Godinu dana nakon sjajnog debitantskog ostvarenja Reservoir Dogs Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je napisao scenario koji je po njegovim rečima nešto najličnije što je ikada napisao. Retko ko bi pomislio da on i poznati režiser Toni Skot (Tony Scott), koji je stekao slavu radeći na megapopularnim hitovima sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, kao što je Top Gun, ikako mogu sarađivati zajedno, ali konačni produkt je ljubiteljima filmovima pružio jednu sjajnu mešavinu romantične komedije i krimića koja retko koga ostavlja ravnodušnim.
Glavni junak filma je Klarens Vorli (Christian Slater) koji radi u prodavnici stripova i zaluđen je filmovima. On svaki svoj rođendan provodi gledajući omnibus kung-fu filmova, pa tako odlučuje da bude i sada, nesluteći da će u bioskopu pronaći ljubav svog života po imenu Alabama (Patricia Arquette). Oni se zaljubljuju jedno u drugo, Alabama mu okriva svoj identitet i prošlost i, kako bi je zaštitio, Klarens kreće u sitan obračun sa lokalnim makroom i dilerom Drekslom Spajvijem (Gary Oldman). Sastanak prolazi drugačije od očekivanja i oni beže u Los Anđeles, dok su im za vratom dileri droge, siciljanska mafija, policija i holivudski producent.
Mešavina romantične komedije i krimi-trilera predstavlja mač sa dve oštrice iz prostog razloga što su to, slobodno se može reći, suprotna žanra, od kojih svako ima svoje poštovaoce i publiku. Majstorski scenario Kventina Tarantina čini da ova mešavina bude gledljiva, bez praznog hoda i sa neprimetnim prelascima sa jednog žanra na drugi. U jednom trenutku imate iskazivanje emocija između Klarensa i Alabame, dok već u sledećem momentu Sicilijanci sa dvocevkama kucaju na vrata, a opet te scene deluju veoma kohezivno i nerazdvojivo. Jednostavno se ne možete oteti utisku kako su svi likovi kul samo zbog situacija u kojima se nalaze.
Glavnu karakteristiku Tarantinovih filmova, osim neizbešnih i nezaboravnih scena akcije i pucnjava, krase i veoma živopisni i detaljno karakterizovani likovi koji su u konstantnoj akciji i žurbi da se stvara utisak kako film proleti za manje od sat vremena. Dijalozi su kvalitetni sa dosta napetih momenata i oni čine jedan od hajlajtova projekta. Film poseduje brojne kultne scene od kojih se izdvaja tzv. sicilijanski razgovor između Klarensovog oca i jednog pomoćnika šefa sicilajnske mafije Vićenca Kokotija, kog glumi sjajni Kristofer Voken (Christopher Walken).
Što se tiče glumačke ekipe ona se sastoji od brojnih i kvalitetnih glumaca koji su tada uglavnom bili manje poznati. Svako od njih je imao relativno male, ali nezaboravne uloge. Prvi među njima je Geri Oldman u fascinantnoj transformaciji sa dredovima i staklenim okom za ulogu dilera i makroa. On je izjavio kako bi rado glumio u filmu u kome je lik Drekslera glavni junak, ali i dalje čeka scenario. Od ostale izuzetne ekipe ću spomenuti Džejmsa Gandolfinija (James Gandolfini) u ulozi koja pokazuje zašto mu nije trebao kasting za ulogu u Sopranovima, kao i glavnog glumca Kristijana Slejtera, koji posle performansa u ovom filmu nas prosto ostavi da se zapitamo kakve su to uloge u kojima glumi u poslednjih nekoliko godina i zašto.
Ako se ovaj film mora opisati u jednoj reči ta reč bi bila „kul“. Sjajan scenario koji vešto povezuje romantiku sa kriminalom, vrhunski likovi i neprestana akcija čine ovaj projakat jednim od bisera filmova iz devedesetih godina.
10/10
