Viking (2016)

Ruski filmovi su uvek bili posebni, baš kao i naši domaći. Imaju taj neki posebni šmek, način priče i razmišljanja. Zbog toga su često bili neshvaćeni ili ne baš najbolje razumljivi zapadnoj publici. Verujem da Rusima to nije teško padalo, jer su radili filmove za svoju publiku, koja ih i te kako razume. Ruska kinomatografija je jedna od najbogatijih i izrodila je neka od najvećih imena filmske umetnosti, bilo režisera, glumaca ili pisaca. Lično sam pogledao dosta onih koji su mi odlični i često skoknem ka istoku u potrazi za odmorom od Holivuda i njegovog standarda filma. To sam uradio i sa ovim, koji važi za treći najskuplji ruski film ikada, po imenu Viking.

Priča je smeštena u deseti vek i odigrava se u zemlji Kijevske Rusije, nakon smrti velikog kneza Svetislava. Iza kneza su ostala tri sina, Jaropolk, Oleg i Vladimir. Kako to već biva, u borbi za vlast Jaropolk ubija Olega, a Vladimir, najmlađi, beži na daleki sever. Tamo uz pomoć Svenelda, ratnika koji je služio i njegovom ocu, okuplja Vikinge, plaćenike, i vraća se u rodnu zemlju kako bi se suočio sa Jaropolkom. Po svom dolasku, tražeći saveznike kroz brak, čitava priča i njegov naum doživljavaju obrt kada bračna ponuda preraste u pakao…

Viking od samog starta počinje vizuelno snažno i upečatljivo. Tu svoju snagu prikazuje preko dva naredna sata i prosto vas očarava vizuelnošću u kojoj se ogleda sjajna fotografija, lokacije, realistični efekti i neverovatno uverljivi kostimi i šminka. Sve to daje za rezultat potpuno uverljiv prikaz srednjovekovne atmosfere i izgleda i načina života ljudi u tom periodu. Kao što to volim reći, imate osećaj da glib i blato cure sa ekrana.

Kroz tu vuzuelnu jačinu prožima se odličan sountrack na način da nas slika i zvuk potpuno uvode u svet brutalnih ratnika i prostranstva ruske zemlje. Sudari raznih nacija, vera, kultura kulminiraju u eksploziji njihovih najboljih ratnika i prisustvujemo epskim borbama, realističnim i brutalnim, nakon kojih ostaje more krvi i leševa. Što se tiče ovih aspekata filma, imate osećaj da gledate neki od najboljih holivudskih epskih spektakala, ali R-rated, i imate priliku da gledate neke fantastične scene koje oduzimaju dah.

Kao što rekoh na početku, ruski filmovi, baš kao i naši, domaći, imaju taj neki poseban šmek, način pričanja i uopšte osećaj koji isporučuju. Jedna od tih osobenosti su i angažovani glumci. Većinom karakterni, na uštrb holivudskih lepotana, donose priči i filmu ono nešto posebno, što vas kupi. Upravo njihova sposobnost da budu potpuno uverljivi u svakoj sceni je ono što ih izdvaja i, po meni, daje prednost na more onih sa lepim licem i upitnim talentom.

Tako je i u Viking-u. Glumačka ekipa odlična je uverljiva i donosi osećaj realnosti i pripadnosti vremenu koje treba da predstave. Glavnog junaka, Vladimira, igra Danila Kozlovsky i to radi fenomenalno. Njegov put i preobražaj koji će proći, od polutana nepriznatog od svog naroda i braće, do velikog Kneza, biće ispraćen i duhovnim i psihološkim preobražajem. Od ubice, osvajača, pagana do pokajnika i onoga koji će donieti mir, ali i uvesti ruski narod u hrišćanstvo. Njegov čitav preobražaj je jasno vidljiv svakim njegovim gestom, a time i njegova uloga biva jednostavno odlična. Ostala ekipa ga prati u stopu i imamo priliku gledati veliku glumačku predstavu i razvoj više likova koji nam donose ovaj deo istorije u punoj snazi.

Ono što će, verujem, omesti mnoge da uživaju potpuno u Viking-u je upravo ona osobenost u načinu pričanja kod većine ruskih filmova. Ona je takva i ovde i možda će nekima biti teško da prate radnju – nije takva da klizi, da bude u jednom toku, laganom za pratiti i mnogo se oko njega angažovati. Ne, ona zna da skrene čas u jednu, čas u drugu stranu. Da iznenada na svom putu poskoči i da poteze svojih aktera učini nelogičnim i nepovezanim. Neke odluke se mogu činiti sulude i ničim izazvane. To će zasigurno napraviti problem mnogima (posebno zapadnjacima), pa će reći kako je film loš, nepovezan i sl. Za mene to nije slučaj.

Iako neobičan, ili da kažem drugačiji, pa i teži za pratiti, njegova priča nam kroz svoje neobično pričanje donosi deo svoje suštine, a suština je u prikazu jedne zemlje i vremena gde se sudaraju civilizacije i narodi, gde vlada haos, smrt i nered. Tu ništa nije ukalupljeno i sudbina se kroji svakog minuta ka različitim pravcima. Takvo je i samo pripovedanje, ali nas kako idemo ka kraju uvodi u jasnije vode i, baš kao i što Vladimir i ruski narod ide ka svom odredištu preobražaja, tako i priča zaokružuje svoj haos i dovodi nas do konačnog odredišta.

Iako možda duži nego što je trebalo i scenaristički nedopadljiv svima, Viking nam donosi epsku priču izuzetnog vizuelnog doživljaja koji vas obuzima od samog starta. U skladu sa vizuelnim prožima se i odlična muzička podloga i u toj sinergiji odvodi nas, potpuno uverljivo, vekovima u prošlost. Brutalne i odlično izvedene borbe daju potrebnu žestinu i adrenalinsku injekciju kako bi zaokružili pravi epski spektakl. Pored navedenog, oduševiće vas i odlične uloge čitave glumačke postave. Ono što je sigurno, neće se dopasti mnogima, ali onima koji su već plovili ruskim filmskim vodama pružiće mnogo.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]