Life should be lived on the edge of life. You have to exercise rebellion: to refuse to tape yourself to rules, to refuse your own success, to refuse to repeat yourself, to see every day, every year, every idea as a true challenge – and then you are going to live your life on a tightrope.
Francuz Filip Peti je artista kog mnogi smatraju najboljim umetnikom na žici, čovekom koji nema strah da razapne sajlu između brojnih svetskih građevina i bez straha od pada ili hapšenja oduševi spontano okupljenu publiku. Njegovi performansi su stekli toliku popularnost da je dobijao pozive od glavnih ljudi u pojedinim gradovima kako bi uveličao određenu svetkovinu. Prekretnica u njegovoj karijeri, kada je od običnog žonglera i uličnog zabavljača dospeo do naslovnih strana dnevnih novina, je njegovo čuveno hodanje po žici između tek sagrađene dve zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, sedmog avgusta 1974. godine.
Ovaj film koji potpisuje majstor Robert Zemekis (Robert Zemeckis) se bavi ranom karijerom artiste i pripremama koje su dovele da se ovaj zaista veliki izazov uspešno izvede. Filip (Joseph Gordon-Levitt) je mladi Parižanin, ulični izvođač koji za život zarađuje izvodeći sitne predstave po trgovima. Još kao dečak je bio fasciniran hodanjem na žici. Sticajem okolnosti dolazi do fotografije trgovinskog centra u izgradnji i odlučuje da mu na neki način oda počastom tako što će na sajli prošetati od jedne zgrade do druge, na visini od 415 metara.
Pod uticajem te odluke se vraća u cirkus kod Pape Rudija (Ben Kingsley), čoveka koji ga je inspirisao da se zainteresuje za ples na žici. Sa devojkom Eni (Charlotte Le Bon) okuplja grupu ljudi koja ga podržava i posvećuju svoje vreme izradi plana kako bi se dokopali mogućnosti da sa uspehom izvedu zamišljeni poduhvat.
The Walk je film koji ima sve karakteristike projekta za koji ljudi se mogu vezati i u kome mogu uživati. Biografska priča o mladom, upornom enztuzijasti kome nikakve neprilike ne mogu izbiti iz glave ono što je zamislio. Tvrdoglavi perfekcionista kome umetnički duh ne da mira. Njegova misija, kao i životni moto su od samog starta bila osuđeni na neuspeh i nerazumevanje ljudi, pa je zbog toga ostao bez podrške roditelja koji su ga isterali iz kuće. Ipak, Filip ne dozvoljava da ga išta odvoji od svog cilja i zaista mu se mora pružiti ruka zbog mnogih stvari, pre svega zbog hrabrosti i upornosti.
Gledanju ovog filma sam prišao prilično naivno, pomalo skeptično, u smislu on sad raširi sajlu i šeta, ne vidim šta u tome ima zanimljivo. Već kod prvog kadra (u kome Džozef Gordon-Levit sa plavim očima počinje naratorsko pripovedanje o svom poduhvatu, na francuskom jeziku, dok se iza njega prostire Njujork) sam promenio mišljenje. Ovo jeste priča o jednom poduhvatu, ali je takođe priča o ljudskom duhu, inspiraciji, motivaciji, upornosti, gajenju umetničkog duha, podršci i mnogo čemu drugome. Kraj filma sam dočekao sa mislima kako u tome raširi sajlu i šeta itekako ima šta zanimljivo.
Generalno, film je veoma ubedljivo snimljen. Robert Zemekis je poznat kao čovek koji ništa ne prepušta slučaju, pa je tako i sa ovim filmom. Svaki kadar prosto hipnotiše gledaoca, a to se naročito odnosi na scene kada je naš junak u vazduhu. Završna četvrtina filma je kulminacija brojnih osećanja i, koliko god mislili da je taj poduhvat besmislen, odjavnu špicu ćete ispratiti sa iskrenim oduševljenjem i divljenjem Filipu Petiju. Prikaz Njujorka i Pariza tokom tih godina je izvanredan, sa te strane je zaista teško pronaći manu.
Kvalitetne biografske drame karakteriše i izvrsna gluma. Džozefa Gordon-Levita smatram izutenim filmskim radnikom koji bira u kakvim projektima će se pojaviti. Svestran umetnik, koji je skoro debitovao i kao režiser i kao producent (Don Jon), je izvanredan u predstavljanju Filipa Petija. Živahan, brbljiv, motivisan i veoma uporan, sa minimalnim fizičkim transformacijama (frizura, plava sočiva) i izvanrednim francuskim akcentom, Džozef vam ne dozvoljava da odvojite pogled od ekrana ni sekundu. Pretpostavljam da je uložio veliki trud kako bi i sam savladao hodanje na žici, a takvo posvećenje ulozi i filmu je za svaku pohvalu.
Ben Kingsli je neprepoznatljiv u sporednoj ulozi cirkuzanta Pape Rudija sa svojim češkim akcentom. Šarlot le Bon kao Eni, takođe ulična umetnica i najveća podrška našem junaku, je prosto neodoljiva sa svojom izvornom francuskom ljupkošću. Njima društvo prave brojni glumce koje uglavnom nikad nisam video na ekranu (ili se ne sećam da sam ih video), i sa glumačke strane film odlično funkcioniše.
The Walk je uzbudljivo ispričana biografska drama o jednom zaista neverovatnom poduhvatu inspirisanog pojedinca. Činjenica je da su pojedini događaji dobili nepostojeću trilersku notu, ali lično mi to nije smetalo. Vizuelno bez mane, savršeno odglumljen, sa inspirativnom pričom koja će vas držati na ivici sedišta i dodatkom komedije i romantike taman onoliko koliko treba. Zaista sam oduševljen ovim filmom i stavljam ga na listu ličnih top pet za prošlu godinu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
P.S. Ukoliko želite da saznate više o Filipu Petiju pogledajte izvanredan dokumentarac Man on Wire.
