Kanadski reditelj Majkl Daus (Michael Dowse) (Take Me Home Tonight, 2011.) donosi nam urbanu i naglašeno živahnu romantičnu komediju. Predmet interesovanja jesu muško-ženski odnosi gde se ispituje dokle sežu granice prijateljstva između mladića i devojke, pogotovo kada naiđe osetljiv trenutak i proradi hemija kroz zajedničko druženje. Režija polazi od neformalno-duhovitog pristupa u pokušaju da nađe odgovore na pitanja vezana za uzajamno poverenje i iskren nastup kada blisko prijateljstvo stidljivo podstakne simpatiju, pa i više od toga, i kada postanemo svesni da on (ona) počinje da igra važnu ulogu u našem životu. Konture scenarija postavljene su u predstavi Toothpaste and Cigars po osnovu koje je Ejlan Mastai kreirao lepršavu, sladunjavu, no u isti mah i duhovitu filmsku priču.
U fokus priče je postavljen razočarani Valas, propali student medicine koji živi sa sestrom raspuštenicom i njenim sinčićem. Bez želje da se uključi u tokove društvenog života, mladić proklinje zlu sreću i očajava zbog pogrešnih izbora partnerki (Holi, koleginica sa fakulteta). Sve se menja onog momenta kada ga najbolji prijatelj Alan upozna sa svojom rođakom Čentri. Neobavezno ćaskanje ubrzo prerasta u prijatnu konverzaciju. Dvoje mladih otkrivaju da imaju puno dodirnih tačka, zajedničkih interesovanja, sličnih pogleda na život. Da li iz flerta može da se izrodi nešto više? Je li to ljubav na pomolu? Ima li realnih izgleda da stvarno oživi, jer je Čentri u višegodišnjoj i naizgled stabilnoj vezi sa Benom?
Svi koji su uživali u izuzetnoj komediji (500) Days of Summer iz 2009. godine, gde su Džozef Gordon-Levit i Zoi Dešanel maestralno odradili svoj posao, mogu da izvuku neke sličnosti, vidljive paralele, suštinski istovetno postavljenu premisu sa What If (prvobitno titlovanog kao The F Word).
Naravno da je režiser vodio računa da priča ima svoje specifičnosti, draži, finese i detalje po osnovu kojih bi ostao u dužem pamćenju ljubiteljima ovog podžanra. Sjajno razvijen smisao za humor, pre svega kroz dobro razrađene dijaloge dvoje glavnih protagonista, daju poseban šmek ovoj komediji. Duhovite dosetke, britke replike i simpatične mladalačke fore i ludorije osvajaju našu naklonost. Možda zbog toga što ostavljaju utisak realističnosti i nameću reference sa kojima možemo da se poistovetimo ili uporedimo.
Odličan kasting pokazao se kao ključan faktor u realizaciji ideja onog dela filmske ekipe koji stoji iza kamere. Danijel Redklif (Daniel Radcliffe) je još jednom odabrao pravi projekat (sviđa mi se što bira uloge u žanrovski različito orijentisanim filmovima, nakon The Woman In Black), jer se dokazao kao glumac uvek sposoban da izgradi veoma zanimljiv lik. On je taj koji je ranjiv, često puta malodušan, sklon patnji, ali i nepromišljenim postupcima zato što teško može da kontroliše svoje emocije. Za razliku od njegove partnerke (prijateljice) Čentri.
Zoi Kazan (Zoe Kazan), glumački takođe ubedljiva, ovde je pokazala da joj leže uloge devojaka koje traže sebe (totalna konfuzija u glavi, naročito kada se otvore alternative u pogledu napredovanja u karijeri i proradi crv sumnje da li je sadašnji dečko zaista onaj pravi). Od brojne glumačke ekipe okupljene na setovima (urađenim na lokacijama u Kanadi i Dablinu u Irskoj) ne bih više nikoga posebno izdvajao. Svi su dali značajan doprinos da ova rom/kom ne samo dobro izgleda, već i da ima šta da kaže.
Uz standardni soundtrack za ovako profilisane ljubavne zavrzlame mišljenja sam kako će baš fino da vas zabavi. Sa moje tačke gledišta moram da priznam kako se nisam nadao da će What If da ostavi neki dublji utisak na mene. Očigledno sam se prevario, tako da ga toplo preporučujem u ove vrele letnje dane. Verujte mi na reč, uveren sam da poseduje niz aduta zbog kojih će vam obezbediti dobru zabavu, a takođe i ostati u lepom sećanju.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
