Oh dear friend, you don’t know how happy I am to see you.
Ako je iko odrastao pod velikim uticajem sci-fi filmova, a prvenstveno Star Wars franšize, to sam ja. Kao veliki zaljubljenik u fantastku, pa bilo to naučna ili epska, a još najbolje kad se to nekako spoji, oduvek sam uživao gledajući daleke, nestvarne svetove. Najneverovatniji u to vreme bili su zasigurno Star Wars. Ljubav se rodila, a i negovala godinama, iznova gledajući sve delove franšize do brojke od sramotno mnogo, a ta brojka će se sasvim izvesno povećavati i tokom godina koje slede. Ipak, iako možda i jedan od nepopravljivo zaljubljenih u serijal, nisam od onih koji su to sve isecirali do najsitnijih detalja, sve napamet naučili o likovima do njihovog devetog kolena. Ne, ja jednostavno uživam svaki put u Lukasovom čedu, koje je pravo filmsko uživanje u svakom pogledu.
Vest o pravljenju nastavka franšize dočekao sam potpuno sa oduševljenjem, pogotovo kada se saznalo da se stara ekipa vraća. Iako volim svih šest, zna se šta je izvorno filmsko trojstvo Star Warsa. Još kažu radi ga JJ Abrams (J.J. Abrams), čovek koji iza sebe ima neke od kultnih, a što je najvažnije meni dragih serija i filmova. Čovek koji je napravio Star Trek za nove generacije. Čovek koji bi to isto mogao uraditi i sa Star Wars. Da li je uspeo? Nakon utisaka, ovde opisanih, prosudite sami.
Desilo se da nisam uspeo otići u bioskop, pa sam se načekao dok nije izašao pristojan snimak. Tako su film isecirali verovatno raznorazni flimofili, oni koji pišu i oni koji ne pišu. Niti jedan utisak nisam pročitao. Na marginama postova pohvatah da ga kude, da mu sude, da ga hvale, ali ne obraćah pažnju na to.
I tako krenuše poznate reči na zvezdanom prostranstvu in a galaxy far far away…
Nakon ne baš rečitog uvoda, pohvatah stub priče, jer se više nije moglo. Ni naredni minuti koji prođoše ne otkriše mnogo o priči. Izdešavalo se svašta nešto. Predstavili su se novi likovi. Stub priče malo se nadogradio, ali nedovoljno. Novi droid je oduševio, a vizuelno sjajilo ukapa se uči i iste zasuziše od lepote sveta, eh da je Lukas nekad to imao. Soko Milenijumski se vinu i osmeh zaigra. Nedugo zatim u kadar banuše dva lika, srce zaigra emocije udariše. Stari Han i Vuki, kao nekad. Pomešaše se sa novajlijama i krenu avantura. Priča se razvija, povezuju se stvari, ko, šta, zašto, kako?
Avantura odmiče, smenjuju se kao eho slike stare, prave trilogije. Ponešto iz svakog dela. Likovi, scene, pa i gro priče. Neke nove zameniše stare figure, kako ljudske tako i one druge. Svetovi pustinje, snega, rastinja, zameniše novi, ali nalik. Zvezda smrti se razgoropadi i posta mnogostruko veća i razornija. Mračni gospodar, veliki, tajanstven Vejder je dobio svoju senu u Kajlo Renu.
Kada sve sagledam, jasno je da sam podlegao davno stvorenim emocijama, koje se povratiše kroz mnoge scene. Jasno se može i zaključiti da je JJ išao na nostalgiju i, rekao bih, namerno u ovom delu isprepleo prvobitnu trilogiju. Ona se jasno ogleda u mnogo toga i, dok mnogi to kude, meni srce puno. Nekako je čovek želeo da pomeša sve, šmek stare trilogije sa novim. Da li je to najbolje uspelo, rekao bih, videćemo u sledećim nastavcima, kada se priča zaokruži.
Jednostavno, Epizoda VII nam je ponudila mnogo, ali od priče malo. Prvi red, ko su, šta su, i kako su došli do ovoga što smo gledali, zatim pokret otpora i sve ostalo – info o tome dobili smo u mrvicama koje su proletele između akcionih sekvenci, a te sekvence su odlične. Svetovi, likovi, borbe, efekti. Sve je na vrhunskom nivou i Star Wars nikada nije izgledao tako utegnuto.
Novi likovi obećavaju, posebno nova nada Džedaja, ovoga puta u ženskom liku. Nekako odlučna, drska, hrabra, drugačija i biće prava kick-ass diva. Tu je i isprani Fin, odmetnuti Truper, čija priča nije baš najbolje ispričana, nego je nekako iz vedra neba krenuo stazama odmetnutim. BB9 je nešto što odmah poželiš da imaš i mislim da je pun pogodak, a sad kad se udruži sa starim kantama biće ludo. Stara ekipa srcu draga, može da odigra kako bilo i to će biti sjajno. Han i Vuki, princeza Lea, ne treba mnogo pričati. Ko voli voleće, a ko nije, neće ni nakon toliko godina. Na kraju – Kajlo Ren.
Iako je ova space opera bogatstvom dostojna stare franšize, zabavna, brza i uzbudljiva vožnja, moram reći da ostaje neki osećaj da ponešto fali, ili je nedorečeno, ili je Dizni uticao jer želi zabavu za 7-77.
Pre svega mislim na šturu priču, uopšte o dešavanjima iza Epizode VI, ali i o naslovnim likovima, njihovoj pozadini, motivima, jednostavno njihove priče baš i nema. To ne znači da tu priču i mnogo više nećemo dobiti u nastavcima koji slede. Takođe, Diznijevi prsti se vide u nekako light varijanti sukoba. To je nekako pre bilo mračnije, surovije, iako nikad nešto baš mračno, ali ipak daleko više nego ovakav prikaz. Mračni gospodar i njegova filozofija. Čekaj, koja filozofija? O dotičnom skoro ništa i ne saznamo, sem da je tu i da trpi svog učenika iz promašaja u promašaj, a tu konačno i o njemu nešto da kažem.
Generalno, jedino što baš mogu zameriti ovoj epizodi je Kajlo Ren. Ne znam da li sam video lošiji prikaz nekog zlikovca. Da li su ga namerno iskarikirali i isprdali se sa njim, ne znam, ali posle prvobitnog nastupa, koji je veoma dobar, nastupa iz lošeg u gore. Nesposobnost, upitni autoritet, upitne borbene veštine, a najviše upitna psiha. Izlivi besa ili čega već kao u nekog tinejdžera koji se posvađa sa roditeljima, pa se iskali na svom radnom stolu ili nešto tako. U borbi protiv čoveka koji prvi put nosi svetlosni mač, jedva, ali jedva pobedi. Rasturi ga tek ispiljeni Džedaj u pokušaju u mindfuck igri, itd. Tip je totalna katastrofa, što se mene tiče.
Pored svega, ja sam uživao. Vizuelno i tehnički fantastičan, sa šturom pričom namerno ili ne, ovo je ipak početak Star Wars-a za nove generacije. Mislim da je autor prvim takvim nastavkom želeo odati počast izvornoj trilogiji, zato sve odiše njome, pa je i priča čak u drugom planu. Prave stvari tek nas očekuju u nastavcima koji slede. Volite ga, mrzite ga, jedno je sigurno – tek je početak, a već nam je oteo sve pare što imamo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
