Togo (2019)

Vaša ocena filma:
[Total: 7   Average: 4/5]

– What does he bring to the breed?
– The heart of a survivor.

Nedavno sam spominjao kako smo svedoci ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, a među njima su se pojavile neke nove kompanije koje takođe vide profit u ovom sektoru, pa ne žale novac kako bi pokupili svoje parče kolača. Jedna od njih je Disney+ koja je krenula sa radom u novembru prošle godine, a jedan od prvih originalnih filmova iz njene produkcije je Togo, avantura bazirana na istinitoj priči.

Epidemija difterije je pogodila zabačeno mesto Noum na Aljasci, a lekovi se nalaze čitavih 800 kilometara daleko. S obzirom na nadolazeću oluju avio-transport ne dolazi u obzir, pa se građani obraćaju Lenardu Sepali (Willem Dafoe) da na svojim saonicama koje vuku psi donese lekove. Sepala je veoma iskusan trener pasa, a vodeći u njegovim saonicama je dvanaestogodišnji sibirski haski po imenu Togo, kome Sepala neizmerno veruje. Ova misija će testirati njihovu snagu, hrabrost i odlučnost.

Radnja filma prati do sada neispričanu priču smeštenu u zimu 1925. godine, koja nas vodi preko nepristupačnih terena Aljaske. Pratimo uzbudljivu, neverovatnu avanturu čoveka i njegovih vernih pasa, među kojima se izdvaja Togo, koga je Sepala odgojio otkad je bio veoma nemirno štene. S obzirom na veliku oluju koja se približava, Sepala je svestan da to može biti preveliki napor za njegovog ostarelog psa, ali isto tako je misiju osudio na neuspeh ako ga ne povede.

Još kada sam kao klinac gledao Babe, Animal Farm i druge filmove u kojima su glavni likovi životinje sam se divio kako ljudi uspevaju da snime te filmove. Pre filma Togo sam pogledao jedan sa sličnom tematikom, The Call of the Wild, u kome su autori otišli u krajnost i psa predstavili specijalnim efektima – ne postoji nijedan kadar u kome su koristili pravog psa. Iako priča kao takva nije žanrovski loša i imamo Harisona Forda u glavnoj ulozi, očigledno je da su ljudi umorni od prekomerne upotrebe tehnologije u filmovima i Zov Divljine je prošao neslavno na bioskopskim kasama.

Autorski duo ovog filma koji čine režiser Ericson Core i scenarista Tom Flynn je rešio da ne ide linijom manjeg otpora i u glavnoj ulozi ovog filma nam predstavlja psa od krvi i mesa. Ne kažem da ne postoje scene u kojima je Togo zamenjen specijalnim efektima, ali su one ograničene na razumnom nivou. Ako ste ljubitelj pasa kao ja, Togo će vam prirasti srcu još od početnih scena, a njegovo prikazivanje kao živahnog, nemirnog šteneta će oduševiti i najveće mrgude.

Najbitniji segment da se ovaj film isprati sa pažnjom je ispunjen, a njemu su pridodata još tri – inspirativna istinita priča, kvalitetan glavni glumac i fantastična kinematografija koja predstavlja široke snimke živopisne, upečatljive, šarene, ali i često smrtonosne predele Aljaske. Tokom gledanja sam nekoliko puta prokomentarisao kako sam zadivljen radom kamere koja Sepalu i njegove pse smešta u krajolike koji izgledaju kao sa razglednice. Posebno izdvajam akcione scene tokom prelaska jezera, koje su toliko uverljive da ćete se osećati kao da led puca negde oko vas.

Iako sam očekivao da ovaj film bude trka sa vremenom, scenario se prevashodno fokusira na središnji odnos čoveka i njegovog psa. Uvid u građenje njihove veze imamo preko flešbekova, kada vidimo da Sepala nije hteo da zadrži Toga (čak ga je dvaput poklonio), ali je pas pronalazio načine da mu dokaže da poseduje herojsko srce dostojno vođe čopora. Verovatno ste i sami videli ili čuli šale o tome kako namrgođeni tata obožava psa koga isprva uopšte nije ni želeo u kući, a kao takav se može opisati i odnos Sepale i Toga.

Pored Sepale za priču je bitna i njegova supruga Konstans (Julianne Nicholson), koja je tu kao bezrezervna podrška, a i bila je prva koja je videla potencijal u Togu. Verujem da se odnos nje i Sepale mogao razraditi, ali mi je sasvim razumljivo što nije jer je ovo ipak Diznijev film i akcenat je bio stavljen na druge stvari. Svi već znaju koliko cenim Vilijema Defoa i on nema film koji je odradio traljavo, pa je takav slučaj i ovde. Njegov nastup je veoma topao, iako na prvi pogled odaje utisak strogog čoveka – prosto vidimo koliko voli svoje pse i koliko mu je stalo do njih, kao i do zajednice u kojoj živi.

Togo je odlično realizovana avantura o čoveku i njegovim psima na zahtevnoj i emotivnoj trci sa vremenom – kvalitetno ispričana vanvremenska istinita priča sa impresivnim vizuelnim utiskom, standardno uverljivim nastupom Vilijema Defoa i gomilom beskrajno simpatičnih pasa.

moja konačna ocena: 10/10