Na sajtu izbegavam da recenziram žanr komedije jer mislim da za taj žanr (za mene uglavnom nedovoljno ozbiljan da mu se posvetim) nemam dovoljno dobre reči kojima bih predstavila neki određen film, u smislu da ja budem zadovoljna izrečenim. Međutim, sinoć se podsetih ove komedije koja mi je bila hit nad hitovima u detinjstvu. Berni i nezaboravna scena zakopavanja u pesak. Berni i njegovo prisustvo na žurci. Berni i njegovo klimanje glavom. Nisam sigurna ni dalje da li će ovaj moj osvrt da dopre do vas da pogledate ovaj film, jer se on ne može prepričati u par ovakvih recenzentskih crta onako kako bih ja volela da vam predstavim film, zato morate pogledati ovu komediju ako želite i upola da je doživite na ovako zadovoljavajući način kao ja.
Leri (Andrew McCarthy) i Ričard (Jonathan Silverman) su dva mladića i prijatelji koji rade u velikoj firmi koja se bavi osiguranjem. Kada sasvim slučajno otkriju prevaru vrednu dva miliona dolara, odlaze svom šefu Berniju (Terry Kiser) koji ih poziva da provedu vikend u njegovoj kući na plaži i da više popričaju o tom slučaju. Naravno, obojica sa oduševljenjem prihvataju ponudu, nesluteći da se njihov šef zapravo krije iza te prevare i da im sprema zamku.
Međutim, kada Leri i Ričard stignu kod Bernija nalaze ga mrtvog. Iako su u panici, oni odlučuju da se uprkos svemu provedu tokom vikenda u Bernijevoj kući na plaži, nameštajući Bernija da izgleda kao živ i noseći ga svuda sa sobom. Tek tada počinje prava zavrzlama.
Ovu sjajnu komediju sa kraja 80-ih je režirao kanadski režiser i producent Ted Kočef koji je trenutno poznat po TV filmovima i radu na seriji Law and Order. Malo ko zna da je on režiser prvog Ramba (First Blood) i jako dobrog ratnog trilera Uncommon Valor sa Džinom Hekmanom, takođe iz 80-ih. Vikend s Bernijem je ipak njegova lična karta, komedija koja je trebala imati zaslužen kultni status jer je, po mom mišljenju, ova komedija na neki način bila oslonac ostalim sličnim-srodnim projektima ovakve tematike koje su se pojavile posle. Scenario za film je napisao scenarista Robert Klejn koji je pisao scenario i za ne tako uspešan nastavak ovog filma, i za par prvih epizoda kultne serije M*A*S*H, a sa ovim režiserom je sarađivao na još par filmskih projekata.
Dva tupaka koja nosaju sa sobom leš. Danas je teško izvodljivo da se takva premisa napravi komično i zabavno, posebno na ovaj način i u današnjem mejnstrimu, ali ovaj dvojac Mekarti/Silverman je to uspeo. Dočarali su tu opuštenu glumačku hemiju potrebnu ovakvoj komediji-scena, a pravi primer je scena sa početka filma kada jedan pljačkaš pokuša da ih opljačka, a Leri mu samo nonšalantno oduzme pištolj i kaže Prevruće je za pljačku. To je pravi pokazatelj na čemu ova komedija i gluma dvojice glavnih protagonista počiva.
Oni su opušteni, zabavni, smešni, nespretni. Prirodni. Milina ih je gledati. Toga danas nema u komedijama, posebno ovim najzastupljenijim koje su sve odreda pune nekog podcenjivačkog i neprirodnog humora koji polako, ali sigurno počinje svima da dosađuje. Ipak, iako su momci odradili sjajan posao, najveći šarm filma po meni nosi Berni. Njegov lik je kliše da ne može biti gori, ali on i mrtav (u filmu) ima najznačajniji deo posla. Upada mrtav u moguće i nemoguće situacije koje su povremeno toliko debilne da se od muke morate nasmejati. Spomenuću još tada mladu Ketrin Meri Stjuart (Catherine Mary Stewart) koja je jedini bitniji ženski lik i koja je svoj deo posla odlično odradila.
Ovo je komedija iz vremena dok su nezgode bile predstavljene na neki način, u isto vreme i simpatično bezopasno i smešno. Kada humor nije imao cinični podcenjivački karakter, kada su neke opasne situacije stavljene u toliko komično okruženje kome ne možete da odolite, a da se ne nasmejete od srca. Takvih komedija nema danas i zato ovaj film, ma koliko se glupkast činio današnjem auditorijumu, koji se polako navikava na određeni moderni tip humora, ima svoju vrednost koja ne prolazi, samo joj fali malo podsećanja za koje smo svi, maltene, obavezni.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
