Belgijska kinematografija je iznela solidan broj projekata koji su stekli veliku popularnost i poštovanje u filmskom svetu. Njen kvalitet potvrđuje činjenica da je film The Broken Circle Breakdown kandidat za Oskara u kategoriji van engleskog govornog područja. Film koji ću vam sada predstaviti spada u kategoriju težih filmova koji nisu svima preporučljivi za gledanje, ali predstavlja možda i najpoznatiji produkt filmske umetnosti u Belgiji.
Čitav projekat je snimljen kao mokumentarac, tj. izgleda kao dokumentarni film, ali sve u njemu je izmišljeno. Radnja prati Bena, profesionalnog ubicu koji neretko ubija iz dosade i zadovoljstva. Između ubistava se bavi filozofijom, piše poeziju i obilazi izložbe, ali i priča o pravilnom bacanju tela u vodu i kodeksima koje svaki profesionalni ubica treba da ima. Njegovi snimatelji Remi i Andre (ujedno i pravi snimatelji filma) od običnih učesnika u snimanju filma o njemu, preko pomagača prilikom bacanja tela u kameonolom postepeno prelaze u njegove saučesnike. Ben se u međuvremenu zamera italijanskoj mafiji, koja će učiniti sve da ga se ratosilja.
Nakon gledanja se stiče utisak da jedna grupa gledalaca ovaj film zamrzi, dok druga smatra da je pogledala svojevrsno remek-delo. Na prvi pogled veoma nasilan, sa eksplicitnim scenama nasilja i seksa, ali sa veoma komičnim glavnim junakom čiji monolozi, objašnjenja i donekle ponašanje čine da gledalac svako sledeće ubistvo posmatra sa sve manje trzaja i zgražavanja. Film jeste ekstremno uznemirujući, a u prilog tome ide dokumentarni način snimanja i crno bela tehnika koja stvara osećaj realnosti da serijski ubica Ben postoji negde u Belgiji i ubija ljude i napada poštare kada god poželi.
Sam lik Bena je veoma maštovito napisan, tako da redovno luta između savesnog rođaka, sina i ljubavnika, preko emotivno rastrojenog umetnika, do bezosećajnog ubice i nasilnika koji ne preza ni od ničega. U jednom trenutku nasmeje, dok već u sledećem upotrebljava pištolj na nedužnom čoveku. Ipak, specifičan i kao pojava, i po razmišljanjima, i po svojim postupcima Ben predstavlja najmračniju stranu ljudske prirode koja je zavisna od ubistava, ali i stranu punu emocija i specifične inteligencije koja nas nekako zadivljuje i oduševljava.
Najzanimljiviji kurozitet vezan za snimanje ovog projekta je da je cela Benova porodica, koju je on često obilazio, u stvari prava porodica glavnog glumca Benoa Pulverdea (Benoît Poelvoorde). Oni nisu znali tematiku filma niti razloge snimanja i bili su neprijatno iznenađeni saznanjem da im sin i unuk glumi serijskog ubicu. Pored toga, snimanje filma su pratili veliki problemi oko finansiranja koji su išli dotle da su pojedini glumci i saradnici tražili novac od svojih porodica kako bi snimanje bilo nastavljeno.
Ovaj film definitvno nije za svakoga, poseduje zaista previše nasilnih scena, ali pravi ljubitelji kinematografije koji cene kvalitet, inovativnost i specifičnu filmsku drskost koja je potrebna da bi se napravilo ovako nešto obavezno treba da pogledaju ovaj film.
8/10
