Den Gilroj (Dan Gilroy) je američki scenarista koji je privukao pažnju sjajnim autorskim filmom Nightcrawler sa Džejkom Gilenhajlom (Jake Gyllenhaal) i Rene Ruso (Rene Russo) u glavnim ulogama. Reč je mračnom trileru u kome, na momente, bljesne satirični osvrt na društvo. Njegov novi film donekle prati oprobani recept, samo što su mu dodati elementi horora i misterije i ne pratimo izdvojenog protagonistu, nego više njih.
Velvet Buzzsaw je smešten u svet savremene umetnosti u Los Anđelesu, gde se umetnost susreće sa trgovinom i gde veliki kolekcionari plaćaju visoku cenu za ono što je moderno. Morf Vandevalt (Gilenhajl), kao veoma cenjeni kritičar, je jedan od onih ljudi koji svojim tekstovima određuje šta je in, a tu je i plejada umetnika, njihovih predstavnika i vlasnika umetničkih galerija. Zaplet nastaje nakon što je otkrivena velika kolekcija slika nepoznatog autora, kada natprirodna sila sprovodi osvetu nad onima koji su dopustili da se pohlepa i zarada nađu na putu umetnosti…
Den Gilroj je poznat kao kvalitetan scenarista, ali je njegova satira u ovom filmu ispod mojih očekivanja – svima je jasno da je umetnost postala roba i zbog toga su autorova zapažanja na tu temu pomalo plitka. Sa te strane film zaista nema šta novo da kaže, pa dobijamo hipotetičku predstavu o tome dokle su ljudi spremni ići kako bi zadržali postojeću potrošku kulturu, vezanu ne samo za modernu umetnost.
Koncept formiranja povratne reakcije umetnosti, koja uzima osvetu u svoje ruke, je u neku ruku veoma komičan i intrigantan. Međutim, Gilroj ima problem što svoj rad, koji kombinuje karikature od likova i nasilne smrti, shvata previše ozbiljno. Njegova ambicija je očigledno očekivala vrhunski koncept, ali se sve svelo na prilično tanku grotesku. Mišljenja sam da Velvet Buzzsaw najbolje funkcioniše ako se posmatra kao neka horor-komedija, u kojoj se pohlepni ljubitelji umetnosti uklanjaju jedan po jedan.
Ima dosta likova i Gilroj ne odustaje od svojih satiričnih ciljeva, pa je potrebno neko vreme da se aktivira prava priroda humora. On je na momente čudan, ali mi se u suštini dopao, pre svega zbog bizarnih dijaloga i lika Morfa. Što se tiče svrstavanja filma u žanr horora, verujem da je to zbog scena smrti, ali besmislene okolnosti u kojima se one dešavaju ne ostavljaju prostor da se mi uplašimo ili da strepimo. S obzirom kako se film završava i da je njegova poruka praktično ista kao na početku, fino izgrađeni potencijal za satiru ostaje neiskorišćen.
Napisani likovi su karikature od osoba i mi primarno posmatramo njihove strahove, egocentričnost i pohlepnost. Svako od njih brine o svojim potrebama, vuče na svoju stranu i poseduje veliku sujetu. Pojedine likove sam posmatrao kao verne replike ljudi iz pravog života, poput Džona Dondona, jednog od vlasnika galerija. On gomilu kesa sa smećem greškom smatra umetnošću, dok umetniku Pirsu (John Malkovich) to uopšte nije čudno, nego ga ravnodušno obaveštava da to nije njegov rad.
Svakako lik koji privlači najviše pažnje je Morf, uticajni kritičar umetnosti, koji sa dve rečenice nekome može da napravi ili da upropasti karijeru. Pored činjenica da je najviše vremena na ekranu i da, uslovno rečeno, najviše od svih utiče na radnju, razlog za pažnju je svakako i Džejk Gilenhajl. Očigledno je da se na snimanju dobro zabavljao, pa njegov je njegov karakter na granici bizarne ekscentričnosti. U poređenju sa ostalim glumcima, koji svoje likove predstavljaju nekako ravnodušno, Džejkov nesputan performans se prilično ističe.
Velvet Buzzsaw je konfuzna mešavina satire moderne umetnosti, bizarnih likova i slešera, koja ne funckoniše baš najbolje, ali je tu inspirisani Džejk Gilenhajl da (donekle) popravi utisak.
moja konačna ocena: 5/10
