Pre dve godine sam pisao o fantastičnom indi filmu Thunder Road, koji je završio na mojoj listi kao jedan od najboljih iz 2018. godine. Za režiju, scenario i tumačenje glavne uloge je bio zadužen filmaš Jim Cummings kome je to bio debitantski rad. Kao i svaki autor koji prođe odlično sa prvim filmom, Kamings se suočio sa visoko podignutom lestvicom, a ovoga puta je rešio da je dostigne/prevaziđe netipičnim žanrom horor-komedije.
Radnja filma je upravo onakva kakva se i očekuje – u suštini se svodi na mali grad, jeziva ubistva, policiju koja se suočava sa nečim nezamislivim i puno osumnjičenih. Kamings ponovo tumači dobronamernog policajca sa ličnim problemima, a ovoga puta se njegov Džon Maršal bori sa alkoholizmom, bolesnim ocem koji ima funkciju šerifa (legendarni Robert Forster u svojoj poslednjoj ulozi) i ćerkom koja treba da krene na koledž. Džon sa kolegama iz policije ima zadatak da obuzda sve veću paranoju koja se širi gradićem i da reši ubistva…
Moram priznati da nisam bio nimalo oduševljen kada sam pre gledanja pročitao da se u filmu dešavaju groteskna ubistva koja je počinilo stvorenje nalik vukodlaku. Pre svega, nisam neki ljubitelj horor-komedije, a i mišljenja sam da to nije baš najsrećniji izbor za filmaša kome je debitantski film bila drama. Ipak, s obzirom da je suša sa dobrim novim filmovima i zato što mi je Kamings zanimljiv, nisam se premišljao da li da The Wolf of Snow Hollow pogledam ili ne.
Ovaj film je uglavnom napisan u skladu sa rutinskim konvencijama žanra, ali ih u pojedinim momentima toliko zaobilazi da sam se zapitao da li je to namerno ili ne. U napetost koju okružuju krvava ubistva je smeštena ozbiljnija lična drama koja opet ne može biti shvaćena ozbiljno jer je Džon sa svojim reakcijama spontano komičan lik. U tom odnosu ubistava i komičnog načina na koji se Džon i njegove kolege nose sa njima dobija se tonski nedosledan scenario koji će ostaviti ili veoma pozitivan ili veoma negativan utisak, u zavisnosti od vaših očekivanja.
Dok je deo policajaca uveren da je počinilac životinja, drugi je mišljenja da je u pitanju nešto natprirodno poput vukodlaka, dok se Džonu osumnjičeni svode na sugrađane. Film otvara njegov govor na sastanku lečenih alkoholičara, ali vremenom stres utiče da se vrati ovom poroku. Zbog toga njegovo ponašanje napreduje u pogrešnom smeru i postaje sve više nesposobniji i nestabilniji. U prepirkama prvo glasno negoduje, zatim sve više viče i konačno sukobe mišljenja rešava agresijom. Ubrzo shvatamo da su jeziva ubistva koja su zaokupila grad u njegovom životu gotovo sporedan problem u nizu onih koji ga vode ga alkoholizmu.
U filmu koji je definisan žanrom horor-komedija ispostavlja se da užas ubistava i misterije koja ih okružuje i nisu toliko bitni. S obzirom da se scenario vrti oko ubistava koja su sama po sebi jeziva i protagoniste koji srlja u propast, malo ko očekuje da u filmu ima puno humora. Ispostaviće se da ga ima na pretek, a on uglavnom leži u samom liku Džona i njegovim reakcijama, kao i prepirkama između policajaca koji nemaju pojma šta ih je snašlo. Kao i u Thunder Road, Kamings kao scenarista shvata da je glavni junak najjača pogonska snaga filma, dok Kamings kao glumac ima dovoljno sposobnosti/talenta da nam ga lepo predstavi.
The Wolf of Snow Hollow je nesvakidašnji niskobudžetni film i groteskna mešavina slešera i crne komedije koja je veoma drugačija u odnosu na ono što se očekuje čitajući sinopsis, što joj je u zavisnosti od vaših očekivanja ili veliki plus ili veliki minus.
moja konačna ocena: 7/10