The White Tiger predstavlja američku ekranizaciju istoimenog debitantskog romana Aravinda Adige iz 2008. godine koji je bio na listi bestselera Njujork Tajmsa i koji je svom autoru doneo 40. nagradu Man Booker. Roman pruža crnohumornu perspektivu klasnih razlika u Indiji u modernom svetu, a ispričan je kroz retrospektivnu naraciju protagoniste Balrama. Ramin Bahrani potpisuje film koji je, nakon ograničenog bioskopskog prikazivanja, stigao na servere Netflixa pre nekoliko dana.
Balram je lukav i ambiciozan dečak sa sela kome je društvo nametnulo mentalitet poniznog sluge koji bi sve učinio za svoje gospodare. Odrastao je u ruralnoj Indiji i zbog siromaštva je bio prinuđen da napusti školu i da počne da radi fizičke poslove. Svojom upornošću dolazi u situaciju da bude vozač bogatašima Ašoku i Pinki, ali nakon jednog događaja shvata da im predstavlja potrošnu robu. Balram rešava da se pobuni protiv korumpiranog sistema i da učini sve kako bi postao svoj gazda…
Drevni kastni sistem je po ustavu Indije ukinut u toj državi, ali je činjenica da iskorenjivanje tradicionalnog sistema društvenog poretka ne može da se izvede jednostavom političkom odlukom. Taj sistem je delio ljude po raznim grupama u zavisnosti od njihove religije, etničke pripadnosti, mesta rođenja i drugih razlika i zdrav razum nalaže da kaste treba da budu relikvija prošlosti. Međutim, taj sistem i dalje postoji, a u modernim vremenima još više dolazi do izražaja.
Naš protagonista je odrastao u zabačenom siromašnom selu i bilo mu je sasvim normalno da muškarci rade po ceo dan, a da lokalnim gazdama isplaćuju dobar deo svoje zarade. Pozicija gazde se smenjivala generacijama, kao što se fizički poslovi smenjuju sa oca i sina i niko ne postavlja pitanja kako se došlo u tu situaciju i da li može da se promeni, jednostavno tako stvari stoje i tako će biti. Gazde izgledaju i ponašaju se kao kriminalci, dok seljacima ne ostaje ništa drugo nego da pognu glavu, a milioni ljudi kao što je Balram imaju samo jednu želju – da postanu nečija sluga.
Povukao sam paralelu sa Slumdog Millionaire u kome je protagonista iz ekstremnog siromaštva krenuo prema promeni socijalnog statusa. Balram nije imao tu sreću da učestvuje u kvizu, nego je za svoj uspon morao naporno i posvećeno raditi. Morao je slomiti mentalnu barijeru nastalu unutar sistema koji ljude tretira kao potrošnu robu, društvenu hijerarhiju kao nepromenljivu, a veličinu stomaka, odnosno bogatstvo kao jedini faktor nečije vrednosti. Čak i ljudi kao što je Ašok, koji imaju progresivna razmišljanja iako su bogataši, često ne mogu sakriti svoju snishodljivost ili okrutnost.
Priča se kreće napred-nazad i posredstvom Balramovih interakcija sa šefovima, porodicom i drugim slugama nam pruža dosta širok pogled na sistem kasti koji je korumpiran od samog vrha. Balram svedoči ovoj korupciji, ali nema osećaj da je to što se radi pogrešno u bilo kom kontekstu, sve dok se ne nađe u situaciji da sam bude žrtva te korupcije. Momenat kada je stavio svoj potpis na priznanje predstavlja prelomnu tačku njegovog života jer je shvatio šta je sve spreman da uradi za svoje gazde, a da ništa ne traži zauzvrat.
Moram priznati da sam očekivao da ovaj film ima mnogo više komedije, a kako priča odmiče on postaje sve mračniji. Kao što čujemo u filmu, ljudi se dele na one sa ravnim i one sa velikim stomakom, a postoje samo dve opcije u sistemu kasti kako da se dođe do uspeha, ili politikom ili kriminalom. Balram je učio od najboljih kojim putem da krene, ali tokom tog puta nije postao nemilosrdan ili pokvaren. Ako bih nešto morao zameriti ovom filmu to je značajno sporiji i manje zanimljviji drugi deo filma, zbog čega mi sam rasplet nije toliko efektan koliko je mogao biti.
The White Tiger je energična, živopisna i odlično realizovana priča o psihologiji i kulturi klasnih razlika, kao i sveprisutnoj korupciji u modernoj Indiji sa protagonistom koji je napokon naučio da pobegne iz svog mentalnog kaveza.
moja konačna ocena: 8/10
