Počeću ovu recenziju poređenjem književnog dela i ekranizacije. Da, ova ekranizacija nije na dovoljnom nivou iako se na istoj radilo čak 15 godina. Da, dosta stvari nije urađeno ni kako treba, a dosta nije ni “urađeno“ iz knjige (čitaj spomenuto). Da, ovo je mračna proza Irvina Velša koja je pretkana u jedan na momente zabavan film dosta prilagođen široj publici, sa dosta ekspesivnih i efektnih vizuelnih scena koje su uglavnom već viđene. Mogla bih do sutra nabrajati razloge zašto ovo nije dovoljno verodostojna ekranizacija, ali uprkos tome ovo je gledljiv film, sa maestralnim performansom glavnog glumca. Sam Velš nije puno pogrešio kada je rekao da Mekavojev (James McAvoy) performans može da se meri sa De Nirovim iz Taksiste ili Šenonovim iz „Take Shelter“, samo šteta što sam performans glavnog protagoniste priče nije dovoljan da izdigne sam film.
U centru zbivanja je edinburški policajac Brus Robertson (MekAvoj), korumpiran i beskrupolozan, a između ostalog i psihotični seksualni manijak sklon drogama i alkoholu. Kada se desi brutalno ubistvo japanskog studenta on u tome vidi priliku da se istakne kao glavni kandidat za mesto inspektora koje je trenutno upražnjeno. Međutim, on ne misli raditi uopšte na rešavanju slučaja, nego se trudi podmetati svojim kolegama detektivima, takođe potencijalnim kandidatima, i okretati ih jedne protiv drugih. Među njima je Rej Lenoks (Jamie Bell) sa kojim najcešće sarađuje, njegov mlađi kolega sa kojim povremeno šmrče kokain i orgija sa prostitutkama. Brus sve teže podnosi samog sebe, gubi se velikom brzinom u svetu koji je stvorio. Naime, iako većina njegovih kolega misli da on ima savršen život sa lepom suprugom Kerol i divnom ćerkicom Stejsi istina je drugačija. Žena ga je napustila i odvela ćerku. U tom lažnom svetu on tone sve niže, sve češće doživljava groteskne halucinacije kojima nema kraja, a takođe progone ga neke traume iz detinjstva koje nikada nije prebolio niti se suočio sa njima. Često ga u njegovim halucinacijama, za koje ni on sam ne zna da li su možda čak i stvarne, posećuje izvesni doktor Rosi (Jim Broadbent) koji predstavlja neku vrstu savesti, ali u minorno doziranoj količini.
Film je režirao škotski režiser Jon S. Baird koji je prethodno uradio hvaljene Green Street Hooligans iz 2005.godine i Cass iz 2008. godine. Na projektu se radilo punih petnaest godina jer scenario, tj. knjiga nije bila laka za adaptiranje, pisana je stilom sličnim kao i knjiga The Acid House, sa nepovezanim poglavljima i preskakanjima, ali je Baird, bar po rečima samog Velša, uspeo. Fotografija i sama vizuelizacija filma je odlična, na jako visokom nivou, zamerila bi možda nemaštovitost u prikazivanju pojedinih scena. Takođe, muzika je jedna od najboljih karakteristika samog filma za koji je zasluzan Klint Mansel, a ističu se emitovanje pesama Mercy i Born to be Wild.
Kao što sam već spomenula gluma samog Mekavoja je zasenila sve ostale u filmu. Čini se da se jako puno poistovetio sa likom koji je ogavan na sve moguće načine, a daje nam na momente da ima neke empatije u njemu, ali istom brzinom kako dođu i prođu ti momenti. Mekavoj je inače škotski glumac koji poseduje redak talenat da nas opčini i uvuče u film svojom uverljivošću koje u ovom filmu ima na tone. Ranije se istakao sjajnim ulogama u filmovima The Last King of Scotland, X-Men: First Class, Atonement i u prošlogošdinjem Trance. Od ostalih glumaca spomenuću još jako simpatičnog Džejmija Bela u kratkoj, ali efektnoj ulozi, zatim uvek sjajnog Džima Broudbenta kao doktora Rosija, a ne smem zaboraviti i odličnog Edija Marsana (Eddie Marsan) kao Blejdsija, jedinog prijatelja u filmu našeg glavnog protagoniste.
Kao neko ko je pročitao knjigu i pogledao film mogu slobodno preporučiti da se pogleda, ali da ga isključivo posmatrate kao običan projekat, tj. posebno od književnog dela po kojem je rađen. Kao ekranizacija ona nije dovoljno verodostojna i validna, prilagođena je komercijali i rađena da se svidi širem auditorijumu, nema one Irvinove lude ozbiljnosti, mračne i tmurne atmosfere kao iz knjige, možda eventualno svega u par navrata. Izmenili su čak i žrtvu ubistva, nije objašnjenjen ni konkretan razlog zašto ga je Brusa napustila supruga itd.
Uglavnom, ako želite pogledati jedan film sličan Trainspotting-u, sa brzim smenjivanjem radnje, eksplicitnim scenama i maestralnim performansom glavnog glumca ovo je film za vas, ali ako težite da pogledate validnu ekranizaciju vašeg omiljenog pisca, u ovom slučaju posebnog Irvina Velša, preskočite ga ma koliko vas vukao da ga pogledate.
7/10
