Gorillas justify why I am here. They are my life.
Ako pogledate biografiju čoveka koji je potpisao ovaj dokumentarni film verovatno ćete se začuditi kako je on od profesionalnog snoubordera došao u situaciju da snima filmove u srcu Afrike. Orlando von Ainsidel (Orlando von Einsiedel) je svoju karijeru filmskog autora počeo kratkometražnim filmovima, snimajući snoubordere u Avganistanu, a zatim je snimanje na tu tematiku nastavio širom sveta. Prekretnicu u njegovoj karijeri predstavlja ovaj film, Virunga, koji je nastao kada je autor slučajno opazio ekipu rendžera u istoimenom nacionalnom parku.
Virunga je nacionalni park u državi Kongo koji je poznat širom sveta po tome što je poslednje utočište planinskih gorila u divljini na celom svetu. Osim njih, na teritoriji parka se nalazi neprocenjivo bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Ekipa rendžera koja je zadužena za čuvanje parka revnosno obavlja svoje dužnosti, ali njihov posao ometa i kvari niz situacija koje su karakteristične za nestabilne afričke zemlje. Brojne pobunjeničke grupe vršljaju tuda u potrazi za mineralima koji su glavno sredstvo njihovog finansiranja. Osim toga, britanska gasna kompanija ima dozvolu vlade da istražuje teritoriju u potrazi za rezervama nafte.
Dokumentarac se sve više dobija na uzbudljivosti i važnosti kako se priča odvija. Glavnim protagonistom se može smatrati istraživačka novinarka Melani Goubi. Ona se dosta posvetila svim akterima svakodnevnice u nacionalnom parku, pa se tako sprijateljila sa pojedincima iz naftne komapnije i otkriva njihovu vezu sa pobunjenicima, prikazuje kontradiktornost državnika i ljudi iz vlade Konga koji su sve više korumpirani, ali i prikazuje i ljude kojima je iskreno stalo do nacionalnog parka, poput Andrea, čoveka koji se bavi gorilama, ili Emanuela, jednog od zvaničnika nacionalnog parka.
Prvi utisak koji ostavlja ovaj film su neverovatni kontrasti koji vladaju ne samo u nacionalnom parku Virunga, nego u većem delu afričkog kontinenta. Kombinacijom prikazivanja ljudi koji su zli kao stereoipni junaci iz akcionih filmova i snimaka beskrajnih pejzaža sa predivnom prirodom, jednostavno ostanete zbunjeni da se takve stvari dešavaju na takvom mestu. Sa jedne strane se nalaze osobe koje žele na sve moguće načine da iskoriste park i sve ono što on nudi, a sa druge strane je skromna ekipa iskonskih ljubitelja prirode koji dan provode igrajući se sa malim gorilama. Pojedinci otvoreno prete zaposlenima u parku, a pojedinci su spremni dati život za taj park.
Sama tematika i kvalitet izrade su bili sasvim dovoljni kako bi se zaradila nominacija na dodeli Oskara, ali jednostavno nije imao šanse za pobedu pored toliko hvaljenog Citizenfour. Orlando von Ainsidel se, poput iskusnog scenariste, bavi univerzalnim stvarima kao što su stalan sukob prirode i ljudske pohlepe za zaradom, kako je čovek spreman uništiti sve zarad višeg cilja, i suptilno ostavlja poruku kako bi prostor Virunge, u nekoj bolje organizovanoj, da ne kažem normalnijoj zemlji, ostvario veći prihod od turizma nego od svih minerala i nafte što se eventualno nalaze u zemljištu tog parka. Potencijalna turistička atrakcija je postala okršaj besmisla.
Ako bi se Virunga morala opisati jednom rečju to bi bila protivrečnost. Ne pamtim kada sam poslednji put video ovako briljantan prikaz nedostatka humanosti u kombinaciji sa izvanrednom lepotom prirode. U tačno sto minuta vidimo i najbolje i najgore osobine ljudskog roda.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
