Sticajem okolnosti sam naišao na ovaj film Majkla Goija (Michael Goi) koji iza sebe ima veliko iskustvo radeći u produkciji serija kao što su American Horror Story ili urnebesne komedije My Name is Earl. Slučaj kojim je rešio da se bavi i da ga ekranizuje je svojevremno podigao dosta buke u SAD, a glavni problem njegovog projekta je što je od toliko želja i opcija nekako ostao razvučen i sve što je moglo biti odlično se uklapa u celokupno sivilo kojom film odiše.
Projekat se bavi istinitom nesrećnom pričom koja se desila najboljim drugaricama, četrnaestogodišnjim Megan Stjuart i Ejmi Herman. Njih dve su, što se tiče karaktera i ponašanja, dijametralno potpuno suprotne, ali im to ne smeta u njihovom iskrenom prijateljstvu. Jednom prilikom Megan ostvaruje kontakt na skajpu sa misterioznim momkom koji se predstavlja kao učenik iz susedne škole. Nakon nekoliko večeri dogovaraju se da se sretnu prilikom Meganinog vraćanja iz bioskopa i njoj se od tada gubi svaki trag. Opsežna potraga za njom nije dala nikakvih rezultata sve dok se nije desio još jedan slučaj – Ejmi takođe biva proglašena nestalom.
Sama priča kojom se film bavi daje odličan materijal za kriminalističku dramu ili zanimljiv horor, ali Goi piše scenario koji predstavlja mešavinu svega i na kraju ispada rastrzan između nekoliko žanrova koji kao finalan produkt daju loš film. Na momente se stiče utisak da je Goi snimio neku vrstu video materijala koji treba da se pušta po školama kako bi upozorio učenike na opasnosti koje internet nosi. Prvih tridesetak minuta filma, koje žanrovski predstavljaju školsku monodramu o neshvaćenoj devojci koja nikako ne može da se uklopi u društvo, prosto ubiju žar za daljim gledanjem i zbog toga nekako sve što ide nakon toga bude bledo i skoro isfolirano i isforsirano.
Drugi deo filma poseduje pojedine eksplicitne scene koje posmatrano sa stanovišta ljubitelja horora ne predstavljaju zaista ništa novo. Šok stvara činjenica da je ono što se vidi stvarno zadesilo nesrećne devojke, ali komentari da je ovo jedan od najstrašnijih filmova u zadnjih par godina zaista zvuče smešno. Strašan je ako se posmatra kao video lektira o opasnostima na internetu, raširenoj pedofiliji i lakoći pristupanja žrtvi, ali kao horor film definitvno ne, više je „gore“ koji stvara frustraciju.
U prvih tridesetak minuta režiser se bavio i problemima omladine u SAD, koja sve ranije otkriva drogu, alkohol i seks. Prikaz žurke, razgovora sa roditeljima i međusobnih prozivki i vređanja je po mom mišljenju previše oštar i nametljiv, jednostavno nisam ubeđen da ceo razred četrnaestogodišnjakinja upražnjava seks sa dilerima i lokalnim „facama“. Definitvno postoji problem devijantne omladine i to ne samo u SAD, ali taj problem nije toliki kao što je Goi hteo da predstavi.
Veliki minus daje poprilično loša gluma i veoma slaba karakterizacija likova. Megan je predstavljena kao tipična loša devojka koja se ponaša neprimereno svom uzrastu, dok je Ejmi tatina princeza koja bukvalno ni ne zna šta je seks. Velikim kontrastom između njih Goi pokušava da prikaže jačinu njihovog prijateljstva, ali postiže obrnuti efekat. Osim toga, sama radnja ima dosta nelogičnosti i rupa koje neću spominjati kako ne bih spojlerisao, ali koje ćete sami uvideti ako pogledate ovaj film. Pohvaljujem rad kamere, koja je skoro sve vreme korišćena ručno.
Ovaj film ima sjajnu polaznu tačku da bude odličan, ali veoma loš scenario koji bi svako od nas napisao bolje kvari bukvalno sve. Nije potpuni promašaj i zadovoljiće ljubitelje drama pisanih po istinitim događajima i ponekog fana horora, ali bi iskusni scenarista sve predstavio mnogo, mnogo bolje.
5/10
