Triple Frontier je akcioni spektakl producentske kuće Netflix, potpisan od strane ljudi koji znaju svoj posao. Režiser J.C. Chandor iza sebe ima nominaciju za Oskara, dok je Mark Boal dobitnik Oskara za scenario za sjajan ratni film The Hurt Locker. Nakon par uvodnih kadrova i spiska ljudi koji su radili na ovom filmu, očekivanja su mi porasla. Međutim, uskoro sam shvatio da nije sve baš tako idealno.
Tim bivših operativaca specijalnih jedinica se okuplja kako bi izvršili pljačku koja će ih finansijski obezbediti. Po prvi put u svojim životima, kreću u misiju ne zbog svoje države, nego zbog svoje lične koristi. Lokacija pljačke se nalazi u slabo naseljenoj više-graničnoj oblasti, a njihov poduhvat će pokrenuti niz neželjenih posledica. U epskoj borbi za opstanak, njihove veštine, lojalnost i moral dolaze do granica pucanja…
Uvodna scena je dovoljna da vam proradi adrenalin. Brazil, policijska akcija sa helikopterom, jedan od petorice protagonista kome prži muzika na slušalicama – ono što sledi je veličanstvena pucnjava. Nije potrebno puno pronicljivosti da shvatimo kako Santjago Garsija (Oscar Isaac) želi da sakrije tragove svog učešća, ali i to da je on čovek koji se nagledao smrti i kome je dosta takvog života. Međutim, on nema luksuz da bira u kom pravcu će se odvijati njegova karijera, s obzirom na životne okolnosti.
Santjago ne vidi satisfakciju u svojim delima, ali vidi idealnu u priliku da dostojanstveno ode u penziju. Ispostaviće se da njegov unutrašnji sukob dele i ostala četvorica protagonista, koji se vraćaju u Južnu Ameriku tražeći novac, neku vrstu lične pravde, ali i osećaj koristi koji nemaju u civilnom životu. Vilijam Miler (Charlie Hunnam) je održao lep govor na samom početku, gde priča o tome kako će ga neke stvari proganjati do kraja života i da sve ima pravog smisla jedino ako ostanu u vojsci. Na očiglednim primerima vidimo kako im je posleratni život doveo do niza pogrešnih odluka.
Protagonisti nisu karakterizovani koliko sam očekivao, ali sasvim dovoljno u odnosu na tipičan akcioni film. Autori prepoznaju da su ovo slomljeni muškarci, nesposobni da se prilagode normalnom životu, pa ih moralno ne osuđuju. Naši protagonisti su ogorčeni na to šta im je ratovanje učinilo, ali su svesni da jedino ono njihovim životima može pružiti neko značenje. Film nije studija karaktera, jer naši junaci nisu ništa više od osnovnih karaktera, ali scenario se fino bavi pohlepom, besom i kajanjem.
U mislima kvinteta specijalaca, nasilje je jedini pravi odgovor na prazninu koju osećaju. Iako su se uglavnom nevoljno pridružili akciji, nalaze da ih lakoća ubijanja nije napustila. Iznenađujući obrt se dešava nakon pljačke, kada autori stavljaju akcenat na posledice nasilja, a ne na intenziviranje akcije. U većini heist filmova sama pljačka se dešava u samoj završnici, a ovde se desila nekako prerano – ne prerano u kontekstu priče, nego u odnosu na očekivanja većine gledalaca. Nakon pljačke komplikacije postaju sve brojnije, mi smo angažovani u praćenju kako akteri reaguju na njih, ali prečesto razmišljamo o tome da li ono što gledamo ima smisla ili poentu.
Ekipa superstar mačomena u glavnim ulogama je svoj posao odradila korektno, iako se ne mogu oteti utisku da se letargični Ben Affleck jako smarao dok je snimao sve ovo. Ukoliko moram izdvojiti nekoga od njih, to će biti Oskar Ajzak, koji najkvalitetniji glumac u ovom kvintetu, što je i dokazao. Spomenuću da su Tom Hardi i Čejning Tejtum bili u pregovorima za snimanje ovog filma, ali su odustali. Što se tiče tehnikalija, režija je odlična (ne i savršena), lokacije su raznovrsne i upečatljive, a posebno su mi se svidele scene snimljene dronom.
Triple Frontier ima fantastičnu kinematografiju, prepoznatljive glumce i dozu postojane napetosti, ali to nije dovoljno da izbegne razočaravajući utisak koji ostavlja.
moja konačna ocena: 6/10
