The Hunger Games (2012)

U iščekivanju nastavka The Hunger Games: The Catching Fire sam odlučila napisati osvrt na ovaj meni jako dobar, a većini samo blokbasterski film koji je nastao prema istoimenom bestseleru izvesne Suzan Kolins. Mnogi tvrde da je Kolinsova pozajmila (ukrala) par detalja iz japanskog Battle Royale za knjigu, međutim ja više sličnosti vidim sa Orvelovim “1984“. Iako je to možda i tačno, jer je Batlle Royale iz 2000. godine, ne zalazim u taj deo, ne poredim film sa tim filmom niti sa knjigom, jer onda ne bi pisala svoj utisak o filmu nego čisti kritički osvrt što mi nije cilj. Dakle, ne zalazeći u to pišem dalje o svom utisku o filmu i kao velikom fanu ne zamerite na možda preteranoj subjektivnosti.

Film je avanturistička sci-fi drama smeštena u neko buduće vreme na području SAD. One su, kao i ostatak sveta, uništene ratovima, propale zbog suše, požara, gladi i ostalih prirodnih katastrofa koje uvek idu jedna zu drugom. Međutim, iz svih tih ostataka se uzdigla tzv. država Panem, gde vlada totalitarno-diktatorski režim i predsedava u bogatom Kapitolu koji je mesto za odabrane, a ostatak čine dvanaest siromašnih okruga odakle se svake godine i iz svakog okruga metodom slučajnog odabira bira po jedan momak i jedna devojka uzrasta od 12 do 18 godina koji se uživo na televiziji bore do smrti u „Igrama gladi“ dok ne ostane samo jedan preživeli. U okrugu 12 za ženskog predstavnika/takmičarku biraju uplašenu devojčicu od 12 godina, ali njena sestra Ketnis Everdin (Jennifer Lawrence) dobrovoljno se prijavljuje kako bi je spasila od sigurne smrti. Za muškog predstavnika je izabran Pita Melark (Josh Hutcherson). U putu se upoznaju sa svojim mentorom Hejmičom Albernatiom (Woody Harrelson), koji je jedan od pobednika u nekim prethodnim ciklusima, a sada nezainteresovani sudionik tih igara koji utehu i spas traži u piću. Kada dolaze u Kapitol predstoje im naporne fizičke pripreme za najveći izazov u njihovim životima. U igri je ukupno 24 takmičara, a samo jedan može biti pobednik.

Kao što rekoh scenario je rađen po knjigama Suzan Kolins koja ga je samo prilagodila filmu, ali po rečima mnogih nedovoljno dobro i mlako. Najviše joj se zamera nedovoljno prikazane brutalnosti koje nema u filmu kojom obiluje knjiga. Ipak, postavlja se pitanja da li je zaista potrebno eksplicitno prikazivanje nasilne i krvave scene, kada je sasvim dovoljno nagoveštava šta se desilo ili šta se trenutno dešava. Lično ne mislim da je tu podbacila i jedinu zamerku iznosim na režiju jer akcija i sam plot oko filma kreće tek posle polovine filma, do tada sam mogla osedeti i zamalo odustati od gledanja. Režiju potpisuje Geri Ros (Gary Ross) koji je poznat po posebnom i meni jako dragom filmu Pleasantville. Smatram da njemu nedostaje žestine, kreativnosti i dinamike koju ovaj film mora da ima od samog početka. Prvu polovinu filma je složio jako zamršeno i konfuzno, ali zato je drugu dobro odradio, mada je sve to opet moglo da bude mnogo bolje i dimaničnije.

SC_D11_02752

Ono što je najupečatljivije i najbolje u filmu je mlada oskarovka Dženifer Lorens koja prosto briljira i dominira bez obzira na veća glumačka imena od nje. Toliko zavolimo njen lik već na početku filma i ima naše divljenje jer je tako iskreno odglumila požrtvovanje i ljubav za sestru, a sposobnost, plemenitost i pravednost je sve ono što opisuje ovu našu heroinu. Ona ne postaje opasni predator kada se nađe u Areni, ona je i dalje Ketnis. Njen partner u filmu Pita je morao da bude na neki način opozit – povučen, nesiguran, zbunjen i mnogo slabiji od nje. Sjajno ga je odglumio mladi američki glumac Džoš Hačerson, za kog mislim da je jedna od velikim budućih muških zvezda. Od postave još da istaknem spomenutog Vudija, pevača Lenija Kravica, kao i Stenlija Tačija (Stanley Tucci) kao voditelja tih Igara.

E sad dolazimo do neke zaključne reči. Neki imaju utisak da je ovo pandan Sumrak sagi ili da je ovo samo nastavak takve zaluđenosti tim filmom tin populaciji. Ne bih se složila nikako jer se film, ispod sjajnog i površnog omota blokbastera, bavi mnogo ozbiljnijim gorućim temama i kroz film se provlače ozbiljne poruke bitne za sudbinu celokupnog stanovništa ove planete. Mi sami smo krivi što ih ne uočavamo, što ne vidimo neke sličnosti sa tzv. američkim snom, što ne povezujemo tematiku filma i samo postojanje Kapitola sa vladarima iz senke i dosta sličnih elemenata. To je neko moje viđenje – ovo jeste samo film baziran na knjizi, knjiga je nastala po ideji pisca, a ideja pisca je uzeta iz pravog života. Nadam se da vidite sličnost. Jedva čekam nastavak.

9/10

SC_D66_23393a_R2