Lin-Manuel Miranda je dobro poznato i veoma cenjeno ime u svetu brodvejskih predstava. Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Pulicer i Toni, a širu popularnost je stekao predstavom Hamilton koja je prošle godine stigla na servere striming servisa Disney+ za 75 miliona dolara. Tick, Tick… Boom! je njegov debitantski režiserski rad na filmu i predstavlja adaptaciju istoimenog pozorišnog mjuzikla koji potpisuje Džonatan Larson. Nakon premijere na AFI festivalu u novembru, film je pre nekoliko dana stigao na Netflix.
Radnja filma je smeštena u 1990. godinu i prati Džona (Endrju Garfild), mladog kompozitora koji radi kao konobar u restoranu brze hrane dok u slobodno vreme piše mjuzikl za koji veruje da će predstavljati revolucionarni pozorišni komad. Nekoliko dana pre nego što je trebalo da predstavi svoje delo Džon oseća pritisak sa svih strana – njegova devojka Suzan sanja o umetničkom životu van Njujorka, njegov najbolji prijatelj Majkl je napustio svoj san zbog finansijske sigurnosti, dok čitavu umetničku zajednicu pustoši sida. Dok sat otkucava izgubljeno vreme, Džon nije siguran šta treba da radi sa vremenom koje mu je preostalo.
Džon na svom rok mjuziklu radi poslednjih osam godina i sve je više zabrinut da će mu karijera o kojoj je sanjao jednostavno izbeći. Kada ne provodi vreme u restoranu, pokušava da organizuje radionicu mjuzikla, sa nadom da će ga primetiti neki producent. Nasuprot Džonovog sna da postane profesionalni umetnik se nalazi Majkl koji je zaboravio na umetnost i posvetio se korporativnom poslu – Džon bi mogao da piše reklamne džinglove za redovnu i dobru platu, ali bi to u njegovom umu bilo jednako porazu.
Naslov filma predstavlja melanholične zvuke sata koji otkucava u umu glavnog junaka, talentovanog umetnika sa nepokolebljivom željom da postigne nešto veliko pre nego što otkuca čas njegovih sopstvenih očekivanja. Ovo je priča o umetniku koji se bori i koji na putu prepunom sumnje u sebe, sabotaže i neuspeha uspeva da stigne do svog cilja. Ta priča je definisana optimizmom i neizvesnošću, a ako ste upoznati sa životom ovog umetnika, i sa tragedijom.
Film je dramatizacija priče u okviru monologa i pesama između kojih ambiciozni kompozitor upravlja odgovornostima i očekivanjima svog ličnog života u okviru samonametnutnih zahteva da postane profesionalni umetnik. Scenario se kreće napred-nazad između pozorišne predstave i događaja koji su predstavljeni tradicionalno ili kao muzičke deonice. Miranda izvrsno spaja sve ono što gledamo i različite energije klasičnih scena i mjuzikla predstavlja kao skladnu celinu.
Džona igra odlični mlađi glumac Endrju Garfild koji ima sposobnost da ubedljivo predstavi maničnu energiju koja se posebno ističe prilikom izvođenja pesama, a njih ima na pretek – počevši od intimnijih scena u kojima Džon sa saradnicima izvodi predstavu u pozorištu, pa sve do stilizovanih sekvenci koje variraju između minimalističkih do široko-scenskih. Posebno su mi se dopale scene u pozorištu, koje nam daju jasnu predstavu Larsonove energije i talenta.
Ova priča predstavlja lepu počast Larsonu, umetniku i čoveku koji je razumeo šta želi i koji je bio svestan koliko košta ispunjenje sopstvenog sna, ali i kreativnoj zajednici koja mu je pomogla da se taj san ostvari. Prepoznatljiva priča fokusirana na kreativni proces lepo spaja činjenicu i fikciju, a Miranda čitavom filmu pruža ono po čemu je i postao poznat – duh inovacije i neograničene ljubavi prema pozorištu. Međutim, moram priznati da pesme nisu bile toliko dobre i zarazne koliko sam očekivao od dela iza kog stoji Miranda.
Tick, Tick… Boom! je zanimljiv biografski mjuzikl koji nam uverljivo predstavlja specifičan kreativni proces Džonatana Larsona, ali i sva uzbuđenja, iskušenja i žrtve prilikom stvaranja umetnosti.
moja konačna ocena: 8/10
