The Theory of Everything (2014)

Biografska drama o čuvenom astrofizičaru Stivenu Hokingu, snimljena je po osnovu autobiografije Travelling to Infinity: My Life with Stephen, njegove bivše supruge Džejn Hoking. Britanski reditelj James Marsh (James Marsh) (Shadow Dancer, 2012.) preneo je na veliko platno sve ključne događaje iz života čuvenog naučnika koga teška bolest nije zaustavila da stvara i ostavi neizbrisiv trag na polju moderne fizike. U fizički hendikepiranom telu ostao je briljantni um koji je pomerio granice istraživanja u pokušajima da se pronikne barem delić tajne koje skriva univerzum.

Adaptaciju literarnog predloška u zanimljiv scenario uradio je Anthony McCarten. Kembridž, 1963. godina. Ambiciozni student kosmologije Stiven Hoking (Eddie Redmayne) hoće da nađe objašnjenje kako je sve počelo, šta je dovelo do velikog praska i nastanka sveta. Kada se zaljubi u šarmantnu studentkinju književnosti Džejn Vajld (Felicity Jones), dobija dodatnu inspiraciju da nastavi s proučavanjem svemira. Lakša nezgoda u parku otkriva poražavajuću, gorku istinu. Dijagnostikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), teži oblik poremećaja neuromotoričkih sposobnosti mišića. Lekari mu ne daju više od dve godine života.

Marsh u pripovedanju priče drži ravnotežu između detalja koji se tiču privatnog života i onog aspekta života koji je posvetio nauci i što je bilo medijski propraćeno. Kroz par scena se na efektan način obrađuju profesorova predavanja, iz kojih stičemo uvid u karakter jedne izuzetne ličnosti. Svojim napornim radom nesumnjivo je dokazao da dok je čovek živ, ima nade, da postoji neka svrha, razlog zbog čega treba da nastavi dalje. Uprkos teškom zdravstvenom stanju, Stiven je zadržao optimizam, vedar duh stalno ga je vukao napred ka impresivnim naučnim dostignućima.

Posebno je dopadljivo što režija nije uletela u zamku prenaglašenog prikaza naučnog rada, izvođenja teorija koje su zapanjile univerzitetski establišment. Nedvosmisleno bi to unelo u radnju monotoniju, odvratilo pažnju publike i skliznulo u okvire sterilnog dokumentarca. Sa druge strane, umešni režiser osetio je pravi trenutak kada da životnu priču začini bračnim trzavicama, što je urađeno onako s merom, bez senzacionalizma, a što je obeležje američkih ostvarenja sličnih sadržaja.

The Theory of Everything 2

Kasting je ovde bio od krucijalnog značaja. Brojni producentski tim napravio je odličan izbor, barem kada je reč o nosiocima glavnih rola. Eddie Redmayne je fascinantan u naslovnoj roli jer takav verodostojan performans čoveka koji prolazi kroz neverovatnu fizičku transformaciju odavno nije viđen. Sigurno je ova uloga vrh u njegovoj dosadašnjoj karijeri (Oskar bi bio samo šlag na tortu). Felicity Jones ništa manje ubedljiva, jer je tako suptilno ovekovečila brižnu suprugu i požrtvovanu majku Džejn, punu razumevanja i tople reči podrške za muža, da to prosto deluje nestvarno kada se posmatra iz današnje perspektive.

Glumački ubedljivo izgleda i David Thewlis (David Thewlis), kao profesor koji je odmah naslutio potencijal mladog Stivena, a ne smem da izostavim i solidnu izvedbu Charlie Coxa (Charlie Cox), bez obzira što se šarmantni nastavnik muzičkog Džonatan, pojavljuje tek u drugom delu filma. Ono što vredi istaći jeste izvrsna muzička podloga. Jóhann Jóhannsson je, stičem utisak, uspeo da širok spektar emocija sjedini u nadahnuto komponovane aranžmane koji će malo koga ostaviti ravnodušnim.

Mišljenja sam da se radi o odličnom tzv. biografskom filmu, pre svega zbog izuzetnih glumačkih dostignuća glavnih protagonista. Naravno da vrhunska režija deli skoro podjednake zasluge, jer je Marsh višegodišnje iskustvo u produkciji dokumentaraca znalački preneo i u domenu dugog metra, servirajući nam živopisnu biografsku poslasticu na krajnje autentičan, a u isti mah i jako zabavan način. Magično, inspirativno i pre svega gledljivo.

9/10

Autor: Boban Marković

The Theory of Everything 3