Brawl in Cell Block 99 je film režisera i scenariste Krega Zalera (S. Craig Zahler), poznatom po filmu Bone Tomahawk sa Kurtom Raselom, koji je izabrao pravi način da privuče pažnju na svoj projekat. Odradio je netipičan kasting i glavnu ulogu je prepustio glumcu kojeg nismo navikli da gledamo u takvim filmovima. Ovoga puta je reč o Vinsu Vonu (Vince Vaughn), koji se u poslednje vreme trudi da izbegne epitet komičnog (lošeg) glumca i prihvatio je da glumi u tipu filma koji je najlakše opisati kao eksploataciju iz više klase.
Von tumači Bredlija Tomasa, bivšeg boksera koji dobija otkaz u auto-mehaničarskoj radnji i ubrzo shvatamo da se njegov brak sa Loren (Jennifer Carpenter) nalazi u velikoj krizi. Zbog toga se odlučuje na drastične korake i ulazi u posao sa drogom kao kurir. Ubrzo svaki aspekt njegovog života dobija vidno poboljšanje, sve do momenta kada se nađe unutar pucnjave između policije i njegovih saučesnika. Zbog toga dobija zatvorsku kaznu koju će njegovi neprijatelji okrenuti u svoju korist, dok Bredli pod pritiskom ucene mora da pokrene niz nasilnih poduhvata…
Eksploatacijski filmovi, koji koriste nasilje ili seks kao način da privuku pažnju ili oko čega autori grade priču, su najčešće B produkcije, dok bih Brawl in Cell Block 99 smestio u neku višu klasu, jer ipak izgleda doterano i ima neki dašak umetničkog filma. U ovakvim filmovima obično priče nisu baš realne ili uverljive, a takav je slučaj i ovde – relativno pristojan čovek sa nasilnom prošlošću biva prinuđen da se nasiljem probija kroz kazneni sistem. S obzirom da je teško posvetiti se tako nerealnoj (nelogičnoj) priči, scene nasilja privlače najviše pažnje i predstavljaju hajlajt filma.
Pitanje je da li je ovakav scenario rezultat autorove ideje ili ipak njegove nesposobnosti da napiše nešto bolje. Neki bi mogli pomisliti da je imao nameru da pokaže kako i eksploatacija može ostaviti realan utisak, pa je imao drugačiji režiserski pristup od očekivanog. Na taj način je film i dalje eksploatacija, ali na površini ne izgleda tako. To je postigao korišćenjem kadrova sa mirnom kamerom, sa nekoliko dužih snimaka bez reza, izostankom muzike kada se ista očekuje, kao i fokusom na glavnom junaku, koji deluje dublje nego što u suštini jeste.
Zbog toga autor razdvaja i očekivanja gledalaca. Oni koji očekuju samo sirovu eksploataciju dobiće i malo više, dok oni koji na osnovu stila pomisle da će dobiti nešto iznad proseka žanra, ostaće uskraćeni. Čitava priča se aranžira oko Bredlijevog nasilja i kako on reaguje na njega ili ga izaziva. Znači, u suštini gledate pripreme za koreografije nasilja, koje u samoj završnici bukvalno pomera granice ekstrema. Na osnovu promotivnog materijala mi znamo da će se radnja odvijati u zatvoru, ali iznenađujuće puno vremena je potrebno da Bredli završi tamo.
Vinson Von je totalno netipičan izbor za glavnu ulogu, ali je uspeo da nabaci sportski izgled i, uz detalje poput obrijane glave sa tetovažom krsta na potiljku, ostavlja prilično zastrašujući utisak. Posebno je impresivan u scenama tuča, koje je Zaler majstorski režirao – bukvalno sa početkom, progresom i finišem. Pored njega je vredan pomena i Don Džonson (Don Johnson), koji se prilično efektno uživeo u ulogu sadističkog upravnika zatvora Vordena Tagsa.
Brawl in Cell Block 99 je najlakše opisati kao stilizovanu eksploataciju eksplicitnog nasilja sa iznenađujuće sirovim Vinsom Vonom u glavnoj ulozi. Poseduje potencijal za kultni status i šmek grajndhaus filmova, što sa sobom povlači činjenicu da nijedan njegov segment ne treba posmatrati suviše ozbiljno. [yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
