Worth je biografski film koji potpisuju režiserka Sara Kolanđelo i scenarista Maks Bornstejn koji je premijeru imao još u januaru 2020. godine na festivalu Sundance. Kao i veliki broj filmova koji ne budu otkupljeni, upao je u distributivni pakao iz koga ga je izvadio striming servis Netfliks koji ga je stavio na svoje servere 3. septembra, odnosno nekoliko dana pre obeležavanja 20-ogodišnjice događaja koji su izazvali dešavanja u filmu.
Nakon napada na Svetski trgovinski centar i na Pentagon 2001. godine Kongres imenuje renomiranog advokata i stručnjaka za posredovanje Kena Fajnberga (Majkl Kiton) koji će biti zadužen za fond za kompenzaciju namenjen odšteti porodicama žrtava. On i njegovi saradnici na čelu sa Kamilom Bajros (Ejmi Rajan) se suočavaju sa nemogućim zadatkom da odrede vrednost života svakog pojednica, a njihova formula za računanje ne nailazi na odobravanje kod oštećenih. Uz pomoć Čarlsa (Stenli Tuči) Kenova početna profesionalnost se pretvara u saosećanje i on počinje da uči o posledicama ove tragedije.
Prva scena i pitanje koje Ken ispisuje na tabli šta vredi život nam govori o čemu će se raditi u ovom filmu. To pitanje je postavljeno sa pravnog i ekonomskog gledišta, u njemu nema nikakve filozofije. Ken se bavi ovakvim slučajevima kroz čitavu karijeru i od njega se očekuje da hladnim i proračunatim odgovorom zadovolji sve učesnike spora. On koristi određenu nepristrasnu formulu koja kao glavne činioce sadrži zaradu oštećenog i njegove godine i na taj način se određuje suma koja će biti isplaćena povređenima i porodicama preminulih.
Ta formula nema nikakve veze sa jedinstvenošću svakog pojednica nego je taj pojedinac postao deo statistike. Ovakav način je postao praksa u slučajevima kojih je kroz istoriju bilo na pretek kada veći broj građana čeka odštetu od velikih kompanija. Emocionalni uticaj u tim slučajevima je bio ograničen na oštećene i njihove porodice, dok je u ovom slučaju čitava nacija bila pod uticajem ovih događaja. Scenario prati ovaj objektivan i relativno bezosećajan postupak koji se svodi na brojke u dolarima i političko-ekonomske brige koje prati taj proces.
U suštini, vlada će pružiti finansijsku nadoknadu onima koji odluče da ne preduzimaju nikakva pravne radnje protiv avioprevoznika i Ken ima zadatak da što veći broj ljudi ubedi da je to pravi izbor za njih. Ulozi su visoki i postoji određeni rok za određeni procenat ljudi da se slože. Pored Kena i njegovih saradnika, scenario prati nekoliko porodica i ljudi koji su ostali bez najmilijih, a među njima se izdvaja Čarls koji je ostao bez supruge i koji je veliki protivnik načina funkcionisanja fonda – on želi da se prema svim oštećenima postupa dostojanstveno i sa poštovanjem i da oni nisu samo rubrika u statistici.
Ti sporedni likovi povećavaju emocionalni ulog čitave priče, a najveća snaga ovog filma leži u naizmeničnim scenama samog procesa i svedočenja onih koji su u napadu izgubili svoje najmilije. Sa jedne strane imamo manilupativne političko-ekonomske manevre i matematičke formule, dok su sa druge strane lica koja ispunjavaju tuga i bes. Iako je film realizovan praktično bez mane, dok su Ken i njegova promena sasvim pristojna osnova za ovu priču, moram priznati da me ništa u ovom filmu nije dirnulo ili scenaristički iznenadilo, nego sam sve pratio bez nekog impulsa – ništa nije bilo loše, jednostavno mi nije bilo previše zanimljivo.
Worth je kvalitetno realizovana i složena dramatizacija istorijskih događaja kojoj je, iz moje perspektive, jedini problem to što sama priča nije toliko zanimljiva da zaslužuje filmsku adaptaciju.
moja konačna ocena: 7/10