Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000.
Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede.
Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)…
Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade u ovaj nastavak. Postavljalo se samo pitanje u kom pravcu će se priča dalje razviti. Imajući u vidu da su iznova okupljeni svi važni likovi (naravno uz par obaveznih ‘osveženja’), pretpostavka je bila da će sve ispasti na kvalitativnom nivou, pa makar blizu prvenca. E pa nije, čak štaviše ovo je daleko, daleko lošije. Što bi se reklo: ‘k’o nebo i ‘zemlja’. Polazna ideja da se kreira narativ namenjen isključivo mlađem naraštaju (i to ne starijem od predškolskog uzrasta), u startu je postavila ovaj iščekivani nastavak u stanje vidnog hendikepa.
Bezazlen humor, lišen iole duhovitih dijaloga, sa par klišeiziranih replika i otrcanih detinjastih fora, teško uspeva da održi pažnju tokom nepunih sat i po trajanja. U galeriji čudovišnih spodoba, najviše se istakao Drakula kao usamljeni lik u očajničkom pokušaju da poveže niti radnje koja se već nakon uvodnog dela raspada. Upakovana u sladunjavu ambalažu, zahvaljujući visoko profesionalnom radu sjajnog tehničkog tima iz Sonijeve radionice, ova animacija je zadržala dobro poznat vizuelni identitet. Nažalost, samo to i ništa više.
Sinhronizacija glasova je otaljana, jer dovoljno je čuti napadno kreveljenje Adama Sendlera i piskutavo histerisanje Selene Gomez, pa će vam sve biti jasno. Ne bih se više zadržavao na tehničkim detaljima, iz prostog razloga što je narativ morao da bude okosnica i svojevrsni generator dobro osmišljenog humora, fluid oko koga se širi pozitivna energija, a na kraju i reper za osvajanje naklonosti publike. Baš tu je napravljen najveći propust. Da li je glavni krivac Adam Sendler, kao jedan od koscenarista, nije mi poznato, ali sam siguran da je scenaristička postavka totalno traljavo urađena. Pohlepa za brzom zaradom kao da je pomutila razum celokupne filmske ekipe.
Hotel Transylvania 2 je tako ispao kao još jedan loš nastavak, animirani produkt koji realno govoreći može da ispuni skromna očekivanja samo onih najmlađih. Deca su onaj profil publike kome je neophodna pratnja roditelja prilikom odlaska u bioskop, a to je još jedna ili možda dve prodate karte pride. Žrtva roditelja ovde se svodi na puko dosađivanje, vremenski ograničeno na dužinu trajanja ovog sasvim nepotrebnog nastavka franšize. Varijanta da se ide na ‘direct to video’ bila bi nesumnjivo prikladnija, jer bi deca kod kuće bezbrižno mogla da ga gledaju, a time bi bili pošteđeni i njihovi roditelji (slobodno vreme od nekih 89 minuta).
Na kraju mi preostaje da uputim prijateljsko upozorenje svim ljubiteljima animiranog filma, starijim od 7-8 godina, da dobro razmisle pre nego što se odluče da isprate nove avanture simpatičnih animiranih čudovišta.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
