Režiser Daren Aronofski (Darren Aronofsky) je široj javnosti postao poznat 2010. godine kada je snimio misterioznu dramu Black Swan koja mu je donela nominaciju za Oskara. Njegovi projekti su specifični po tome što poseduju mali budžet, ali svojim kvalitetom razbiju bioskopske kase. Ipak, čak ni on nije očekivao toliki uspeh ove sportske drame, koju je snimio uglavnom koristeći ručnu kameru, sa malom ekipom glumaca i skromnim budžetom.
Glavni junak je Rendi „The Ram“ Robinson, profesionalni rvač, koji je osamdesetih bio na vrhincu slave, kada su pravljene video igre po njemu, štampale se majice sa njegovim likom i kada je imao veliki broj fanova. Dvadeset godina kasnije on jedva preživljava, boreći se za mizerne sume u lokalnim borbama. Svestan činjenice da ne može doveka da se bori jer mu zdravstveno stanje to ne dozvoljava, on pokušava da pronađe drugi posao, ostvaruje vezu sa lokalnom striperkom i trudi se da stupi u kontakt sa ćerkom Stefani, koju je napustio. Pored njegove zavidne fizičke građe koju održava steroidima, njegovo zdravstveno stanje propada sve više, ali se ipak odlučuje na još jednu borbu, ne toliko zbog novca, koliko zbog želje da još jednom čuje podršku publike.
Ovo je sjajna sportska drama o čoveku koji je sportu kojim se bavi pružio sve, a za uzvrat nije dobio skoro ništa. Iako održava veze sa ljudima iz te branše, deca ga vide kao heroja i privlači pažnju svojom harizmom, on vodi bitku da preživi, spuštajući se na nivo koji mu je pre bio nezamisliv. Ovde nema patetike, već je sve prikazano poprilično realno i uverljivo, a tome u prilog ide i ručno držana kamera sa hendšejkom koja stvara osećaj kao da se gleda dokumentarac o jednom takvom čoveku, a ne igrani film.
Karijera sportiste je usko vezana sa time da čini srećnim veliki broj ljudi. Vremenom se navikne na podršku i navijanje od strane njih, ali ga zbunjuje kada takvu podršku nema i u privatnom životu. Upravo zbog toga se naš junak ponovo vraća u ring, jer mu glasno navijanje pruža moralnu satisfakciju. Osim toga, vodi emotivnu bitku kako bi povratio ćerku, a uporedo sa njegovom pričom se odvija životna drama striptizete Kesidi, kojoj se takođe približava kraj karijere, ali je u mnogo boljoj finansijskoj situaciji od Rendija.
Očekivano, film je poprilično sirov, ogoljen, nenašminkan i depresivan. Prosto je nemoguće ne osetiti dozu sažaljenja prema glavnom junaku. Ipak, poenta je da se njegova životna priča može odnositi na čoveka bilo koje druge profesije. Scenario je odličan, dok je režija kombinovana ručnom i statičnom kamerom za svaku pohvalu. Nema specijalnih efekata i spektakularnih scena odrađenih na računaru, nego je sa tehničke strane skroman, što smatram velikim plusem.
Miki Rurk (Mickey Rourke) je pružio performans života. Njegov kambek posle desetak godina je zaista efektan, i mišljenja sam da je opljačkan na dodeli Oskara, kada je nagrada za najboljeg glumca otišla u ruke Šonu Šenu. Njegova harizma je zarazna i prenosi je na svog lika, dok emotivne scene i scene borbi u kojima učestvuje predstavljaju sam hajlajt filma. Solidnu podršku ima u oskarovki Marisi Tomei (Marisa Tomei), u ulozi striptizete koja ima specifični odnos sa Rendijem, i Ivejn Rejčel Vud (Evan Rachel Wood) u ulozi Rendijeve ćerke.
„Rvač“ se obavezno mora pogledati. Efektna doza uverljivosti, sjajna gluma Mikija Rurka, puno emocija i iskren prikaz tužne životne situacije nekadašnje zvezde vas definitvno neće ostaviti ravnodušnim.
9/10
