Blast from the past ili udarce iz prošlosti je nešto što, po meni, treba doživeti bar jednom godišnje kada su u pitanju filmovi. Tu mislim na one osećaje iz prvih filmofilskih dana kada ste otkrivali šta vam godi, kakvi filmovi vam dižu raspoloženje, koji vas inspirušu, razvesele, probude, uplaše itd. Svaki ljubitelj filma ima pregršt takvih filmova, koji su u nekom određenom trenutku odrastanja ostavili neizbrisiv trag i nalaze se na posebnom mestu u našem srcu. Za mene jedan od takvih je zasigurno Rocky, legendarna sportska drama i nezaboravna uloga Stalonea (Sylvester Stallone), koji nakon ovog filma postaje jedna od najvećih holivudskih zvezda. U mom slučaju, onaj udarac iz prošlosti je danas došao u vidu filma Creed, svojevrsnog nastavka Roki sage i to u punom sjaju.
Krv nije voda. To se najbolje vidi u slučaju dečaka Adonisa Džonsona (Michael B. Jordan). Od rođenja se nalazi u raznim domovima gde često upada u tuče. Nije bilo razlike ni tog dana kada mu u posetu dolazi, njemu nepoznata, Meri En (Phylicia Rashad). Ona je supruga pokojnog velikog šampiona Apola Krida. Poziva Adonisa da živi sa njom i otkriva mu ko je u stvari njegov otac. Godinama kasnije Adonis je uspešan mladi čovek. Karijera mu ide uzlaznom putanjom, ali opet, krv nije voda. On odbacuje sve i seli se u Filadelfiju, kod očevog starog prijatelj, takođe velikog šampiona Roki Balboe. Tu će pokušati da krene za svojim snovima, putem kojim se može kročiti samo uz veliki trud i odricanje, putem kojim hode šampioni…
Ovo je pravi udarac iz prošlosti. Osećao sam se kao nekada davno kada sam na nogama ispratio čuvenog Rokija, gde smo se marisali posle filma danima, nazivali Rokijem ili Kridom, sa čuvenom melodijom Eye of The Tiger na usnama. Creed me je vratio u detinjstvo i podgrejao one stare dizačke osećaje, pozitivni adrenalin i motivaciju, da je malo falilo da istrčim napolje sa sve kapuljačom jedan krug. Međutim, iako Creed budi stare dobre osećaje, donosi i modernu sportsku dramu u kojoj mogu uživati i oni koji se prvi put sreću sa Rokijevim svetom. Za to je zaslužan veoma dobar scenario i režija Rajana Kuglera (Ryan Coogler) i izuzetna gluma naslovnih junaka Majkla Bi Džordana i Silvestera Stalonea.
Creed je priča koja je svojevrstan nastavak poslednjeg Roki filma, ali je od poslednjih par nastavaka daleko kvalitetniji i ima potencijal da začne možda i novu sagu, za nove generacije, kao što je Roki bio za nas starije. Rajan Kugler je uradio odličan posao i oblikovao kvalitetnu priču koju je prožeo sa suptilnim nitima prvih Roki filmova. Sa nežnim asocijacijama na te filmove i likove uspeo je da probudi sve ono dobro što su ti filmovi izazivali u nama kada smo ih gledali. Taj šmek Roki filmova povezao je sa modernom današnjicom u vidu tehnološkog sveta, muzike i šou biznisa. Tako je jednim potezom osvojio razne generacije i napravio uspešan film, ali nije izlazio iz okvira stare dobre priče na uštrb komercijale. Priču je prizemljio više u odnosu na ostale filmove franšize i najviše liči na legendarni prvi deo, gde je izbegnuto preterivanje koje je u kasnijim filmovima dobijalo na zamahu. Ovde su borbe realnije i sve je prilično realistično.
Sam kolorit filma je baš u službi te realnosti i prizemnosti, koja je verujem pored ostalih kvaliteta kupila kritiku i publiku. Naravno, ovakvi filmovi moraju imati i elemente bajke da tako kažem, gde junak ipak uspeva donekle nemoguće. Muzika, karakteristična za Roki filmove i ovde potpuno prati priču i ima dizačku ulogu. Iako koristi neke popularne rep pesme glavna muzička podloga liči na onu staru koja je tako dobra i diže adrenalin. Trenutak kada krene par taktova legendarne teme podići će na noge sve ljubitelje Rokija i pogodiće sve prave dirke.
Sa Creed-om smo dobili veoma odmeren prikaz sadašnjeg života našeg velikog junaka Rokija koji je veoma ostareo. Života gde su mu voljeni ljudi davno preminuli, a porodica daleko i jedino što ga još drži je onaj inat šampiona koji mu ne da da se preda. Provodi svoje dane polako i čeka kraj. Međutim, sudbina ima još borbi za njega, ovakvih ili onakvih. Moram istaći da me Stalone oduševio svojom ulogom i apsolutno vernim prikazom baš ovakvog Rokija kako sam ga opisao. Staro gegalo, sa prastarim šeširom i dalje nosi harizmu Balboe, italijanskog mangupa, pomalo tupsona, ali čelične volje i hrabrosti. Svojim pokretima identično prikazuje onog Rokija, ali sada opterećenog godinama. Kada bude prinuđen da se opet bori, samo u drugačijoj borbi, Stalone verno dočarava borca jedne takve borbe, tako da ne čude nominacije i nagrade koje je nanizao za ovu ulogu.
Nasuprot ostarelog Rokija imamo Adonisa Džonsona koji tek treba da postane Krid. Ne verujem da su mogli naći nekoga boljeg za ovu ulogu. Majkl Bi Džordan je oživeo starog šampiona i oslikao ga u liku njegovog naslednika, njegove krvi. Prosto je neverovatno kako u momentima liči na Apola Krida, ne samo likom, već i mimikom i pokretima, kao da gledate Karla Vitersa u mladim danima. Džordan nam donosi Rokija za nove generacije – mlad, agresivan i odlučan. Ne odustaje od svojih snova bez obzira na celi svet oko njega koji ga od toga odgovara, ide protiv svih izgleda, pa šta bude. Međutim, iako je potrebno takvo srce da bi se bio šampion, potrebno je i neko mudar da ga usmeri. Roki je imao Mikija, a Adonis Rokija. Scena kada ga Roki postavlja ispred ogledala i ostavlja da boksuje sam sa sobom ili protiv sebe je fenomenalna, jer da bi pokorili svet morate prvo pobediti sebe. Hemija između Stalonea i Džordana je jasno vidljiva i opipljiva i sjajno je gledati ih zajedno, baš kako je bilo gledati Rokija i Mikija.
Ranije ove godine izašao je Southpaw, takođe sportska drama o boksu, za koju sam rekao da je Roki za nove generacije. Možda je to važilo i u neku ruku i dalje važi, ali sa Creed-om smo stvarno dobili Rokija za nove generacije i mislim da je izgledno da ćemo gledati još Kridova u budućnosti.
Iskreno sam uživao u ovom filmu, jednim delom što je probudio neke stare, početne filmske korake i ljubavi, a drugim što sam gledao veoma kvalitetnu sportsku dramu, odlično režiranu, napisanu da inspiriše, sa fenomenalnim naslovnim ulogama i muzikom koja vas podiže i budi.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
