A Prayer Before Dawn je film koji je privukao moju pažnju samo iz jednog razloga, a taj razlog je britanski glumac Džo Kol (Joe Cole), koga sam baš zgotivio zbog serije Peaky Blinders. Meni totalno nepoznata ekipa potpisuje ovaj projekat, a reč je o biografskom filmu, u kome pratimo britanskog boksera Bilija Mura, koji je dospeo u tajlandski zatvor zbog trgovine narkoticima.
Na početku priče pratimo Bilija kome ne cvetaju ruže na Tajlandu. Navučen je na jabu, popularnu drogu koja je mešavina metamfetamina i kofeina, koja je razlog što nema previše uspeha u sportu kojim se bavi. Pored toga radi i kao diler, zbog čega biva uhapšen i poslat u zloglasni zatvor Čiang Mai. Tamo će se suočiti sa raznim teškoćama, a izlaz će pronaći u tajlandskom boksu (muay tai), koje ima svoja takmičenja u okviru zatvorskog sistema.
Iako je mišićav čovek, bokser koji je sposoban da izdrži veliku količinu bola, Bili je stranac u nepoznatoj zemlji koji je na putu auto-destrukcije. Nije pogrešno zaključiti da je češće pod uticajem droge nego što je strejt. To se potvrđuje njegovim dolaskom u zatvor, kada mu treba prilično dosta vremena da shvati šta mu se desilo. Ne napušta ga ulični prkos, koji će ga dovesti u opasne situacije. Kriziranje i korišćenje droge će samo povećati njegovu konfuziju i zbunjenost.
Bili svakako nije cvećka, ali je zastrašujući svet droge i bandi unutar zatvora previše čak i za njega. Film je snimljen na realnim lokacijama, bez pročitaj više...A Prayer Before Dawn (2018)
A Prayer Before Dawn je film koji je privukao moju pažnju samo iz jednog razloga, a taj razlog je britanski glumac Džo Kol (Joe Cole), koga sam baš zgotivio zbog serije Peaky Blinders. Meni totalno nepoznata ekipa potpisuje ovaj projekat, a reč je o biografskom filmu, u kome pratimo britanskog boksera Bilija Mura, koji je dospeo u tajlandski zatvor zbog trgovine narkoticima.
Na početku priče pratimo Bilija kome ne cvetaju ruže na Tajlandu. Navučen je na jabu, popularnu drogu koja je mešavina metamfetamina i kofeina, koja je razlog što nema previše uspeha u sportu kojim se bavi. Pored toga radi i kao diler, zbog čega biva uhapšen i poslat u zloglasni zatvor Čiang Mai. Tamo će se suočiti sa raznim teškoćama, a izlaz će pronaći u tajlandskom boksu (muay tai), koje ima svoja takmičenja u okviru zatvorskog sistema.
Iako je mišićav čovek, bokser koji je sposoban da izdrži veliku količinu bola, Bili je stranac u nepoznatoj zemlji koji je na putu auto-destrukcije. Nije pogrešno zaključiti da je češće pod uticajem droge nego što je strejt. To se potvrđuje njegovim dolaskom u zatvor, kada mu treba prilično dosta vremena da shvati šta mu se desilo. Ne napušta ga ulični prkos, koji će ga dovesti u opasne situacije. Kriziranje i korišćenje droge će samo povećati njegovu konfuziju i zbunjenost.
Bili svakako nije cvećka, ali je zastrašujući svet droge i bandi unutar zatvora previše čak i za njega. Film je snimljen na realnim lokacijama, bez pročitaj više... 
America, you know... They want someone to love but they want someone to hate. And they want it easy. But what's easy? And the haters always say: Tonya, tell the truth! But there's no such thing as truth. I mean it's bullshit. Everyone has their own truth. And life just does whatever the fuck it wants. That's the story of my life. And that's the fucking truth!
Najveći skanadal u umetničkom klizanju se desio 1994. godine uoči Olimpijskih igara u Lillehammeru (Norveška), kada je jedna od najboljih klizačica na svetu Nensi Kerigan napadnuta nakon treninga. Iako je prvobitna namera napada bila da joj slomi koleno, napadač je promašio i naneo joj lakše povrede u predelu butine, tako da je Nensi bila onemogućena da nastupi na prvenstu Amerike, koje bi selektiralo tri predstavnice za Olimpijske igre. Pobedu je odnela kontraverzna Tonja Harding, za koju se nakon Olimpijskih igara (gde je ipak zavšila tek na osmom mestu) ispostavilo da je učestvovala u planiranju napada na Nensi, zajedno sa svojim bivšim mužem Džefom Gilulijem.
Možda sam dosadna što se ponavljam, ali biografske (sportske) drame su moj omiljeni žanr. Kada se pojavio trejler za ovaj film, znala sam da ću ja pisati recenziju, bez obzira na kvalitet ili odsustvo istog u ovom filmskom ostvarenju. Nisam pogrešila, kao što nećete ni vi ako date šansu ovom filmu, koji je veoma poseban. Da razjasnimo nešto, ovo nije tipična inspirativna sportska drama, kao što možda očekujete. Od svega nabrojanog, 
- You're changing that boy's life.
- No. He's changing mine.
Biografske drame koje se bave sportistima ili ljudima koji rade u sportu po pravilu imaju inspirišući karakter - takve priče retko koga ostavljaju ravnodušnim. Filmovi kao što su Remember the Titans ili Moneyball predstavljaju sport u pravom smislu te reči, kao nešto što se igra srcem, a ne kao sredstvo za zarađivanje. Sa druge strane, postoje i sportske drame koje se bave neočekivanim uspesima pojedinca, koji dokazuju da zalaganje, trud i bezuslovna podrška često dovode do vrhunskih rezultata. Takav je slučaj i sa ovim filmom koji potpisuje Džon Li Henkok (John Lee Hancock).
The Blind Side je baziran na istinitoj priči o bračnom paru Li En Tuohi (Sandra Bullock) i Šon Tuohi (Tim McGraw) koji su uzeli pod svoje beskućnika Majkla Ojera (Quinton Aaron). Big Majk ne zna ko mu je otac, majka mu je nestabilni narkoman, ima veoma slabo obrazovanje, ali svojom korpulentnom građom predstavlja veliki talenat za američki fudbal. Porodica Tuohi mu pruža maksimalnu podršku, on živi sa njima i čine sve kako bi uspešno završio srednju školu i kako bi dobio stipendiju za neki od koledža. U ovom filmu vidimo njihov odnos od prvog susreta, pa sve do Majklovog prvog dana na koledžu.
Pre gledanja filma sam očekivao mnogo više američkog fudbala, ali je on gurnut u stranu u korist priče koja se više bavi odnosima između likova nego samim sportom. Sportski filmovi su često predvidljivi, poneki znaju 
Blast from the past ili udarce iz prošlosti je nešto što, po meni, treba doživeti bar jednom godišnje kada su u pitanju filmovi. Tu mislim na one osećaje iz prvih filmofilskih dana kada ste otkrivali šta vam godi, kakvi filmovi vam dižu raspoloženje, koji vas inspirušu, razvesele, probude, uplaše itd. Svaki ljubitelj filma ima pregršt takvih filmova, koji su u nekom određenom trenutku odrastanja ostavili neizbrisiv trag i nalaze se na posebnom mestu u našem srcu. Za mene jedan od takvih je zasigurno Rocky, legendarna sportska drama i nezaboravna uloga Stalonea (Sylvester Stallone), koji nakon ovog filma postaje jedna od najvećih holivudskih zvezda. U mom slučaju, onaj udarac iz prošlosti je danas došao u vidu filma Creed, svojevrsnog nastavka Roki sage i to u punom sjaju.
Krv nije voda. To se najbolje vidi u slučaju dečaka Adonisa Džonsona (Michael B. Jordan). Od rođenja se nalazi u raznim domovima gde često upada u tuče. Nije bilo razlike ni tog dana kada mu u posetu dolazi, njemu nepoznata, Meri En (Phylicia Rashad). Ona je supruga pokojnog velikog šampiona Apola Krida. Poziva Adonisa da živi sa njom i otkriva mu ko je u stvari njegov otac. Godinama kasnije Adonis je uspešan mladi čovek. Karijera mu ide uzlaznom putanjom, ali opet, krv nije voda. On odbacuje sve i seli se u Filadelfiju, kod očevog starog prijatelj, takođe velikog šampiona Roki Balboe. Tu će pokušati da krene za svojim snovima, putem kojim se može kročiti samo uz veliki trud 
Give him an Oscar!
Kristijano Ronaldo CR7 je fudbaler koga ili volite ili mrzite, ali mu svakako ne možete poreći izuzetna sportska dostignuća, upornost i fudbalske kvalitete. Na vrhuncu svoje karijere koja se kretala od lokalnog kluba tdo statusa superstara i sa dvostrukom nagradom za najboljeg fudbalera sveta, Kristijano Ronaldo predstavlja zanimljivu materiju i za filmske radnike. Tako je mislio i Entoni Vonk (Anthony Wonke), producent i režiser koji je dobio tri BAFTA nagrade za svoj rad, koji je u saradnji sa producentom Asifom Kapadijom (čovekom koji je potpisao dokumentarce kao što su Senna ili Amy) postigao dogovor sa poznatim fudbalerom da napravi dokumentarni film o njegovom životu.
Ronaldo je sniman četrnaest meseci sa dozvolom protagoniste, tako da su autori imali potpun pristup u život Kristijana Ronalda. Vidimo snimke iza zatvorenih vrata kako fudbaler provodi vreme sa svojim sinom, svojom majkom, menadžerom Žoržom Mendezom, bliskim prijateljima, saradnicima i rodbinom, kao i susrete sa brojnim fanovima. Vidimo superstara u intimnim ulogama oca, sina, prijatelja i svega onog što se krije kada on skine dres. Pored toga, autori su sakupili i brojne do sada neviđene arhivske snimke Ronalda i njegove porodice dok je on još bio nepoznat javnosti, a ekipa filma je i ekskluzivno pratila fudbalsku reprezentaciju Portugala na Mondijalu prošle godine.
Najkraće opisano ovaj dokumentarni film je jedna velika reklama za Kristijana Ronalda i njegov sadržaj 
Southpaw je film koji sam željno isčekivao iz više razloga. Prvo, scenario je napisao Kurt Sater (Kurt Sutter), moj omiljeni čova i kreator jedne od lično najboljih serija ikada, Sons of Anarchy. Drugo, režirao ga je Antoan Fukua (Antoine Fuqua), poznat po filmovima Training Day, The Equalizer, Shooter, Olympus Has Fallen itd. Treće, glavna uloga je Džejk Gilenhajl (Jake Gyllenhaal). Bilo bi tu još da se nabroji, ali dosta je i ovo. Na kraju, dobili smo nekakvog new age Rokija, a to nije nikakva loša stvar jer ja volim Roki filmove.
Potrajalo je prilično dok se ovaj film ispilio iz svoje ljuske. Kurt, kada ga je pisao, vodio se životom repera Eminema, koji je bio planiran da igra glavnu ulogu. Kako kaže Sater, ovo je svojevrstan nastavak filma 8 Mile, samo adaptiran kroz boksersku priču. Ipak, nakon određenih peripetija, Eminem je odustao od glavne uloge, a uradio je soundtrack za film. Uloga je otišla Džejku, Antoan je seo u režisersku stolicu i šou je krenuo.
Southpaw je priča o bokseru, Bili “The Grate” Houpu i njegovoj životnoj odiseji. Bili je siroče iz lošeg dela Njujorka, koji je prešao put par blokova udaljen, a milion milja dug i stoji kao neporaženi šampion u svojoj kategoriji. Njegova supruga Morin (Rachel McAdams) je potekla iz istog sirotišta kao i Bili, i njih dvoje su jedini oslonac jedno drugom. Sada kada imaju i ćerku, a finansijski su osigurani, Morin nagovara Bilija da završi karijeru. Migel (Miguel Gomez), mladi bokser, pokušava 
Utemeljena na istinitim događajima koje je Robert Galager opisao u knjizi Ernie Davis: The Elmira Express, jedna inspirativna životna priča doživela je filmsku ekranizaciju. Iskusni filmski vuk Geri Fleder (Gary Fleder) (Runaway Jury, 2003.) latio se režiserske palice, dok je Čarls Livit zaslužan za adaptaciju literarnog predloška u zanimljivo, dovoljno pitko štivo za veliko platno.
Erni Dejvis (Rob Brown) je nadareni afroamerički momak za sport. Od malih nogu pokazivao je interesovanje za američki fudbal, maštajući o slavi, velikim pobedama, o životu dostojnom opšte priznate sportske zvezde. Tokom srednjoškolske ere, impresivnim partijama na travnatom terenu skrenuo je pažnju brojnih skauta. Ponude za odlazak na neki od uglednih američkih univerziteta pljuštale su na sve strane. Pronicljivi trener Sirakuz Universiteta, Ben Švarcvalder (Dennis Quaid) pribegao je malom triku kako bi talentovanog novajliju privoleo da odabere baš njegovu ekipu. Uz pomoć Džima Brauna, još jednog Afroamerikanca, koji je ostavio dubok sportski trag na ovom univerzitetu, mladi Erni stiže u redove narandžasto-belih.
U periodu od 1958. do 1962. godine, trener je svog pulena odveo pravo na vrh. Titula nacionalnih prvaka i zvanje najboljeg univerziteta u američkom fudbalu, uz priznanje koje se dodeljuje najboljem igraču (prestižni Heismann Trophy) jesu najbolja potvrda, neosporan dokaz da se mukotrpan rad na treninzima višestruko isplatio. Mladiću se smešila blistava profesionalna 
Let me tell you something: you don't let anyone come between us. Nothing tears us apart. In Greek mythology, the Titans were greater even than the Gods. They ruled their universe with absolute power. Well that football field out there, that's our universe. Let's rule it like Titans.
Dok mi definitivno živimo u svetu pogrešnih ili, kako bi pojedini rekli, iskrivljenih vrednosti, a neki bi otišli tako daleko i rekli bi da su prave vrednosti potpuno nestale, smatram da barem kroz film možemo da oživimo/proživimo te prave i istinske vrednosti ili bar njihov duh. Ova biografska sportska drama sadrži samu esenciju tih pravih vrednosti. Ovo je vrhunski (ako ne i najbolji) film u ovom domenu jer, za razliku od sličnih ostvarenja, nema nijedne mrlje koja bi se istakla i pokvarila ukupni dojam. Ipak, ovaj film nije usamljen u toj svojoj bitnosti. Moneyball o kome sam ranije pisala, ili Any Given Sunday su takođe odlični primeri ovakvih jakih biografskih drama. Nažalost, mi danas živimo (hteli mi to priznati ili ne) u vremenu kada je sve postalo interes u bilo kom obliku, koji je preuzeo primat u svim sferama života, a posebno u sferi sporta. Zato je ovaj film sjajna prilika da se vratimo korenima pravih vrednost i značenja sporta - pravog duha igre tima. Kako reče moj prijatelj, ovaj film je pravi kontrast današnjem sportu - nije sirova snaga, nego srce.
Mesto dešavanja radnje je grad Aleksandrija, država Virdžinija, 1971. godine, vreme rasnih nemira. Zbog provođenja 