Kada se radi o piscu/režiseru M. Najt Šajamalanu (M. Night Shyamalan) jedno je sigurno, uvek očekujte nešto neobično i drugačije. Nakon nekoliko izuzetnih naslova snimio je nekoliko ne tako dobrih, pa čak i loših. Ipak, sa nestrpljenjem sam čekao njegov novi film, označen kao horor-komedija, a zove se The Visit (Poseta).
The Visit se vrti oko dvoje tinejdžera, Rebeke (Olivia DeJonge) i Tajlera (Ed Oxenbould), koji treba da prvi put odu u posetu kod dede i babe koje nikada nisu upoznali. Razlog je taj što je njihova majka Paula (Kathryn Hahn) otišla od kuće veoma mlada, nakon svađe sa svojim roditeljima. Od tada nije imala nikakav kontakt sa njima, pa ih tako ni deca nisu upoznala. Međutim, Paula je odlučila da deca treba da ih upoznaju, a u isto vreme će ona da ode na krstarenje sa novim dečkom. Klinci su uzbuđeni zbog posete i Rebeka odlučuje da sa bratom napravi dokumentarac o njihovoj poseti, ali i da istraži uzroke zbog kojih je njihova majka napustila dom. Deca dolaze kod dede i babe, koji ih toplo dočekuju. Sve je naizgled super, dok se ne počnu dešavati neke čudne stvari…
The Visit je niskobudžetni projekat od samo 5 miliona $ i urađen je kao find footage film. Lično nisam neki ljubitelj ovakvih filmova, ali Šajamalan je ovde uradio odličan posao. Kamera jeste iz ruke, ali je prilično fiksirana, slika se ne trese previše, veoma je jasna, čak i kada su u pitanju scene u mraku. Sjajno su izvedene scene kada se kamera spusti iz ruke, ali tako da taj kadar uhvati sve što je bitno. Režijski nemam nikakvu zamerku za ovaj film i Šajamalan je pokazao svoje umeće kao iz najboljih dana.
Kako režijski tako i scenaristički ovaj film označava povratak, da ga tako nazovem, majstora čudnog i jezivog jer Šajamalan to stvarno i jeste. Priča koju nam je ponudio se polako gradi, isprva sporo, a potom sa sve učestalijim upadima čudnog i jezivog dobija na dinamici. Takav razvoj priče mi je stvorio onaj osećaj atmosfere karakteristične za njegove najbolje filmove. Ta atmosfera vam se polako uvlači pod kožu i prema kraju taj neki osećaj nelagode se pojačava, uvlači vas u priču i pod stalnim ste pritiskom da će se nešto strašno desiti. Tome doprinosi i par jump scare scena, ali veoma odmerenih tako da one nisu, kao što je to običaj kod sličnih filmova, glavno oružje filma.
U pravom momentu, kada je momentum dostigao punu snagu, dešava se iznenađujući preokret. Taj preokret ima ogroman potencijal i snagu da ovaj film pretvori u izuzetan, bar sam ga ja tako doživeo. Međutim, dalji razvoj događaja je doveo do toga da taj silni potencijal bude protraćen najvećim delom, bar što se mene tiče. Taman kad sam bio na ivici pozitivnog ludila u isčekivanju filmskog plimnog vala, isti se nekako raspršio, izazivajući tek blago zadovoljenje moje filmske potrebe.
Za kraj moram pomenuti i malu, ali odabranu ekipu filma koja je uradila odličan posao. Klinci su veoma dobri, uverljivi, ali deda i baba su posebna priča i potpuno su verodostojno dočarali svoju jezivu otkačenost.
Kada sve saberem, mogu reći da je ovo najbolji Šajamalanov film od The Village-a, gde je sa tako malo uradio mnogo. Ostaje žal što se fantastični potencijal nije iskoristio do kraja. Ovako, sasvim solidna horor creepy priča koju vam preporučujem.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
