On those high levels you can eat anything you want, but you don't have anything to wait for. Your mind runs wild. U ekonomiji, sociologiji, antropologiji i drugim naukama se koristi izraz tragedija zajednice (tragedy of the commons) za situaciju kada se u sistemu deljenih resursa pojedinci ponašaju prema sopstvenom interesu, suprotno opštem dobru svih korisnika. Na taj način oni te resurse kvare ili iscrpljuju, a ono što se u ranijim teorijama vezivalo za pristup rekama, putevima ili ribnjacima, u modernim verzijama se odnosi na svakodnevne stvari poput kancelarije. Trio španskih autora nam donosi horor-triler El Hoyo čiji se scenario oslanja na gorepomenuti koncept, tj. predstavlja njegovu metaforu. Protagonista Goreng (Ivan Massagué) se budi u vertikalnom zatvoru sa jednom ćelijom i dvoje ljudi na svakom nivou, a tačan broj nivoa je nepoznat. Zatvor deluje kao beskrajna noćna mora sa nehumanom borbom za opstanak jer se platforma sa hranom spušta kroz rupu u centru ćelije na svega dva minuta. Problem je što platforma kreće od prvog nivoa, sva hrana se razgrabi već negde oko pedesetog, pa ostali zatvorenici moraju da se snalaze kako znaju i umeju... Kao da to nije dovoljna začkoljica, zatvorenici se na kraju svakog meseca raspoređuju na novi nivo - oni što su bili na pri vrhu i uživali u razvrsnoj ponudi hrane mogu sledećeg meseca biti negde pri dnu, kada platforma sa hranom bude potpuno prazna. Zatvorenici na najvišem nivou jedu koliko mogu i uopšte nemaju pročitaj više...El Hoyo/ The Platform (2019)
On those high levels you can eat anything you want, but you don't have anything to wait for. Your mind runs wild. U ekonomiji, sociologiji, antropologiji i drugim naukama se koristi izraz tragedija zajednice (tragedy of the commons) za situaciju kada se u sistemu deljenih resursa pojedinci ponašaju prema sopstvenom interesu, suprotno opštem dobru svih korisnika. Na taj način oni te resurse kvare ili iscrpljuju, a ono što se u ranijim teorijama vezivalo za pristup rekama, putevima ili ribnjacima, u modernim verzijama se odnosi na svakodnevne stvari poput kancelarije. Trio španskih autora nam donosi horor-triler El Hoyo čiji se scenario oslanja na gorepomenuti koncept, tj. predstavlja njegovu metaforu. Protagonista Goreng (Ivan Massagué) se budi u vertikalnom zatvoru sa jednom ćelijom i dvoje ljudi na svakom nivou, a tačan broj nivoa je nepoznat. Zatvor deluje kao beskrajna noćna mora sa nehumanom borbom za opstanak jer se platforma sa hranom spušta kroz rupu u centru ćelije na svega dva minuta. Problem je što platforma kreće od prvog nivoa, sva hrana se razgrabi već negde oko pedesetog, pa ostali zatvorenici moraju da se snalaze kako znaju i umeju... Kao da to nije dovoljna začkoljica, zatvorenici se na kraju svakog meseca raspoređuju na novi nivo - oni što su bili na pri vrhu i uživali u razvrsnoj ponudi hrane mogu sledećeg meseca biti negde pri dnu, kada platforma sa hranom bude potpuno prazna. Zatvorenici na najvišem nivou jedu koliko mogu i uopšte nemaju pročitaj više... 
Depends on whether they're smart pretending to be idiots or idiots pretending to be smart. Možda ste čuli za film koji je trebao da se prikaže još u septembru prošle godine, ali je otkazan zbog dva slučaja masovne pucnjave u SAD. Ili za film koji je Donald Tramp javno osudio, rekavši da će izazvati bes njegovih pristalica. Reč je o filmu The Hunt, iza kog stoje Universal i producentska kuća Blumhouse. Kada su se producenti napokon osokolili da ga puste u bioskop, stigao je korona virus, film je posle samo nedelju dana otišao na striming servise, a onda brže-bolje i na naše torente. Radnja filma prati dvanaest stranaca koji su se misteriozno probudili na čistini područja nazvanog Menor Haus. Ne znaju gde su ili kako su tu stigli, ali ubrzo postaje jasno da su izabrani za lov u igri koju je osmislila grupa bogataša i da je popularna teorija zavere na internetu ipak istinita. Ispostaviće se da ti ljudi nisu odabrani nasumično, već na osnovu svojih konzervativinih stavova koje su izneli onlajn. Zaplet nastaje kada jedna od njih, Kristal (Betty Gilpin), uzvrati udarac, sa ciljem da stigne do misteriozne Atine (Hilary Swank) koja je u središtu svega... Svi smo već gledali ili barem čuli za The Purge, franšizu koja satiriše duboki politički raskorak između američke desnice i levice na prilično radikalan način. Iza gotovo neprekidnih scena nasilja se pružaju političke poruke i verujem da su tu autori pronašli inspiraciju za svoj film, ali ispostaviće 
He said that wherever I went, he would find me, walk right up to me, and I wouldn't be able to see him. Nakon uspeha Marvel/DC univerzuma, mnoge producentske kuće su rešile da pokrenu neke sopstvene. Jedna od njih je Universal, koja ima prava na nekoliko čuvenih klasičnih čudovišta horor filmova poput Drakule, Mumije, Frankenštajna ili Nevidjivog Čoveka. Filmovi Dracula Untold (2014) i The Mummy (2017) sa Tomom Kruzom nisu prošli ni približno dobro kao što su producenti očekivali, pa su odustali od te ideje i rešili da svoje likove smeštaju u solo projekte. Nakon dva neuspeha, producenti nisu bili spremni da opet ulože velike pare u rizičan projekat, pa su u ovu modernu ekranizaciju istoimenog romana H.G. Velsa sa kraja pretprošlog veka uložili jedva desetak miliona dolara. Kao što uvek bude, ukoliko ideja stigne do ljudi koji su sposobni da je pretoče u kvalitet ili nešto novo, što je jedna od karakteristika Blumhouse produkcije, pozitivan rezultat ne može da izostane. Takav je slučaj i sa ovim filmom, koji je ostvario lepu zaradu iako su bioskopi desetkovani pandemijom korona virusa. U ovoj modernoj verziji klasične priiče pratimo Sesiliju Kes (fantastična Elisabeth Moss), koja na samom početku filma beži od svog dečka, genijalnog naučnika Edriana (Oliver Jackson-Cohen), koji ju je u svakom smislu kontrolisao dugi niz godina. Ta kontrola je ostavila i psihičke i fizičke posledice, pa Sesilija oseća strah od njega čak i kada joj jave da je 
Should pale death, with treble dread, make the ocean caves our bed, God who hears the surges roll deign to save our suppliant soul. Robert Eggers je američki filmaš čije je debitantski horor The Witch, nakon premijere na festivalu Sundance, na brzinu osvojio i publiku i kritiku. Originalan pristup i vrhunska realizacija su učinili da Egers bude stavljen na listu autora čiji se radovi sa nestrpljenjem čekaju. Četiri godine nakon prvog filma nam stiže njegov sofomor, kombinacija žanrova iza koje stoji procentska kuća A24. Često se desi da drugi film ne uspe da ispuni visoka očekivanja koja postavi debitantski, ali sa radošću konstatujem da ovoga puta to nije bio slučaj, naprotiv. Ideju za scenario je dobio Robertov brat Dejv, na osnovu nedovršene priče Edgara Alana Poa. Robert je rešio da se uključi i konačan produkt nije imao nikakve veze sa gorepomenutom pričom, osim naslova. Incident iz svetionika u Smol Velsu, u kojoj su učestvovala dvojica čuvara (obojica su se zvali Tomas) je bio dodatan izvor inspiracije. The Lighthouse je od premijere na festivalu u Kanu mnogima bio najiščekivaniji film godine. Premisa je veoma jednostavna - dvojica čuvara svetionika (vikis), stariji Tomas Vejk (Willem Dafoe) i mlađi Efraim Vinslou (Robert Pattinson), dolaze na četvoronedeljno zaduženje na usamljeno ostrvo u Novoj Engleskoj 1890. godine. Tomas se ponaša kao glavnokomandujući, konstantno naređuje Efraimu i često ga nipodoštava. Zaštitnički je nastrojen 
You need to listen to me. The world's a hungry place. A dark place. I've only met two or three people like us. They died. When I was a kid, I bumped into these things. I don't know about magic. I, I always called it "the shining." Stiven King je 2013. objavio roman Doctor Sleep, nastavak romana The Shining iz 1977. godine, po kome je snimljen kultni film Stenlija Kjubrika. Svaki nastavak kvalitetnog dela, nebitno da li je reč o filmu ili knjizi, donosi sa sobom i dozu skeptičnosti, a takav je slučaj bio i sada, naročito jer je nastavak stigao gotovo četrdeset godina nakon originala. Režiju, montažu i scenario za ovaj film potpisuje Mike Flanagan, koji iza sebe ima radove u žanru horora poput serije The Haunting of Hill House i filma Oculus. Radnja filma prati Denija Torensa (Ewan McGregor), četrdeset godina nakon zastrašujućih dešavanja u hotelu Overluk, kada je bio dečak. Danas, kao odrastao čovek, on je i dalje nepovratno traumiran, ali se trudi da pronađe neki mir sam sa sobom. Taj mir mu remeti Abra (Kyliegh Curran), tinejdžerka koja takođe ima sposobnost isijavanja (the shine). Višegodišnja prijateljska komunikacija prerasta u očajnički pokušaj da joj pomogne protiv nemilosrdne Rous (Rebecca Ferguson) i njenih sledbenika koje čine klan True Knot. Deni će morati da se suoči sa svojim strahovima i da ponovo probudi duhove prošlosti... Postavlja se sasvim opravdano pitanje šta se još moglo reči o priči u kojoj domar zabačenog hotela zamalo ubija 
Od 2006. godine u Meksiku traje krvavi rat zbog droge koji je do sada odneo preko 160.000 žrtava, a u tu brojku se ubrajaju i nestali (njih oko 50.000). Ovo je film o najvećoj kolateralnoj šteti tih ratova, deci siročićima kojih je svaki dan sve više i koji su ostavljeni na milost i nemilost u ovom okrutnom svetu, da se snalaze kako znaju i umeju. Pucnjave, obračuni kartela, brutalno nasilje, sve je to uobičajena svakodnevnica u neimenovanom meksičkom gradiću gde pratimo devojčicu Estrelu (Paola Lara), koja čeka da se njena majka vrati kući. Gradićem vlada kriminalna banda Los Huascas, poznata po svojoj okrutnosti, a prolaze nekažnjeno zahvaljujući vezama sa političarem Servandom Esparzom, zvanim El Chino (Tenoch Huerta). Estrela nakon par dana polako shvata da se njena majka neće vratiti kući i da je verovatno odvedena od strane bande, kao i mnogi u njenom komšiluku. Gladna i prepuštena sama sebi i u strahu od jezivog glasa koji njeno ime zove u mraku, Estrela se pridružuje dečaku El Shineu (Juan Ramón López) i njegovoj grupi napuštenih klinaca o kojima se on brine. Film je autorsko delo meksičke režiserke i scenaristkinje Ise Lopez (Issa López), širem auditorijumu relativno nepoznata, ali u svojoj zemlji veoma cenjena i nagrađivana. Napisala je priču koju je uvila u mistery-horor, dodala je dozu fantazije i napravila je modernu mračnu bajku svoje zemlje koja je zapravo realnost. Većini će možda biti problem ta fantazija u filmu, koja je 
Ari Aster je privukao pažnju svojim prošlogodišnjim debitantskim hororom Hereditary, koji je ovom žanru pružio preko potrebnu svežinu. Njegove metode, struktura i stil su se dopali i onima kojima se nije svidela činjenica što je priča u filmu od užasa otišla u apsurd. Njegov novi film je smešten u svet švedskog folklora i zove se Midsommar. Film otvara prolog u kome vidimo da je glavnu junakinju Deni (Florence Pugh) zadesila velika tragedija. Utehu pronalazi u svom dečku Kristijanu (Jack Reynor), koji je neposredno pre tragedije razmišljao da je ostavi. Umesto toga, on je poziva da sa svojim prijateljima Džošom (William Jackson Harper) i Markom (Will Poulter) posete malo švedsko selo, u kome je njihov kolega Pele (Vilhelm Blomgren) odrastao. Isprva zaintrigirani neposrednošću stanovnika sela i njihovim čudnim navikama, uskoro shvataju da njihovi drevni običaji nisu nimalo naivni... Aster je imao veliki izazov pred sobom, a to je da napravi zastrašujući film u kome se svaka napetost ili nešto uznemirujuće odvija na dnevnom svetlošću. Njegovim prošlim filmom su gospodarile stvari koje su bile u senci prostora ili ljudskog uma, skrivene u mraku. Ovoga puta izlazi na čistinu, na vedar dan, bez ustručavanja da li mi možemo ili hoćemo vidimo to što nam predstavlja, jer nam se sve servira sa gotovo nesnosnom jasnoćom. Može se reći da se ovde svet tame rastvorio u dnevnoj svetlosti. Sam prolog nije bitan za čitavu priču filma, već je tu da nam 
He only gave me our scenes. I never saw a complete script. After all I've done for that guy, and it's a lot that you don't even know about. What a dick. Tri godine nakon poetičnog filma Paterson sa Adamom Drajverom u glavnoj ulozi, indi režiser i scenarista Džim Džarmuš (Jim Jarmusch) predstavlja projekat koji je debitovao na festivalu u Kanu, a nakon toga je imao široku distribuciju. Reč je o zombi-komediji The Dead Don't Die u kojoj je okupio ekipu glumaca sa holivudske A liste, ali je film naišao na podeljene reakcije kritike i publike, koji se slažu da svakako ne predstavlja najbolje delo ovog autora. Radnja je smeštena u malo mesto po imenu Sentervil i može se reći da su glavni protagonisti tandem policajaca koji čine Roni (Adam Driver) i njegov šef Klif (Bill Murray). Ostali likovi su tipični predstavnici malog mesta u unutrašnjosti, kao što su prodavac alata Henk (Danny Glover) i vlasnik benzinske pumpe Bobi (Caleb Landry Jones), koji je pri tome i filmski štreber sa teoretskim znanjem iz horor filmova. Zaplet nastaje kada zemljina rotacija izađe iz svoje ose i zbog toga krenu da se dešavaju čudne stvari u prirodi poput bežanja životinja, produžavanja dana i, napokon, buđenja mrtvih... Osim gorenabrojanih, tu su i policajka Mindi (Chloë Sevigny), pustinjak Hermit Bob (Tom Waits) koji sve posmatra iz šume, pridošlica u selo Zelda (Tilda Swinton) koja se bavi pogrebnim poslovima i vešto barata samurajskim mačem, troje maloletnih delikvenata, 