Možda zvuči otrcano, ali sa sigurnošću mogu reći da ovakve filmove danas ne prave. Kad to kažem, mislim na to da vas film od samog početka jednostavno zgrabi i ne pušta do samog kraja, a nakon kraja još dugo vam se mota po glavi. Don’t Look Now je režirao Nikolas Reg (Nicolas Roeg), i adaptacija je istoimene kratke priče Daphne du Maurier. Naslovne uloge igraju Donald Saterlend (Donald Sutherland) i Džuli Kristi (Julie Christie).
Bračni par Džon (Saterlend) i Laura (Kristi) Bakster, neko vreme nakon tragične pogibije ćerke Kristine, pokušavaju da nađu snage za novi početak. Sina Džonija su ostavili u školi u Engleskoj, a Džon je prihvatio posao restauracije crkve u Veneciji. Laura je krenula sa njim i na taj način pokušavaju da se izbore sa gubitkom i tugom. Međutim, iako se nalaze u Veneciji, gradu zaljubljenih, oporavak ne ide tako lako. Laura slučajno jednog dana upoznaje dve sestre, Heder (Hilary Mason) i Vendi (Clelia Matania), koje su takođe iz Engleske. Heder je slepa i neka vrsta medija, tako da kaže Lauri da vidi njihovu ćerku Kristinu i da je dobro i da se ne brinu. Takođe, kažu Lauri da i Džon poseduje dar predviđanja, ali Džon to sve kategorički odbija. Od tog susreta sve će da krene čudnim tokom, vodeći do potpuno nepredvidivog i iznenađujećeg kraja.
Gledajući žanrovski, za film bi rekao da je mešavina drame/trilera i horora, i stvarno film ima sve te elemente koji zajedno funkcionišu savršeno. Kao što sam na početku rekao, ovaj film vas od samog početka zgrabi i ne pušta do samoga kraja. Za taj fantastičan osećaj, koji je danas retkost, sve pohvale idu režiseru Nikolasu Regu. On je uradio fantastičan posao, poslagao je sve elemente filma savršeno. Od izbora glumaca, setova, kamere, fotografije, muzike i posebno montaže ovog filma. Od svega toga je napravio jednu od najboljih atmosfera koje sam gledao u nekom filmu, gde svaki element koji je čini, doprinosi joj u celini. Ako bih dao neki generalni epitet za ovaj film, bio bi atmosferičan. Za to mu mogu reći samo – bravo maestro.
Saterlend i Kristi su odlični u naslovnim ulogama. Jednostavno se oseti hemija između njih, potpuno nas uverljivo uvlače u svoju priču, o bračnom paru koji je pretrpeo užasan gubitak i koji pokušava da se sa tim izbori. Iako je evidentno da se mnogo vole, taj gubitak ih je potpuno izbacio iz ravnoteže i veoma je teško vratiti se na staro. Oboje se trude i žele da uspeju, ali svako od njih sam vodi svoju bitku sa tugom u svom malom učaurenom svetu, bez da ga podeli sa drugim. To je i najveći problem svega toga. Takvo poimanje stvari će i da bude odgovorno za mnogo što se desilo.
Sama lokacija, gde se dešava 90% filma, je savršen izbor. Međutim, ovde Venecija nije grad zaljubljenih već, kako se u filmu kaže, napušteni grad nakon zabave, gde su gosti ili otišli ili mrtvi. Beskrajni lavirint uskih mračnih ulica, maglovitih kanala, sive vode u mučnih zvukova je jednostavno savršena pozornica za jedan ovakav psihološki, težak i napet film.
Kamera i fotografija, obojena u sumorne jesenje boje i sivilo oblaka i vode, još su jedan čavao u grandioznoj konstrukciji jezive atmosfere koja vam se se uvlači pod kožu. Neobični kadrovi i česta zumiranja napred i nazad samo doprinose ukupnoj napetosti i dinamici filma. Na sve to se nadovezuje odlična muzika, tako prirodno i kao da je nastala iz svih navedenih stvari da dočara ukupan dojam.
Ono što je posebnije od posebnih elemenata, a to je montaža. Posebna iz razloga što koristi mnoge flešbekove napred i nazad, ali ne klasično, već za to vreme neviđen način. Različiti vremenski kadrovi se, u savršeno odabranim trenucima, jednostavno prelivaju jedni sa drugim, stvarajući poseban psiho osećaj. Rezultat takve montaže su neke, pa može se reći jedinstvene scene, a posebno scene seksa (zbog koje je inače film imao ogromnih problema sa cenzurom i prikazivanjem) i finalne scene, gde upravo kroz te neobične flešbekove možemo donekle i dokučiti smisao čitve priče i onoga što smo gledali. Donekle, jer ovaj film vam ipak ne servira sve na tacni i mnogo toga vam ostavi za razmišljanje.
O Don’t Look Now se može još mnogo pričati, ali bilo kakvo dalje zadiranje u priču i sam film bi samo doveo do spojlera i skrnavljenja posebnog užitka koji ovaj film donosi. Ako želite atmosferičan projekat, koji to jeste svakim svojim delom, i napetu psiho priču, koja će vam tokom celog trajanja teško sedeti na grudima i stvarati neobjašnjivu nelagodu, ovo je pravi izbor.
moja konačna ocena: 9/10
