Odmah nakon Man of Steel, The Wolverine je verovatno najiščekivaniji film ove godine, u kategoriji tzv. blokbastera. Već sama kombinacija Volverina/Logana i Japana, zazvučala je vrlo primamljivo i inspirativno, te se od početka već činilo da ovaj film nikako ne može biti promašaj. Međutim, da li je zaista tako? Moramo priznati da smo od ovog filma svakako očekivali više, ali da ga ipak ne možemo nazvati neuspehom. Za one koji prate naše recenzije, verovatno je primetna naša naklonjenost ka DC univerzumu, ali kada je reč o Marvelu, X-Men franšiza je zasigurno izuzetak, pogotovo kada pričamo o Volverinu. Sama priča filma zasniva se na ograničenom strip izdanju Wolverine iz 1982. godine, dok bi kao dodatnu preporuku pomenuli i anime Wolverine serijal iz 2011. godine, koji je tematski veoma blizak ovom filmu.
Priča u ovom film se u izvesnoj meri nadovezuje na prethodni projekat iz ove franšize, X-Men: The Last Stand (2006). Početak prikazuje atomsko bombardovanje Nagasakija 1945. godine, prilikom kojeg Logan (Hugh Jackman) spašava japanskog vojnika Yashida (Ken Yamamura). Sama scena u kojoj Logan trpi silinu atomske bombe, kao i njegova regeneracija nakon toga, jedna je od najupečatljivijih u celom filmu. Nakon mnogo godina, Jašida poziva Logana u Japan, nudeći mu mogućnost da ostatak života provede kao smrtnik, s obzirom da Logan polako gubi smisao života nakon smrti Jean Grey (Famke Janssen) u prethodnom pomenutom delu X-Men franšize. Istovremeno, Logan upoznaje i Jašidinu unuku Mariko (Tao Okamoto), uplićući se u borbu sa Jakuzama, koji pokušavaju da je kidnapuju. Da stvar bude zanimljivija, Logan tokom filma gubi svoju sposobnost brze regenracije, čime postaje ranjiv, što počinje znatno da mu otežava borbu u koju se upleo. Osim što prati svoju osnovnu radnju, film se povremeno retrospektivno osvrće i na događaj iz prošlosti, tačnije 1945. godinu, koji je uticao na formiranje aktuelnih radnji u filmu.
Gubitak Loganove sposobnosti regeneracije jedna je od iritantnijih stvari u filmu „The Wolverine“. Baš kao što je Supermenovo prenemaganje pod uticajem kriptonita, jedna od stvari koja najviše nervira prosečnog Supermen fana (što je na svu sreću u „Man of Steel“ preskočeno), sličan utisak ostavlja i Loganova ranjivost u ovde. Naime, ranjiv i smrtan Volverin kao da i nije Volverin, ali to je naš utisak, te nije isključeno da se sa tim možda i nećete složiti. Takođe, u javnosti su česte zamerke da ovaj film u pojedinim segmentima odstupa od vremenske linije kompletne X-Men filmske franšize. Moramo priznati da to nismo zapazili, ali da ipak ostaje nejasno otkuda se Logan u ovom filmu seća događaja iz 1945. godine, koji su se zbili pre nego što je on po originalnoj priči izgubio pamćenje, kao što je prikazano u njegovom prethodnom zasebnom filmu X-Men Origins: Wolverine (2009).
Pored već pomenute inicijalne primamljivosi tematike priče filma „The Wolverine“, koja kombinuje Logana i Japan, u istoj kombinaciji film je vrlo primamljiv i vizuelno. Spoj tradiocionalnog i modernog Japana uz Logana i gomile nindži teško da se ne može svideti bilo kome sa naklonjenošću ka ovakvoj tematici. Hju Džekmen je već toliko srastao sa ulogom Logana, da je o njegovoj pojavi u ovom filmu suvišno i govoriti, s obzirom na ogromni doprinos koji je dao u popularizaciji ovog lika. Najveće zamerke koje bi uputili Džekmenu u ovom filmu ticale bi se isključivo njegovih zajedničkih scena sa Mariko, jer se jednostavno činilo kao da izmenju njih dvoju uopšte nije bilo hemije. Izuzev Džekmena, može se reći da gluma nije bila jača strana ovog filma. Rila Fukushima kao Jukio je bila prilično zanimljiva kao pojava, ali bez upečatljivije glume, dok je ubedljivo najveći promašaj bila Svetlana Khodchenkova kao Dr. Green/Vajper, čija je stereotipnost u prikazu ovog negativca bila na krajnjoj granici dobrog ukusa, dok su njeni kostimi tu granicu verovatno i prešli.
Po svemu sudeći, „The Wolverine“ ne spada baš u kategoriju remek dela sedme umetnosti i u pitanju je krajnje komercijalan film, ali verujemo da je to i suvišno pominjati i da to ne znači da vas ova odlična akcija primamljivog sadržaja neće dobro i zabaviti.
7/10
Autor: Nikola Milošev
