Pino, fuck you, fuck your fuckin’ pizza, and fuck Frank Sinatra.
Svestrani filmski radnik Spajk Li (Spike Lee) je cenjeno ime koje se u svojim radovima bavi političkim problemima crnaca u SAD-u. Između ostalog, smenjuje teme odnosa između rasa, rasne diskriminacije, uticaja medija na svakodnevni život, urbani kriminal, siromaštvo i slično. Film koji ga je lansirao u mejnstrim stvaraoce je Do the Right Thing, drama sa elementima komedije, koja je pokazala pun potencijal Spajka Lija kao jednog od najizraženijih, ne samo crnih, autora u SAD-u.
Radnja je smeštena u jednoj od ulica Bruklina za vreme vrelog sunčanog dana. Bavi se Salom (Danny Aiello), vlasnikom picerije koju vodi već 25 godina i Mukijem (tumači ga Spajk Li), mladim crncem koji radi kao raznosač pica. U poslednjih nekoliko godina komšiluk se drastično promenio i Pinjo (John Turturro), jedan od Salovih sinova, insistira da prodaju piceriju i presele se, što Sal odbija – on sebe vidi kao deo zajednice i ponosan je zbog te činjenice. Međutim, ono što deluje kao zamerka jednog od gostiju ubrzo izvlači frustraciju komšiluka na videlo, a samim tim i nasilje…
Ova kratka trivija ni izbliza ne opisuje bogati i šareni svet dešavanja i likova koji se smenjuju tokom trajanja filma. Spajk Li je želeo da prikaže dosta toga, počevši od karaktera koji izdržava dete i samo želi svoj novac, preko lokalnih blejača i zgubidana, pa sve do ljudi koji vode biznis u kraju u kome, manje ili više, nisu poželjni zbog boje svoje kože. Njima je pridodao specifične karaktere, poput lika koji non-stop pušta jednu istu pesmu na kasetofonu ili bolesnog momka koji prodaje fotke crnačkih lidera, i napravio zanimljivu, skladnu i uverljivu kombinaciju koja ne dozvoljava da film izgubi na zanimljivosti ni u jednom momentu.
Karakter Mukija je svakako centralni lik i dosta toga vidimo iz njegove perspektive. Njega zanima samo plata i uglavnom se svađa sa Salom i Pinjom zbog svoje loše radne etike. Dok dostavlja pice mi posredno upoznajemo dodatne likove i samim tim priča dobija svoje podplotove, koji nisu tu kako bi popunili vreme, nego poseduju smisao i poentu. Navešću primere starijeg čoveka velikog srca kog tinejdžeri ismevaju jer je alkoholičar ili trio lenština kojima smeta što prodavnica koreanskih doseljenika lepo posluje. Tenzija se oseti na svakom koraku (bitka između Portorikanaca i Radio Rahima ili problem nastao zbog slučajnog gaženja patika), a policijsko prisustvo je veoma često.
U plejadi šarenih likova se dosta ističu dva ekstrema koji čine Pinjo i Bagin Aut. Njihovi pogledi na svet su suprotni, dovedeni do ivice pucanja, ali se ne može reći da su antijunaci u klasičnom smislu. Za Pinja se može reći da je rasista, ali nismo sigurni da li je takav stav proizvod radnog mesta koje mrzi ili istinske mržnje prema crncima, naročito jer gotivi poznate crne ličnosti (Medžik, Edi Marfi, Prins). Sa druge strane, Bagin Aut ne razume koncept kačenja Amerikanaca poreklom iz Italije u kraju koji je pun crnaca. Zbog toga poziva na bojkot picerije, koji će konačno dovesti do eskalacije nasilja.
Moram priznati da sam ostao impresioniran režijom Spajka Lija, koji je sjajno kombinovao duže snimke lokacije ili duže snimke dijaloga sa zumiranjem pojedinačnih likova. Na taj način je pokazao da je ulica živopisna celina koja na prvi pogled deluje kao da je sve u redu, ali zumiranjem dočarava izbijanje frustracije ili dramu koja se upravo odvija. Upečatljiva je scena u kojoj likovi govore rasističke uvrede u kameru, koja zatim biva smenjena sporim radom krana koji hvata širok kadar i laganom muzikom – kao da autor želi reći kažite šta imate, pa da se vratimo redovnom životu.
Finale filma donosi citate Martina Lutera Kinga i Malkolma X vezanih za nasilje, u kojima imaju suprotne stavove. Sam naslov kaže uradi pravu stvar, ali ostaje da se razmisli o tome da li su karakteri uradili pravu stvar i, ako nisu, šta su trebali da urade. Scenario inteligentno prikazuje svakodnevnicu američkog rasizma i predrasude, ali ni u jednom momentu ne daje odgovore. Efektno prikazuje kako se većina ljudi (i dobri i loši) nalazi između dva ekstrema, često zbunjeni, ali im malo fali da se pod uticajem okoline ili dešavanja priključe jednoj frakciji – pasivni učesnici su takođe učesnici.
Deni Ajelo donosi fenomenalan performans kao vlasnik picerije koji se svakodnevno bori sa Pinjovim predrasudama, Mukijevim stavom i tenzijama u kraju. Džon Turturo je, kao i uvek, na visini zadatka, dok Spajk Li sjajno dočarava lik nedovoljno sazrelog Mukija kome je uspeh što još nije dobio otkaz i sve olako shvata (iako ima 32 godine izgleda duplo mlađi). Kasting je okupio sjajnu ekipu manje ili više poznatih glumaca, među kojima ću još spomenuti kvartet Giancarlo Esposito, Rosie Perez, Ossie Davis i Samuel L. Jackson kao radio voditelj Mister Señor Love Daddy.
Do The Right Thing je inteligentna, provokativna, ambiciozna i realistična kombinacija drame i komedije, koja sjajno ekranizuje međurasna dešavanja u SAD sa kraja osamdesetih – Spajk Li očigledno zna kako da uradi (snimi) pravu stvar.
moja konačna ocena: 9/10
