Mačeva, vitezova i zmajeva meni nikada dosta. Takav je slučaj i sa ovim filmom koji nam dolazi sa severa, tačnije iz Danske. U pitanju je epska fantastika sa svim napred navedenim elementima.
The Shamer (Sramota) je žena koja poseduje redak dar. Ona samo jednim pogledom u vaše oči može da vidi svu vašu sramotu i sve ono čega se stidite, a usled toga obuzme vas neizdrživi stid. Zbog toga je se svi boje, pa kao i sve vještice živi van grada. Ova naša Sramota ima troje dece, najstarijeg sina i dve ćerke. Starija ćerka, Dina, jedina je nasledila majčin dar, ali i drugu stranu medalje. Sramota dobija poziv od sudije grada Dunarka koji treba njene usluge. Naime, kralj, njegova trudna žena i sin su ubijeni, a optužen je kraljev stariji sin Nikodemus. Sramota odlazi u Dunark, ali ubrzo se pojavljuje Draken, kraljev vanbračni sin i traži od Dine da pođe sa njim, jer je majka treba. Tu počinje velika avantura sa mnoštvo peripetija…
Kad je reč o epskoj fantastici moram reći da sam prilično strog, jer mislim da pored sci-fi i horor žanra i ovaj je jedan u kome je snimljeno gomilu loših filmova. Najveći razlog je taj što je ovaj žanr sam po sebi veoma zahtevan, jer da bi to ispalo kako treba, mora dosta toga da bude na visokom nivou, prvenstveno mislim na vizuelni deo.
Što se tiče The Shamer’s Daughter, vizuelnost filma je veoma dobra i bilo je uživanje gledati film koji izgleda bogato i uspeva da vam nahrani gladne oči, kakve su moje kad su u pitanju ovakvi filmovi. Sve je baš kako volim. Kadrovi su bogati, jarkih boja sa nekim fantastičnim prizorima. Efekti su dovoljno dobri da im nemate zamerku, a tu prvenstveno mislim na zmajeve. Lokacije su odlične, sa bogatom kostimografijom i svim prethodno rečenim daje pravi epski doživljaj, a to upravo želim da osetim kada gledam ovakav film. Najgore mi je kada gledam neki film, a kostimi izgledaju kao da sam ih ja šio, a usput su svi čisti i ispeglani, nose plastične mačeve itd. Od toga mi pripadne muka.
Kada na sve ovo nadovežete zanimljivu priču, na dobrom ste putu da odgledate kvalitetnu epsku fantastiku. Priča je zanimljiva, same moći koje poseduje Sramota i njena ćerka su super, a odluka da se priča postavi sasvim slučajno postajete glavni igrač velike zavere je pun pogodak. Taj slučajni i ničim izazvani junak je mlada Dina, Sramotina ćerka. Rebeka Emilie Satrap (Rebecca Emilie Sattrup), koja igra Dinu, je presimpatična i odlično se snašla u ovoj ulozi, a podršku je imala u veoma dobroj glumačkoj ekipi.
Sve je teklo dobro dok nisam počeo da se meškoljim u fotelji i da gledam na sat. Onaj osećaj kada vam se čini da film od devedeset minuta traje tri sata. Krivac je niko drugi do scenario koji postaje po malo idi mi dođi mi. Svi se nešto vrte u krug, bez potrebe se neke stvari dešavaju i film gubi na dinamici, napetosti, a time i vaša pažnja polako, ali sigurno popušta. Onda sledi potpuni šok kad sudija odsvira kraj, a ništa se ne razreši. Momentalno sam se dao u krstarenje netom i jedva pronašao odgovor. Film je snimljen prema istoimenom romanu, koji je tek prvi od četiri romana koji tvore serijal The Shamers Chronicles, tako da i film završava kao epizoda neke serije, a nama ostaje da čekamo nastavak.
Kako bilo, solidna epska fantastika, posebno u akutnom nedostatku boljih, koja će sve ljubitelje žanra zabaviti. Vizuelno veoma jak film, odlična ekipa i rastrzan scenario koji prilično umanjuje sveukupan utisak.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]