Prošle godine jedan od meni najboljih filmova je bio Birdman. Pored odličnih uloga i priče, Birdman se izdojio od svih ostalih po načinu snimanja, tj. prikazan je kao one-shot film, snimljen iz jednog kadra, iako to u stvarnosti nije. Moram priznati da nisam ništa slično gledao, tako da kad sam naišao na ovaj nemački film morao sam odmah da ga odgledam. Da, i on je snimljen iz jednog kadra, ali za razliku od Birdman-a, zaista i jeste.
Ovaj zaista veliki podvig uspeli su da urade režiser Sebastian Schipper i kamerman Sturla Brandth Grøvlen i za to su im bila potrebna tri pokušaja. Film je premijerno prikazan na Berlinskom festivalu gde je dobio nekoliko nagrada. Ono što je zanimljivo je i činjenica da je scenario bio izuzetno sažet, tako da su glumci imali veliku slobodu da improvizuju. Dakle, po mnogo čemu neobičan film, a priča ide ovako:
Jutro je u Berlinu, negde oko četiri sata. Pratimo mladu Viktoriju (Laia Costa) kako pleše u nekom klubu. Primećujemo da je strankinja jer priča na engleskom dok pokušava da nađe nekog sagovornika. Na izlazu nailazi na četiri momka koji su pripiti i ulazi u priču sa njima. Sone, Bokser, Blinker i Fus na prvi pogled izgledaju kao mangupi, ali su i vrlo zabavni. Viktorija, iako ih prvi put vidi, kreće sa njima u šetnju po Berlinu i otkriva neke stvari o njima, a i mi saznajemo da je Viktorija u stvari iz Madrida i da trenutno radi u Berlinu u obližnjem kafiću, koji treba da otvori u sedam sati to jutro. Takođe, primetna je i blaga romansa između nje i Sonea. Sone je prati do kafića i dok razgovaraju uleće Bokser sav uspaničen nakon telefonskog poziva i tu sve kreće u nezamislivom pravcu…
Iskren da budem, utisci oko ovog filma su mi izmešani. Film traje preko dva sata i moram reći da mi je prvi sat bio velika borba i iskušenje da isti i ne ugasim. Da budem potpuno iskren to sam i uradio, ali sam ga nastavio sledeće jutro i nije mi žao, jer je drugi deo filma dinamičniji i potpuno drugačiji od prvog po mnogo čemu. Ono što moram pohvaliti je stvarno fenomenalan posao koji su uradili režiser i kamerman i sve ovo snimili iz jednog kadra. Fenomenalan i težak posao, jer iako je prvi deo filma spor i dosadnjikav, čitav film je u pokretu i nema mnogo statičnih kadrova. Pored toga muzika je odlična i sjajno ukomponovana sa određenim scenama.
Kroz film se meša više žanrova i tako od lagane romantične drame prelazi u krimić i akciju. Iako se kroz prvih sat filma ne dešava ništa što bi nagovestilo ono što treba da se desi, ipak je režiser uspeo da stvori neki osećaj napetosti i isčekivanja u pozadini, tj. gledate romantičnu dramu, a imate osećaj neke nadolazeće katastrofe.
Priču jedne čudne noći u Berlinu odlično je iznela glumačka naslovna petorka. Među njima bih svakako izdvojio Laju Kostu u ulozi Viktorije koja i nosi film većim delom. Uspeva da nam prenese emocije i uveri nas u nelogičnosti koje njen lik radi. Pri tome mislim na odlazak sa potpunim strancima u noć, a kasnije i mnoge druge stvari koje mnogi ne bi uradili ni za rođenu braću, a kamoli za potpune neznance. Upravo u te nelogičnosti nas Laja uverava svojom glumom i prikazom jedne usamljene i razočarane devojke u stranom svetu, koja pokušava da nađe smisao, da nađe prijatelje, da nađe ljubav. Zbog te potrage uradiće nezamislive stvari kako bi se osećala delom nečega, kako bi pripadala negde, sa nekim. Veliku podršku u ulozi joj pružaju i ostala četiri člana naslovne petorke, a pre svega Frederik Lau (Frederick Lau) u ulozi Sonea.
Iako će mnogima biti naporan za gledanje, a mnogi neće ni imati strpljenja da ga pogledaju, Victoria ima svakako šta da ponudi. Na prvi pogled jednostavna, obična i u neku ruku nelogična priča krije ispod površine daleko više. Ono što je siguran dokaz da je neki film kvalitetan je jednostavno činjenica da o njemu razmišljate satima i danima nakon gledanja. Preispitujete kako, zašto i kroz taj proces otkrivate skrivene deliće koji zajedno tvore sjajno filmsko ostvarenje. Kroz taj proces saznajemo zašto junaci naše priče rade to što rade, protivno logici, iako su verovatno i svesni da ih taj put vodi u propast.
Victoria je nesvakidašanj film vredan vašeg vremena po mnogo čemu. Ovo je film za prave filmofile, jer verujem da samo oni naoružani strpljenjem mogu videti sve kvalitete Viktorije, dok će ipak većina zbog nedostatka istog odustati od ove avanture.
moja konačna ocena: 9/10
