Kako neko ko aktivno prati šta je novo u filmskom svetu i šta je vredno gledanja retko kada mi se desi da propustim neki film koji zaslužuje moju pažnju. Takav propust mi se desio sa filmom The Vast of Night, za koji sam nedavno dobio preporuku da ga pogledam. Inovativni indi radovi su moji favoriti, pa se nisam puno premišljao da li da pustim ovaj film iako nikada ranije nisam čuo za njega.
Radnja filma je smeštena u sumrak pedesetih godina prošlog veka u Novom Meksiku. Pratimo duo koji čine mlada operaterka na telefonskoj centrali Fej Kroker (Sierra McCormick) i harizmatički radio voditelj Everet Sloun (Jake Horowitz) koji tokom svojih smena na poslovima otkrivaju neobičnu zvučnu frenkvenciju. Pokušaj da se otkrije koji je njen uzrok dovodi do čudnih telefonskih poziva, AM radio signala i tajnih kaseta zaboravljenih u biblioteci, pa se Fej i Everet upuštaju u potragu za nepoznatim…
Od prvog kadra mi se dopalo što film ima šmek kultne antologijske serije The Twilight Zone, kada nas slična uvodna špica, ali ovoga puta za fiktivnu seriju Paradox Theater, smešta u svet između logike i mita. Nakon uvodne špice kamera se seli unutar katodnog televizora i mi pratimo The Vast of Night kao epizodu gorepomenute serije smeštenu u mesto Kajuga, u neka mnogo jednostavnija vremena, kada se stanovnici tog mesta pripremaju za početak srednjoškolske košarkaške utakmice.
Nije potrebno biti veliki stručnjak da bi se shvatilo sa koliko malim budžetom je radio režiser i scenarista Endrju Paterson, kome je ovo debitantski film. Pokretne scene je sveo na minimum (neračunajući onu u kojoj kamera prelazi celo mesto i košarkašku halu), a često nema ni dovoljno svetla da vidimo lica glumaca, što čitavom filmu daje dozu zloslutnosti. Film traje nekih 85 minuta, a postoji neprekidna scena od desetak minuta koja predstavlja Fej kako radi svoj posao. Za to vreme smo mi upoznati sa rutinama njenog posla, tumačimo njene reakcije na neočekivani zvuk, raste uzbuđenje i konačno postajemo zaintrigirani kao i ona da shvatimo o čemu se radi.
Ono što je zanimljivo je da nas mnogo više zanima ono što slušamo umesto onoga što gledamo, kao da pratimo neku radio dramu. Ovaj format je pojavom televizije davno nestao, a u vremenu interneta, mobilnih telefona i podkasta radio je praktično osuđen na zaborav. Autor nam pruža osećaj nostalgije tako što prikazuje nekoliko prelaznih trenutaka u filmu kada ekran postane skroz ili delimično crn, a mi samo čujemo ljude kako pričaju. Tada imamo utisak da slušamo radio, a vizuelno predstavljanje nam nije ni potrebno. U suštini, scenario sadrži malo aktivnih dešavanja i uglavnom se skoncetriše na dijaloge i postepeno otkrivanje klupka misterije. Kao u slučaju scene sa Fej kada je autor samo postavio kameru ispred nje, mi uglavnom nemamo šta vizuelno da pratimo i fokusiramo se isključivo na glasove/zvuk.
Ovo je tip filma kada vam bude žao što autor, s obzirom da zna šta hoće i da poseduje jasnu viziju, nije imao jaku produkciju iza sebe. Filmaši kao što je Endrju Paterson jednostavno daju nadu u budućnost, da će u svetu blokbastera i generičkih filmova uvek biti mesta za sveže ideje i inovaciju. Kao što se i očekuje od niskobudžetnog rada, u filmu glume nepoznati glumci koji su na visini svog zadatka i prilično doprinose kvalitetnom utisku koji ovaj projekat ostavlja. Iznenadio sam se kada sam pročitao da je festival Sundance odbio ovaj film, ali je srećom, zahvaljujući Amazonu Prajmu, stigao do šire publike.
The Vast of Night je niskobudžetni sci-fi koji koristi jednostavnu premisu i staromodnu napetost radio-drame da bi nam isporučio kvalitetno relizovanu minimalističku misteriju – pravi mali biser od filma.
moja konačna ocena: 9/10