Kruela de Vil je popularni lik iz romana 101 Dalmatinac i njegovih filmskih i serijskih adaptacija i nastavaka. Ljudi iz kompanije Dizni su još 2013. godine najavljivali live-action film o ovoj antijunakinji u kome će glumica Glen Klouz, koja je tumačila Kruelu u filmovima 101 Dalmatians i 102 Dalmatians, imati funkciju izvršnog producenta. Režiju potpisuje Kreg Gilespi, snimanje je počelo pre dve godine i Cruella je pre dve nedelje stigla u bioskope i na servere striming servisa Disney+.
Radnja filma je smeštena u vreme pank-rok pokreta u Londonu tokom sedamdesetih i prati Estelu Miler (Ema Stoun) koja na početku filma ostaje bez majke. U Londonu se susreće sa siročićima Džasperom i Horasom koji je uvode u svet džeparenja i sitnih prevara. Radnja se pomera nekoliko godina i sada je vidimo kao ambicioznu i kreativnu modnu dizajnerku koja dobija šansu da se zaposli u čuvenoj modnoj kući koja je u vlasništvu nemilosrdne baronice fon Helman (Ema Tompson).
Ovaj film služi kao prikvel dešavanja u filmovima sa dalmatincima i vidimo kako je buntovna Estela postala zloglasna modna dizajnerka i jedna od najpoznatijih zlikovaca u Diznijevom svetu. Odnos između Estele i baronice pokreće niz događaja i otkrića zbog kojih će Estela prigrliti svoju mračniju, opakiju stranu i postati osvetoljubivi alter-ego Kruela. Scenario nam ublažuje Kruelu koju znamo, daje joj tragičnu priču, osvetnički motiv, anarhističku metodu osvete i slojeve nesrećne istorije.
Pre početka gledanja je jasno da ovaj film ima relativan problem što će nam predstaviti priču o zlikovcu koji otima štence sa namerom da ih pretvori u odevni predmet. Nakon dva sata upoznavanja i razumevanja naše junakinje mi se saosećamo sa njome i donekle je razumemo, pa mi je nekako paradoksalno što lik koji generacijama ljudi mrze dobija naše simpatije. Odjavna špica prati osećaj da je Kruela u suštini pozitivac koji je uspešno isterala svoju pravdu i osvetu, iako je ona u kolektivnoj svesti zloglasni, karikaturalni manijak i negativac.
Objektivno, ukoliko ovaj film posmatrate posebno i ne obraćate pažnju na Kruelu iz ranijih filmova, nije ni važno da li ona ovde postaje zlikovac koga poznajemo. Mnogi likovi su u dobu sveprisutne političke korektnosti postali žrtve revizionizma, neki su kao Pepe le Tvor potpuno uklonjeni i sve ovde što gledamo treba posmatrati kao nezaobilaznu posledicu reinterpretacije. To se odnosi i na likove Džaspera i Horasa, koji su u originalnoj priči izvršili otmice štenaca – oni su ovde simpatični sitni lopovi kojima je srce na pravoj strani.
Film funkcioniše pre svega zbog odlične glume, raskošne scenografije i ljudi koji su bili zaduženi za kostime koji su oduševili i mene koji nemam blage veze sa modom, imam utisak da se Ema Stoun presvukla bar pedeset puta. Nastupi dve Eme koje zajedno imaju tri Oskara su fenomenalni jer su neuravnoteženi kao da tumače animirane likove, dostižući zabavno maničan nivo. Dopalo mi se što autori kombinuju kulturni fenomen panka sa duhom Kruelinog lika i njenim kreacijama, suprotstavljajući ga konzervativnom svetu protiv koga se bori.
Cruella je stilizovana kombinacija estetike visoke mode i pank rok pokreta kojoj je uspelo da se saosećamo sa anti-junakinjom koja je poznata po tome što je htela da otme štence dalmatinaca – ovde ne dobijamo mračnije aspekte njenog lika koji su je proslavili, ali su tu sasvim pristojna zabava i nekoliko odličnih tvistova.
moja konačna ocena: 7/10