da on više nije samo jutjuber i da je razvio filmski način razmišljanja. Kao rezultat toga su pesme i skečevi koje je u periodu od godinu dana snimao u svom domu bez filmske ekipe i bez publike.
Njegov specijal simbolično nazvan Inside u potpunosti predstavlja delo jednog čoveka i svaki segment muzike, tekstova, snimanja, koreografije, scenografije i svega ostalog što čini ovaj specijal potpisuje Bo Burnem. Iako jednostavno klasifikovan kao comedy special, autor se ovde bavi ozbiljnim temama sa akcentom na mentalno zdravlje, a tu su i razmišljanja o svakodnevnom životu u zatvorenom prostoru, sebi kao izvođaču i svom odnosu prema publici. Komičniji segmenti uključuju korišćenje instagrama i fejstajma, strimovanje video igara i slično.
Neko bi pomislio da nema potrebe da se toliko vremena potroši na komične pesme, ali je Bo ubacio značaj deo sebe u svoj rad i izvođenja, što uz solidne doze samorefleksije, introspekcije, samokritičnosti i donekle narcizma opravdava uloženo vreme. Specijal započinje ispitivanjem sopstvene potrebe za stvaranjem i pitanjem da li je ljudima zaista potrebna komedija u ovakvom trenutku. Tokom razgovora o sebi, egzistencijalnim problemima ili društvenim dilemama se oseti neka suptilna gorčina, a njegove reči o tridesetom rođendanu su me, s obzirom da smo vršnjaci, prilično dotakle.
Inside se odvija u jednoj maloj prostoriji koja zbog autorove visine od skoro dva metra dodatno pojačava osećaje anksioznosti i klaustrofobije. Specijal je snimljen zaista kreativno, koristeći jednostavne svetlosne trikove, filtere u raznim bojama, igre siluete i senke, kao i igre razmere i superpozicije. Bo oponaša procese razmišljanja i preispitivanja u kojima smo se mnogi od nas zatekli u poslednje vreme i jasno artikuliše usamljenost i depresiju iz doba korone, ali mi je sasvim jasno zašto će nekima sve ovo biti preterano ili daleko od zanimljivog.
Inside je odličan umetnički izraz introspekcije, samorefleksije i samokritičnosti i iskren prikaz umetnika usred mentalne krize – briljantan spoj oštrog humora, emocionalne istine i upečatljivih pesama.
moja konačna ocena: 9/10
