Nakon što nam je početkom prošle godine predstavio svoj film The Gentlemen koji je predstavljao povratak njegovim filmskim korenima, Gaj Riči nam neočekivano brzo donosi svoj novi rad Wrath of Man. Reč je o akcionom trileru koji je napisao sa još dvojicom scenarista i koji se labavo bazira na francuskom filmu Cash Truck iz 2004. godine. Ovaj film predstavlja četvrtu saradnju između Ričija i akcione zvezde Džejsona Statama, a prva još od filma Revolver.
Statam glumi misterioznog radnika obezbeđenja za transfer novca koji se predstavlja kao H. Nakon što u stilu specijalca spreči veliku pljačku svog vozila sa novcem, kolege počinju da se pitaju ko je on i odakle je došao. Ubrzo, njegov krajnji motiv postaje jasan i preduzima dramatične i neopozive poteze kako bi postigao svoj cilj. Saznajemo kako je došlo do toga da se posveti opsežnom planu osvete, a posredno pratimo i ekipu nezadovoljnih ratnih veterana koji pronalaze način da zarade penziju.
Na samom početku filma pratimo pljačku oklopnog vozila koja se u celini vidi iz unutrašnjosti istog, a pored smrti dvojice čuvara shvatamo da je stradala i neidentifikovana osoba koja nije povezana sa pljačkom. Scenario nam u početku generalno pruža malo informacija vezanih za detalje ko je ubijena osoba, na koji način je povezana sa glavnim junakom i kakav je sledeći potez pljačkaša, ali nam postaje jasno da Statamov lik ima neke veze sa tom pljačkom.
Statamov lik je, kao i većina njegovih likova u drugim filmovima koji su od njega napravili akcionu zvezdu, čovek koji malo priča, koji ima malo strpljenja i koji je brz na obaraču. Njegov mrki pogled ostavlja utisak kao da nešto ključa ispod površine i da je dovoljna varnica da njegova potencijalna ubilačka energija eskalira u nasilje. Dok meci lete, H reaguje tako što ni na jedan način ne pokazuje da ga nasilje remeti ili da nekako utiče na njega, praktično se ni ne oznoji. Svoje kolege gleda sa izvesnom sumnjom, vidimo da dobija razne informacije od misteriozne žene i da ga, na neki način, štiti FBI.
U suštini, scenario predstavlja jednostavan zaplet koji na prvi pogled deluje kao relativno komplikovana slagalica iz prostih razloga što se vremenska linija pomera napred-nazad i što dešavanja pratimo iz više perspektiva. Razlog za osvetničku akciju našeg glavnog junaka i identitet nedužno stradale osobe u prvoj pljački ne predstavljaju neko iznenađenje, a scenaristi su se očigledno previše oslanjali na to da su postepena otkrića i hronologija pripovedanja dovoljni da nadoknade odsustvo bilo čega drugoj ovoj priči ili izostanak karakterizacije likova.
U završnoj trećini gomila sukobljenih ciljeva čine da se odvija dvadesetominutna impresivna sekvenca akcije koja je toliko efikasna i dinamična da vredi zanemariti put do nje. Objektivno gledano, kada se spoji cela slika istorije, motiva ili plana Statamovog lika nema očekivanog zadovoljavajućeg osećaja odličnog raspleta ili eventualno nekog šoka, nego je osećaj nekako prazan, kao da nisam gledao film Gaja Ričija nego neki niskobudžetni akcioni triler koji ne ide u bioskop ili na striming servise nego direktno na VOD. Takođe, iako postoje neki fini dijalozi, nema one komične privlačnosti likova i situacija kao u njegovim drugim filmovima.
Wrath of Man je kombinacija osvetničkog trilera i pljaškaške akcije koja nije ono što sam očekivao od Gaja Ričija, ali ljubitelji zabavne i nasilne akcije neće ostati razočarani – ovaj film je više Heat, a manje Snatch.
moja konačna ocena: 7/10