Vreme je filmova za nagradu Oskar. Bude tu svega i svačega. Kritikom nahajpovanih ostvarenja, koja obično kod publike potpuno podbace. Bude i onih koji opravdaju očekivanja, kao i onih koji razvale. To razvale je, dakako, subjektivno, od čoveka do čoveka, ukusa i neukusa, ovoga i onoga. Neki jednostavno vole da prihvate te kritičarske filmove, pa da mudruju nadugo i naširoko, neki udaraju kontru, samo da bi udarali. Ja sve te oskarovce uzimam sa rezervom i često nisam u liver sa kritikom. Ovaj put, privučen sam imenima omiljenog mi dvojca, koje gotivim dugi niz godina u svakom filmu. Radi se o Vudi Harelsonu (Woody Harrelson) i Sem Rokvelu (Sam Rockwell) i njihovom novom filmu Tri bilborda nadomak Ebinga, Misuri.
Ebing je zabit u Misuriju, gde svako svakoga zna i gde sve diše u svom sopstvenom univerzumu. Taj čitav mali svet iz temelja će prodrmati tri obična bilborda uz put, koja glase: Raped while dying, And still no arrests?, How come, Chief Willoughby? Iste je postavila Mildred Hejz (Frances McDormand) i platila velike novce za njih. Ona je majka, čija ćerka je silovana i ubijena pre sedam meseci, a nikakvog traga niti naznaka rešenja slučaja nema. Njen akt očajne majke pokrenuće čitavu zajednicu, a time i krupne životne odluke mnogih stanovnika iste…
Three Billboards Outside Ebbing, Missouri je novo kompletno autorsko delo Martina Mekdonaga (Martin McDonagh) i ujedno njegov treći dugometražni film. Martin je veoma zanimljiv i kvalitetan filmaš, koji je nakon Oskarom nagrađenog kratkog filma, snimio tri veoma dobra dugometražna (In Bruges, Seven Psychopaths), gde je ovaj poslednji, meni lično najbolji, kako njegov, tako i jedan od najboljih filmova 2017. godine. Svet krimi drame, ispunjen crnim humorom, je nešto gde se Martin odlično snalazi i za njega predstavlja nekako normalno okruženje u kome pruža ono najbolje od sebe.
Zanimljive fikcijske priče, teške same po sebi, umotava u celofan crnog humora i na kraju dobijemo odličan film, koji govori o ljudskim sudbinama, izborima, iskušenjima i izazovima svakodnevnog života. U svojim pričama često koristi iste glumce, pažljivo odabrane i sa kojima je jednostavno (a na platnu se i te kako vidi) filmski kliknuo. Priču i likove smešta u posebnu, sebi svojstvenu atmosferu, a za rezultat imamo kvalitetno filmsko vreme, koje bih preporučio svim ljubiteljima sedme umetnosti.
I ovaj put je primenio svoj recept. Napisao zanimljivu priču. Opet teška tema, posebni likovi, crni humor, a ista opet priča ljudsku priču, tačnije više njih, koje se mogu smestiti i prepoznati u svakodnevnici. Mnogo toga je provučeno ispod velikih naslova bilborda i priče koju oni nose. Mala zajednica i sve, dobro i loše, što jedan takav život nosi. Predrasude, tajne, ogovaranja. Granice u kojima se stanovnici iste kreću, u strahu da ih pređu i tako možda otkriju nešto o sebi, što će naići na neodobravanje. Posebna pravila važe u tim mestima i zna se kako se bilo šta tu rešava. Radeći bilo šta drugačije i guranje prsti u oči takvom sistemu, znači samo problem i patnju. Ali isto tako, ako se izdignete iznad te magle malograđanštine, možda uspete za sebe stvoriti, ako ništa drugo, samopoštovanje i mir u duši.
Upravo sa svim ovim, ali i mnogim drugim iskušenjima i dilemama, susreću se i bore likovi ove neobične priče. Ima ih više, ali tri su glavna, ona koja nose čitavu priču. Prva je Mildred koju tumači fenomenalna Frensis MekDormand. Majka koja je izgubila dete na zastrašujući način. Žena nasilnog i sada bivšeg muža. Majka tinejdžera sa čijim pubertetom se bori svaki dan. Povrh svega, nepokolebljivo odlučna, da po svaku cenu uradi sve što može kako bi se našao ubica njene kćerke, makar to značilo i okrenuti čitav grad protiv sebe. Jednog Oskara Frensis ima (Fargo), a možda joj se i drugi smeši.
Drugi je Dikson (Sam Rockwell), lokalni policajac sa mnogo problema. Inače, smatran za priglupog, ograničenog nasilnika koji voli da muči zatvorenike. Njegovi lični demoni ga drže u svojevrsnom psihičkom i emotivnom zatvoru, zbog čega i radi stvari zaslužne za njegovu reputaciju. Međutim, jedno pismo će mu promeniti život i skinuti okove. Moram naglasiti da je Sem izvanredan u ovoj ulozi, baš kao i uvek. Treći, izuzetno važan, iako minutima najmanje zastupljen, je šerif Viloubi. Njega igra omiljena mi glumačka faca i jedan od najboljih glumaca, Vudi Harelson.
Šerif je svojevrsni šef grada i ništa se ne dešava bez njegovog znanja. Međutim, upravo taj gubitak kontrole i nemogućnost otkrivanja počinioca zločinca je nešto što ga jede u duši. Iznenadne vesti će promeniti njegov život, a njegove akcije živote drugih ljudi do kojih mu je stalo. Ovaj trojac je izvanredan u svojim ulogama, a hemija između njih jednostavno frca na sve strane. Pored njih, tu je više odličnih likova, koje tumače sjajni i poznati nam glumci, gde svaki od njih daje svoj mali, ali bitan delić u ovoj neobičnoj i zanimljivoj priči.
Three Billboards Outside Ebbing, Missouri je još jedan uspeh režisera i scenariste Martina MekDonaga. Film koji na jednostavan, a opet neobičan način priča životne priče sabrane u jednu. Film koji će vas zabaviti, zasmejati, al i potaći da razmišljate o ozbiljnim i teškim životnim stvarima. Film gde možete videti vrhunske majstore u svojim odličnim ulogama. Film koji je prava preporuka da se kvalitetno, filmski zabavite.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
