Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu. Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro). Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji pročitaj više...Alita: Battle Angel (2019)
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu. Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro). Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji pročitaj više... 
Kada se radi o stripovskim junacima ovjekovečenim na velikom ekranu, poslednju deceniju Marvel je postavio visoke standarde i ostvario veliki uspeh u svakom smislu, posebno onom finansijskom. Otvorena su vrata ekranizaciji i drugih junaka iz drugih univerzuma. Naravno, kada pričamo o Marvelu, neizostavan je i drugi strip gigant DC. DC je pre zlatnog Marvelovog doba, kada je reč o filmovima, držao glavnu reč, prvenstveno sa Betman franšizom, posebno onoj u Nolanovoj interpretaciji. Međutim, poslednju deceniju DC je imao problema u takmičenju sa Marvelom. Začetak novog DC Cinematic univerzuma je bio sve samo ne lak. Problemi su se rađali sa Superman i Batman filmovima, a teško je prošao i najjači adut Justice League. Iako možda više naginjem DC strani, a ni pomenuti filmovi mi nisu loši kako je zagraktala široka svetska masa, moram priznati da je Marvel imao nešto što DC nije, a šta tačno ne znam. Onda se pojavio odličan Wonder Woman, kao nagoveštaj svetlije budućnosti. Sada nam je kao prvi iz te svetlije budućnosti došao spektakularni Aquaman. Aquaman je jedan od članova Justice League i u istoimenom filmu nam ga je predstavio harizmatični Jason Momoa. Sada je dobio sopstveni film, a njegova radnja se dešava nakon Justice League. Artur aka Aquaman je sin kraljice Atlane (Nicole Kidman), koja nam dolazi iz podvodnog sveta Atlantide. Dobila ga je iz veze sa običnim čovekom, svetioničarem u koga se zaljubila bežeći od dogovorenog braka. Međutim, 
Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine). Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti. Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje. Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator. The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu. Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator. Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 
U moru filmova kojim smo zapljusnuti poslednjih godina, pretrpanim blokbasterima, spektaklima, užasima, obično stanemo na jedan, baš kao na ježa, koji nam ukrade svu pažnju. Mali, neugledan, skoro neprimetan, ubode tako jako da svo blještavilo oko vas nestane i morate mu se posvetiti potpuno. Takav jedan film, koji niotkuda ubode, je upravo Beast. Beast je priča koja nam dolazi iz Britanije, o mladoj Mol (Jessie Buckley), koja pokušava da nađe svoje mesto u maloj i konzervativnoj sredini. Međutim, to nije lako, jer ispod izgleda krhke devojke, krije se kompleksna ličnost koja se teško snalazi u ogradama društva u kome bitiše. Kada u njen svet uđe Paskal (Johnny Flynn) sve se dodatno komplikuje, dok gradić potresaju užasna ubistva... Beast je kompletno autorsko delo meni nepoznatog Majkla Pirsa koji, iako nepoznat, ovim filmom pokazuje ogroman potencijal, tako da ću željno isčekivati njegovo sledeće delo. Prvenstveno režijski, može se reći da je napravio fenomenalan posao. Kadrovi, ambijent, fotografija, zajedno stvaraju atmosferu koja vas potpuno okupira. Od samog početka vam stvori nelagodu ili, bolje reći, sve što gledate odaje čudan, nešto nije u redu osećaj, koji ne popušta do kraja. To se oseća u svakom kadru, liku, boji. Boje su fenomenalne i u stalnom kontrastu, baš kao što je i sama priča, kao i likovi koji je čine. Sve to zajedno jasno govori o potencijalu i umešnosti režisera. Priča je onaj deo koji je Pirs slabije uradio. Kreće 
U trenutnom filmskom trenutku, kojim dominiraju serijski sadržaji, teško je odlučiti se kome tačno posvetiti svoje vreme. Teško, jer ti sadržaji su sve kvalitetniji, žanrovski različiti, a skoro svaki nosi nekog sa A liste holivudskih glumačkih superstara. Međutim, kada imate priču koja se, ispod svih slojeva, bavi čovekom, njegovim najgorim strahovima i demonima što dušu razdiru, izbor je lak. Tako je za mene bilo lako se odlučiti za Oštre predmete (Sharp Objects), koji seku telo, ali još više dušu. Sharp Objects je nova mini-serija velikog HBO-a sa Ejmi Adams (Amy Adams) u naslovnoj ulozi. Osam pedesetominutnih epizoda zasnovano je na istoimenoj noveli koju je napisala Džilijan Flin. Inače, Gilian je napisala tri novele: Sharp Objects, Dark Places i Gone Girl. Sve tri su doživele ogroman uspeh, a takođe sve tri su doživele svoje adaptacije: dva filma i mini-serija. Kreatorka serije je Marti Nokson, poznata producentkinja i pisac, sa više uspešnih naslova iza sebe. Režiju potpisuje još jedan znalac svog posla, Jean-Marc Vallée, poznat po filmovima Dallas Byers Club, Wild, Demolition i seriji Big Little Lies. Kada se okupi ovolika količina kreativnog potencijala, zaista je teško da konačan proizvod izneveri. I zaista nije izneverio. Čak šta više je pun pogodak u svakom smislu i to se jednostavno oseća u svakom kadru serije. Kamila Priker (Adams) je novinarka u Sent Luisu. Ophrvana je velikim problemima i tegobama, posebno onim duševnim 
Kao zagriženi fan od detinjstva i neko ko je odrastao na Star Wars filmovima, svaki iz tog univerzuma sa nestrpljenjem očekujem i radujem mu se. Čak i za lošije epizode 1-3 sam iznalazio opravdanja, jer ipak to je Star Wars. Međutim, čak i meni sve to oko novih filmova je krenulo silaznom putanjom sa novim trilogijama i samostalnim pričama. Nakon The Last Jedi koga sam jedva svario, imao sam dozu strepnje sa ovim zadnjim, koji se bavi omiljenim mi filmskim likom ikada, Han Solom. Nakon preuzimanja franšize od strane Diznija, priznali to mnogi ili ne, evidentno je da to nije to. Star Wars se pravi za neke nove generacije, a pri tome, potpuno bezrazložno, se napušta stari štimung koji je decenijama zabavljao filmofile širom sveta. Kako svet nezaustavljivo grabi ka hiperprodukciji, dnevnim ili, bolje reći, blic senzacijama, tako se gubi na kvalitetu, a posebno na samom smislu i trajnosti svega što se pravi. Novi sadržaji gaze po onim pre njih i ništa se na duže staze ne zadržava kod konzumenata istih. U tom sveopštem konzumerskom haosu vrednosti se neumitno gube, pa tako i stare ikone i legende se iskorišćavanjem urušavaju. To, na kraju, dosta teže pada nama nešto starijim filmskim generacijama, koje pamte bolja, zasigurno mogu reći, filmska vremena. Vremena kada se isčekivalo po koju godinu novi nastavak ili najavljeni film. Gde se sa nestrpljenjem gradila ta neka atmosfera i naboj, koja bi eksplodirala dolaskom filma u bioskop. Gde su najave bile škrte 
Sasvim je jasno bilo da će nakon prvog dela biti snimljen odmah i drugi. Fenomenalan uspeh na R-rated krilima i sveopšta pomama za otkačenim crvendaćem ucrtali su put nastavku (ili više njih), a pomenuti crveni dobio je status ultra super mega popularnog antiheroja. Naravno, radi se o Deadpool-u i novom, prezabavnom nastavku komplikovanog imena Deadpool 2. Film počinje neobičnom scenom gde Deadpool (Ryan Reynolds) sam sebe rastavlja na atome uz pomoć 4500 litara kerozina. Potom priču vraća šest sedmica unazad, da bi objasnio svoj potez. Dok pretrčimo tih šest sedmica radnja se dalje nastavlja, a sa njom i naša luda bioskopska vožnja. Upoznajemo nove likove i njihove pričice, psovke i politički nekorektne izjave sevaju na sve strane, a krv teče li teče. Ima tu i malih nogu, penisa i creepy stvari i sve skupa tera vam suze na oči, a kez na usta. Režiser je promenjen, dok je Rajan Rejnolds dobio dosta veću ulogu u odlučivanju. Glasine kažu da je to bio i osnovni razlog promene režisera, jer su njih dvojica imali različitu viziju daljeg razvoja franšize. Kako bilo, novi režiser je seo u stolicu i zajedno sa Rejnoldsom (koji je potpisan i kao scenarista i producent) napravio novu priču o zasigurno najluđem super (anti) junaku kojeg smo gledali Moram reći da sam na početku imao neki slabašan osećaj (ali ipak je bio tu) da su neke stvari malo usiljene. Bolje možda reći - humor na mišiće. Međutim, ubrzo radnja dobija drugi tok i kao da se sve 