Tradicionalni horor-filmovi sa duhovima u klasičnom smislu nisu više popularni kao nekada, tako da je potez da se napravi ekranizacija na tu temu uneo svežinu u ovaj pod-žanr. Sjajna produkcijska kuća je izabrala odličan materijal za snimanje, popularni roman Suzan Hil, dala ga proverenom scenaristi i okupila kvalitetnu ekipu glumaca, tako da završni produkt nije mogao da omane.
Artur Kips je londonski advokat koji je u žalosti zbog smrti svoje supruge. Njegov poslodavac mu daje poslednju šansu da zadrži svoj posao i on putuje u udaljeno selo kako bi ispitao dokumentaciju koja je pripadala nedavno preminuloj gospođi. Artur nailazi na negatvine reakcije meštana koji ga sputavaju u istrazi i zahtevaju da se vrati u London, ali on ipak odlazi u napušteni zamak. Ubrzo shvata da je zamak uklet od strane osvetničkog duha žene obučene u crno, koja iz osvete na bizarne načine ubija decu lokalnih meštana. Zaintrigirani Artur rešava da se posveti tome kako bi prekinuo gnev i umirio duh pokojne gospođe.
Džejms Votkins (James Watkins), režiser hvaljenog projekta Eden Lake, je i u ovom filmu pokazao da je majstor za stvaranje osećaja nelagodnosti kod gledaoca. Sama tema filma stvara strah od nepoznatog i čini da se pretražuje svaki detalj ekrana u potrazi za tragom šta će se desiti sledeće. Atmosfera je sablasna i sjajnim kretanjem kamere i odličnom scenografijom se gledalac „ušuška“ u film, čineći da sa kombinacijom strepnje i radoznalosti iščekuje sledeću scenu.
Scenaristikinji Džejn Goldman (Jane Goldman) kritičari zameraju da nije puno adaptirala scenario u odnosu na prethodnu ekranizaciju knjige iz 1989. godine, kao i činjenicu da je promenila kraj filma u odnosu na završetak u romanu. Povremeno se stiče utisak da je film rađen za fanove Hari Potera, kojima bi ovo možda bio prvi susret sa hororom, dok tradicionalni ljubitelji horora nalaze da je film dobar, ali da ne pruža ništa spektakularno novo.
Ima dosta klišea i pojedine adute ponavlja iz popularnih filmova, ali se sa druge strane to može posmatrati i kao realno repliciranje sablasne atmosfere po već toliko puta isprobanom receptu koji ne greši.
Kvalitetni horori, po mom mišljenju, nabijaju napetost kako film odmiče i završetak filma se svodi na eksplozivnu scenu koja razrešava sve. Sa ovim filmom to nije slučaj. On od samog početka bombarduje gledaoca napetim scenama koje ne eskaliraju na kraju, tako da je film mnogo više triler nego horor.
Danijel Redklif (Daniel Radcliffe) se iznenađujuće dobro snašao u ulozi advokata Artura. Fanovi koje je stekao ranijim filmovima će definitvno dobro popuniti bioskopsku kasu. On pruža solidnu dozu muškosti i u pojedinim scenama, kada se sve svodi na prikazivanje njegovih emocija, odrađuje odličan posao. Od ostatka ekipe, koja je bila potpuno na mestu, izdvajam uvek dobrog Kjarana Hajndsa (Ciaran Hinds).
„Žena u crnom“ je solidan film. Ono što mu ubije draž je što se relativno rano otkrije identitet duha, tako da ljubitelji horora mogu ostati uskraćeni. Sa druge strane, ima materijala za dobar triler, ali mu fale pojedine karakteristike. Fini balans izmeđi ta dva žanra je dovoljan za ocenu sedam.
7/10