Spadam u generaciju odraslu na stripovima kako Marvelovim, tako i onim iz DC univerzuma. Animirane, a potom i filmske adaptacije istih su se desile na moje ogromno zadovoljstvo. Kako su godine prolazile, a tehnika nam uznapredovala, tako su i adaptacije bivale bogatije, a u poslednje vreme teško je zamisliti išta što se ne bi moglo oslikati na filmskom platnu, na naše opšte oduševljenje.
Mnogi će reći da su one stare verzije najbolje, da su bolje od novih i slično, ali ja se ne slažem, jer ma koliko da su mi stare verzije drage, mislim da se pun efekat tek može postići sa efektima koje je donela današnjica. Takođe, specijalni efekti su i zamka u koju su mnogi upali, pa su nam isporučili najblaže rečeno užase, nakrcane efektima i nula priče, a dotične su na vreme prepoznate i ispraćene odgovarajućom (ne)gledanošću.
Jedan od onih za koga cenim da zna iskoristiti blagodeti tehnike, sačuvati dostojanstvo i originalnost stripovskih korena i isporučiti priču kako treba je upravo Zek Snajder (Zack Snyder), režiser poslednje u nizu stripovske adaptacije. Nakon što nam je doneo stripovski doteranu priču iz grčke mitologije The 300, a potom napravio, za mene remek delo sa Watchmen, pa lansirao i novog Supermena, ovoga puta je potonjem dodao još jednu legendu DC univerzuma – Betmena u njihovom spektakularnom okršaju u Dawn of Justice.
Priča je o dve legende. jedne sa ovoga, a druge sa dalekog, sada nepostojećeg sveta. Jedan je čovek, drugi vanzemaljac, a oba superheroji, svaki na svoj način. Svaki gospodari svojim gradom i vodi svoje ratove, kako protiv raznoraznih protivnika, tako i protiv sebe. Oba imaju svoju percepciju pravde i načina rešavanja stvari, a ono što im je zajedničko je da smatraju onog drugog opasnošću po svet. Tako jedna stvar vodi drugoj, a uz umešanost drugih ka neizbežnom sudaru…
Kritika je redom pokopala film, a po meni potpuno bezrazložno. Po mom poimanju DC univerzuma ovo je sjajna adaptacija tog sveta, koji je za razliku od Marvelovog, gde je pretežno zabava u prvom planu (ne uvek), mračan i ozbiljan. Upravo takav svet nam je podario i Snajder sa ovim filmom. Veoma ozbiljan, mračan, sa minimumom zabave (mislim komedije) ako je uopšte ima, ali one druge, akcijske, u fazonu ravnanje gradova kroz borbu, ima na pretek.
Na prvi pogled će vam se učiniti da je tu svega i svačega, ali vrlo brzo se sve slaže kako treba. Razvijaju se dva glavna lika, a u njihovoj senci i ostali. Svi oni zajedno svojim radnjama, neki manje, neki više, slažu deliće i sklapaju priču, polako vozeći je uzbrdicom kulminacije, sve više i više. Kada dođe do eksplozije, nastaje haos. U sudaru titana DC sveta ostaćete šokirani zadovoljstvom izazvanim prštećim kvalitetom celokupne izvedbe. Taman kada mislite da je to to i dok vas prolazi pražnjenje od šoka i energije, stvari se opet, ovoga puta ultrabrzo pokreću ka još većoj kulminaciji, potom nastaje spektakl u koji se uključuje još igrača, a vama ostaje samo da u potpunosti uživate, poluotvorenih usta, u pravom stripovskom krljanju, kakav dolikuje ovim ikonama stripa.
Pored majstorskog korišćenja svih blagodeti tehnike, Snajder je uradio i ostala dva aspekta na visokom nivou. Predočio nam je vernu adaptaciju stripa, kroz koju je provukao mnoge najave budućih ostvarenja iz DC sveta, kao i ono što nas očekuje u njima. Za razliku od Marvela, koji je post-kredit scene koristio da nam na trenutak da deliće priče u nastavku, Snajder je to uradio tokom filma, kroz mnogobrojne deliće u senci glavnih događaja. Tu mislim na Fleša i Akvamena, Sajborga, buduće članove Justice League, kao i neke druge. Što se tiče mene, imao sam priliku da gledam pravu DC atmosferu koja je iz slika na papiru prešla na platno.
Na kraju, Zak nam je uspeo ispričati priču kroz odlično napravljene i razvijene likove, koliko su se mogli razviti u ovoj predpriči ili uvodu u sve ostale filmove DC univerzuma koje ćemo imati priliku da vidimo u godinama koje dolaze. Ako je iko sumnjao, a mnogi su (ne i ja) u sposobnost Ben Afleka (Ben Affleck) da odgovori težini maske čoveka-šišmiša, razuveren je momentalno njegovom pojavom u filmu, koja kao da je iskočila pravo sa stranica DC Comicsa. Što se mene tiče, odradio je posao za desetku, potpuno autentično i verno stripu i nadam se da ćemo ga gledati u još mnogo nastavaka.
Kavil (Henry Cavill) mi je bio odličan i u Man of Steel, pa tako i ovde. Odličan moderni Supermen i teško da nekoga drugoga mogu sada zamisliti u toj ulozi. Ejmi Adams (Amy Adams) je napravila veliki pomak u odnosu na MOS. Ovde je mnogo upečatljivija, a i sama uloga joj je bolje napisana. Spomenuo bi još i Džeremi Ajronsa (Jeremy Irons) kao ciničnog i hladnokrvnog Alfreda.
Jedina stvar koja me nervirala je Leks Lutor, tj. Džesi Ajsenberg (Jesse Eisenberg) u ulozi istog. Nekako mi nije to bilo to. Više je ličio na bezočnog tinejdžera iz onih suludih i obesnih emisija My Sweet 16, nego na ultrapametnog superzločinca. Mada, kad sve sagledam ispunio je svoju svrhu, jer tokom čitavog filma izgarate od želje da ga dohvatite i nalemate ko vola. Šlag na torti je svakako Gal Gadot (Gal Gadot) kao Wonder Woman i sa nestrpljenjem čekamo njen samostalni film.
Mogu da zaključim da sam se fenomenalno proveo gledajući čistokrvni DC spektakl i dve ikone stripa, prikazane autentično i mračno kao što i treba. Snajder je još jednom pokazao da je majstor – uveo nas je u budući DC filmski univerzum i ostavio u isčekivanju svih tih, ovde tek kroz senku pomenutih filmova. Nagovestio likove Justice League koji bi trebali biti pandan Marvelovim Avengersima i podario nam je jednog od najboljih Betmena koje sam gledao.
Jedino što mogu da dodam je da željno isčekujem director’s ili ultimate cut sa dodatnih pola sata filma, pa da ponovim ovo divno filmsko/stripovsko iskustvo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
