Oskarovac Deni Bojl (Danny Boyle) se smatra za jednog od žanrovski najvestranijih filmskih radnika, koji bez problema može da režira sve, počevši od horora, preko napete monodrame, pa sve do bolivudske sapunice. „Trance“ je njegov najnoviji projekat koji, uz mnogo manje novca uloženog u snimanje od prosečnog holivudskog filma, pruža solidnu zabavu koja ipak kvalitetom nije u rangu Bojlovih ranijih projekata.
Radnja prati Sajmona, radnika na elitnim aukcijama umetničkih dela koji biva umešan u pljačku ekskluzivne Gojine slike. Zlodelo kreće u lošem smeru i Sajmon dobija udarac u glavu koji mu stvara amneziju i zaboravlja gde je sakrio sliku. Frenk, vođa bande, odlučuje da ga odvede kod psiho-terapeutkinje koja se bavi hipnozom kako bi uz pomoć nje probio barijeru koja stvara amneziju. Ona zalazi u njegov um i polako otkriva prave razloge pljačke i detalje iz prošlosti koji je čine saučesnikom.
Prvi utisak nakon gledanja filma je – konfuzija. Nisam znao koliko je njegovo trajanje, ali sam mislio da je dug bar dva sata jer se radnja prilično sporo razvijala. Odjednom, u roku od pet minuta se izdešava rasplet i kreće odjavna špica. Veliki broj stvari nije objašnjen do kraja i slobodno se može reći da je scenario nedovoljno dobro napisan. Početak obećava odličan film, ali sam tok prilično nejasne radnje kvari utisak i na kraju se gledalac nalazi u bizarnom svetu bez jasne granice šta je realno, a šta izmišljeno.
Karakterizacija samih likova je odrađena prilično traljavo. Oni su totalno nemoralni, bezlični, ne ostavljaju utisak, niti su zanimljivi. Njihova bolja razrada bi definitivno doprinela kvalitetu filma, ali je to, nažalost, izostalo. Zamera se i na činjenici da sam početak obećava akciju kojoj je centralna tema pljačka, dok vremenom prelazi u relativno nezanimljivu ljubavnu priču.
Bojl je majstor rada sa kamerama i to prikazuje i u ovom filmu. Poseduje odličnu montažu, sjajnu fotografiju i saundtrek koji je potpuno povezan sa radnjom koja se tada odvija na ekranu. Ipak, iako je sa tehničke strane odlično odrađen, ne može se reći da ostavlja utisak koji će se prepričavati i daleko je iza ranijih Bojlovih radova. Najbolje se može opisati kao dosta lošija verzija Inception-a.
Gluma u filmu je jača strana. Iako sami likovi nisu previše zanimljivi, glumačka postavka se solidno potrudila da popravi utisak. Glavni trojac su solidni Džejms MekAvoj (James McAvoy), zatim jedan od najboljih evropskih glumaca današnjice Vinsen Kasel (Vincent Cassel), dok žensku stranu drži zanosna Rozario Doson (Rosario Dawson), sa jednom scenom koja će se posebno dopasti muškoj publici.
Ovaj projekat definitivno ima elemente i mogućnosti koje bi od njega napravile vrhunski filmski doživljaj, ali zbog nedovoljno truda ispada krajnje nedorečen i pretenciozan. Daleko je od filmske katastrofe, zanimljiv je i tehnički besprekorno odrađen, ali dubljim proučavanjem se otkriva sve više nelogičnosti i loše izvedenih zamisli koje kvare doživljaj. Moglo je sve biti mnogo bolje.
6/10
