Kroz neverovatnu i tešku, a opet nekako zabavnu avanturu tri dečaka, film Trash (Smeće) nam govori o nadi, upornosti, ljubavi i dobroti koja, iako okružena mrakom i užasom, ne može da se ugasi i koja će da istraje protivno svim šansama. Film je režirao Stiven Daldri (Stephen Daldry) svima poznat kao producent i režiser odličnih naslova kao što su Hours, Billy Elliot, Extremely Loud & Incredibly Close i Reader. Scenario je urađen na osnovu istoimene knjige Endija Muligana, a projekat je u brazilsko-britanskoj koprodukciji.
Ova sjajna priča počinje kao video ispovest jednog dečaka, koji nam govori da je u opasnosti od policije, a kroz njegovu ispovest saznajemo celu priču, koja bi, da je prebacimo u nestvarno okruženje, postala neverovatna pustolovna bajka. Međutim, okruženje je i te kako realno i surovo, a opasnost smrtna i potpuno izvesna. Tako saznajemo da policija progoni izvesnog Hose Angela (Wagner Moura) i, sateran u ćošak, on baca novčanik tajanstvene sadržine u đubretarski kamion koji je prolazio. Kamion odlazi na deponiju, koja je sa planinama smeća dom mnogobrojnih siromašnih porodica koje preživljavaju kopajući po smeću dok kupe boce za reciklažu. Policija dolazi na deponiju i nudi nagradu onome ko nađe novčanik.
Novčanik, pre dolaska policije, nalazi dečak Rafael i novac iz njega deli sa najboljim prijateljem Gardom. Novčanik kriju od policije jer im se inspektor Frederiko nikako ne sviđa i pretpostavljaju da se u novčaniku krije dosta više nego im je on rekao. Kako bi ga sakrili, odlaze do trećeg dečaka Štakora-Gabriela koji živi u kanalizaciji. Dečaci su odlučni da saznaju pravu istinu i odlaze do obližnje katoličke misije koju vodi otac Džuliadr (Martin Sheen) uz pomoć mlade Olivije (Rooney Mara). Međutim, traženje istine će se pretvoriti u tešku i opasnu avanturu i borbu za goli život.
Gledajući film nisam se mogao oteti utisku da gledam neku mešavinu Slumdog Millioner, City of God i Tropa de Elite. Ovaj film ima po nešto od svih njih, a opet je potpuno svoj i priča svoju priču. Daldri je uradio odličan posao i kvalitetnu priču postavio u pravo okruženje. Rio svakako sam po sebi izgleda fantastično, ali ta njegova lepota je ovde potpuno gurnuta u stranu i prikazano nam je njegovo drugo lice. To drugo lice nisu favele, kako smo navikli u nekim drugim filmovima, mada ih i ovde ima, ali malo. Ne, scenografija je postavljena na beskrajno smetlište, kanalizaciju i razne podzemne tunele gde živi čitava jedna populacija ljudi, a najviše dece, koji se bave svim i svačim kako bi preživeli.
Daldri je napravio film kontrasta koji su u stalnom neskladu i sukobu, ali na taj način nam je potpuno dočarao taj, u isto vreme predivan i opasan, zabavan i strašan, pitom i divlji svet. Sumornoj i depresivnoj okolini smetlišta, kanalizacije i tunela suprostavio je jarke letnje boje, tropsko sunce, plaže, more i vegetaciju. Takođe, suprostavio je dve strane Ria i Brazila. Onu turističku, svetsku, koja se sprema za Olimpijske igre, naspram one korumpirane, pokvarene i smrtonosne strane. U oba sveta vladaju isti dvolični ljudi i suprotnosti samih sebe sa pozicijom na kojoj se nalaze.
Pored toga imamo još jedan kontrast, možda najbitiniji za samu priču, ali i suštinu i smisao filma. To su tri dečaka, ali ne oni kao tri dečaka, već kao simbol nade, ljubavi i svetla, koje jarko svetli u zastrašujućem mraku i okruženju gde smrt vreba na svakom koraku. Protivno svim šansama i pretpostavkama kakve ljude može da iznedri takav način života, u takvom jednom mraku, oni sijaju i ne posustaju pred mrakom i samoj smrti, već guraju tvrdoglavo napred kako bi uradili ono što je ispravno. Film svakako nosi jaku poruku, a Daldri nam je uspeo preneti na sjajan način i potpuno upečatljivo, tako da je sa svoje strane kao režiser uradio odličan posao. Celu priču prati odlična muzika i potpuno odgovara scenama i mestima gde se ista odigrava.
Svu ovu priču ne mogu završiti, a da ne kažem par reči o glumcima. Iako su u prvi plan stavljena velika imena Martina Šina, Runi Mare i Vagnera Moure, pravi junaci i glumci koji nose ovaj film su tri nepoznata dečaka koji su zaista pokidali svojim ulogama. Jednostavno toliko uverljiva i jaka izvedba da ne razlikujete da je to film, već da gledate stvarne junke i stvarnu svakodnevnicu tog miljea. Kao što su fenomenalna bila deca glumci u City of God, tako su i ovi dečaci jednako dobri. Gledati njihove avanture bilo je čisto zadovoljstvo. Odličan posao u malim, ali efektnim ulogama ostvario je i navedeni veliki trojac.
Za kraj, jedino vam mogu od srca preporučiti ovu divnu, ali i tešku avanturu, nakon koje ćete se sigurno dobro osećati i koja će vam nabaciti smešak na lice.
moja konačna ocena: 8/10
